NAS ODGOVOR NA BLAGU VEST Zasto se ljudi razlicito odazivaju na Jevandjelje, blagu vest o vecnom zivotu u Carstvu Nebeskom? Ima ljudi koji rec Bozju prihvataju bez rasudjivanja, cim je cuju. Neki se muce i kolebaju, po sedam puta odmeravaju, a nikako se ne odlucuju da preseku, i tako ostaju bez duhovnog ploda. Neki, opet, sazrevaju mukotrpno i dugo, ali na kraju ipak prilaze Hristu. Medjutim, ima i takvih koji kategoricki odricu Istinu, cak i onda kada nicim ne mogu da je opovrgnu. Zasto? Zato sto u stvarnosti sve zavisi od nase slobodne volje. Bog nas sve priziva spasenju, a mi se, eto, odazivamo na razlicite nacine. Navescu primer iz svakodnevnog zivota. Zena sedi kod kuce i odjednom cuje kako neko kaze: "Eno ide Saska." Ako je taj Saska jedva znani sused, zena se nece ni pridici s mesta, nego ce nastaviti da radi svoj posao. Ali, ako je Saska njen sin koji treba da se radi s fronta, zena ce sve ostaviti i potrcati mu u susret, bez ikakvog razmisljanja. Za onog ko je sam sebi bog, istiniti Bog je - nepotrebni konkurent. I ukoliko je taj Bog istinitiji, utoliko je veca zelja da se On razapne. Neko je, pak, ravnodusan: svejedno mu je, ziveo bez Boga ili s Bogom, s verom ili bez vere, samo da nista ne mora da zrtvuje. Neko, opet, ima bogoljubivu dusu, ali je odvec sklon mudrovanju. Takav covek mnogo pita, odmerava, rasudjuje, ali kada se uveri u istinu, prihvata je i zivi po njoj. A ima i ljudi koji dok ne znaju za Boga tuguju u dubini duse, a kada Ga sretnu, odmah u Njemu prepoznaju Onoga za kim je dusa zudela, i tada sve ostavljaju i hrle u narucje Hristu.
Iz knjige protojereja Konstantina Ostrovskog: "Spasenje je u nasim rukama", Svetigora, Cetinje 2001.
|