MOJE OBRACENJE SVEDOCANSTVO SESTRE CELESTINE Eto, stajala sam u crkvi trudeci se da ne uvredim prijatelje moje sestre pokazujuci svoja osecanja - koja su bila neka vrsta uobrazenosti. Sazaljevala sam ove ljude koji su ispovedali ovu naivnu veroispovest, koja je izgledala tako ogranicena. "Kako je smesno", mislila sam "verovati u zagrobni zivot na nebu zato sto primate neki hleb i vino. I kako je zalosno da se u toku celog svog zivota bojite smrti i pakla. Kada biste samo znali da mozete imati raj jos ovde na zemlji. I da se bozanstvo ne svodi na malog coveka koji se zove Isus." Gledala sam na zidove i videla mnoge ikone osoba koje nisam raspoznavala. Bilo mi je dosadno i radoznalo sam pitala ko su te osobe. Otisla sam kuci prilicno uznemirena kada sam cula o njihovim zivotima, jer su te osobe bile zadivljujuce, a ipak... Verovali su u tog "malog coveka koji se zvao Isus." U to vreme ja sam se zanimala lecenjem emocionalnih i fizickih bolesti pomocu um-iznad-materije metodom, te otuda "cuda" za mene nisu bila nepoznata, ali cinjenje cuda pomocu pokajanja i straha od Boga bilo mi je veoma cudno - osobito uzimajuci u obzir da ta cuda nisu bila malih razmera. Razlog da sam bila toliko uznemirena je bio zato sto je glavni kljuc mog um-iznad-materije lecenja, kao i lecenja energijom (kojim sam se takodje bavila), bio oslobadjanje od straha. Nije bilo nicega cega se treba bojati, jer ne postoji zlo - to je samo iluzija. Znala sam da ova filosofija uspeva jer sam poznavala ljude koji su njome izleceni. Ja sam, naravno, pitala pravoslavne o tome i njihov odgovor je bio prost i predivan; ali zbog stanja u kome sam se nalazila on je bio i uznemiravajuci. Rekli su mi da oni ne znaju gde blagodati nema, jer samo Bog to zna, ali da oni znaju gde blagodat JESTE - u zakonu Gospodnjem, Svetom pismu, i spisima Svetih otaca. Rekli su da oni ne mogu da sude, ali da je potrebno da ja znam da i djavo takodje ima silu, moze da leci i da cini cuda. Otrcala sam kuci i zgrabila Sveto pismo uzurbano trazeci nesto sto bi me uverilo da me djavolske sile nisu zavele. Moji um-iznad-materije metodi lecenja su poticali od crkve Hriscanska znanstvenost (Christian science). Oni veruju da je Hristos Bog, ali nema pakla ni zla; otuda nije cudo da sam pozurila da nadjem Bibliju. Naisla sam na pasus gde se govori o tome da je Hristos bio optuzen da izgoni demone pomocu demona. Njegov odgovor je bio: "Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjece..." (Mt. 12:25). Odlaknulo mi je, jer sam mislila da posto verujem u Hrista, lecenja (koja sam ja cinila, nap. prev.) ne mogu biti od djavola. Kada sada o tome mislim, jasno mi je da se radilo o mom tvrdoglavom odbacivanju istinskog hriscanstva, jer da sam na ovaj citat gledala sa vise objektivnosti, primetila bih da se sve to odnosilo na djavola - koga "moj" Isus nije priznavao, ali Koji je jasno prepoznao djavola u ovom pasusu. Nisam odlazila u crkvu sve do krstenja moje sestre. Ovaj deo obracanja je dosta tesko objasniti. Nesto duhovno se dogodilo. Bog je dotakao moje srce na nacin koji je probudio moju savest. Pocela sam da vidim jasnije. Po spoljasnjosti, krstenje je samo pogruzavanje osobe u vodu, ali u sustini duhovna stvarnost nije sala. Blagodat kada sam prisustvovala bogosluzenju (odrzanom na praznik Velike Gospojine) dotakla me je. Pocela sam da postujem ikone, a nisam znala zasto. Kada sam to cinila, osetila sam radost u postovanju toga sto je prouzrokovalo ovo neizrecivo bozansko osecanje u mojoj dusi. Krstila sam se i izgovarala Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, smiluj se na mene gresnicu." Cak sam i glavu pokrivala salom. To nije bila mala stvar, jer sam sebe smatrala feministkinjom; ne samo to, nego sam promovisala seksualnu slobodu i liberalnost. Sta je to bilo? Sta mi se dogodilo? Bila sam resena da pronadjem... Posmatrala sam pazljivije ljude u crkvi. Oni su bili prosti, ljubazni, darezljivi, nerazmetljivi; mozda sam mogla reci i naivni, ali sam sada uvidela da je neosudjivanje svestan i racionalan izbor. "Zasto su oni drugaciji od mojih prijatelja?", pitala sam samu sebe; i mi verujemo u ljubaznost, darezljivost, ljubav, slobodu, a ne u osudjivanje. Uvidela sam da je razlika u skromnosti. Pravoslavni se trude da sebe vide kao nista, a u pokajanju jos vise nego nista - uvek se nadajuci i nalazeci radost u saznanju da su stvoreni po slici i prilici Bozjoj, i u obecanju buduceg zivota. Uvek sam verovala da bi ovo vodilo u depresiju, jarost i sebicnost; ali, naprotiv, oni su imali neverovatan mir i radost u svojim dusama, i bili su svesniji svoje sebicnosti i trudili se vise nego ja da je potru. Oni su bili siromasni, radili su tesko i nisu uvek znali odakle ce doci sledeca plata, ali su bili srecni. Ja sam uvidela da su moja "ljubaznost", kao i moji prijatelji, bili iluzija. Mi smo bili oholi. Morao si verovati da tvoj um moze da isceljuje materiju - da verujes da si ti vec bog koji je samo privremeno zaglibljen u ograniceni svet, jer si izabrao da tako bude da bi naucio neku lekciju. Mi smo smatrali da smo mudri i prosveceni. Mi smo bili ljubazni samo u svojim umovima i idealima, zeleli smo u srcima svojim da tako bude, ali nismo znali o faktoru koji to ostvaruje - pokajanje i samosmirenje. "Onda, ako su ovi ljudi, koji veruju u pakao i zlo, tako veliki, sta je to sto je lecilo mene i moje prijatelje, I kako moze Bog Koji voli da dozvoli da pakao postoji?" To su bila moja sledeca pitanja Za mene je odgovor (na ta pitanja, nap. prev.) vezan za slobodu. U nasem drustvu mi smo upuceni da verujemo da je stara ideja o nebu i paklu budalasta, da je u oblasti sujeverja i da nas vodi u zamku pokoravanja. "Ovo", govorili smo sebi, "nije sloboda; to drzi zenu bosu i trudnu u kuci i nagoni coveka da uskladjuje svoj zivot prema jednom liku koji mozda ne odgovara njegovoj licnosti." Moderni duhovni trazioci u oblasti moga lecenja energijom su tvrdili da hriscanstvo ogranicava nasu slobodu evolucije i nase misticne sposobnosti. Tako, otisla sam da prosetam u sumi i razmisljala sam o svim ovim stvarima. Mogla sam da prihvatim sve ove tradicionalne nacine zivota vezane za hriscanstvo, jer je to deo zakona Bozjeg, ali samo ako je Hristos zaista Bog i istinska ljubav. Hriscani uce da svi ljudi imaju slobodnu volju. Biramo ili nebo ili pakao svojim odlukama, koje su vezane za nasu savest. Da Bog nije dozvolio da pakao postoji, mi bismo bili roboti; umesto toga, mi smo bozanski stvorena bica sa dusama koja su stvorena da sama slobodno odlucuju.   prevod s engleskog: protojerej-stavrofor dr Mateja Matejic   tekst preuzet iz lista "Foma - pravoslavnog hriscanskog casopisa za neverne Tome"