DUHOVNIK ODGOVARA...

Moj muz je bivsi monah. Dece nemamo, da li je to Bozja kazna?

- Sadrzaj Vaseg pitanja uzasava, a problem koji Vas muci jos je uzasniji. Pa, vidite, dozivotni zavet, koji je Vas muz dao, a onda i samovoljno gazenje monaskih zaveta, u kome ste ucestvovali oboje, smatra se teskim kanonskim prestupom. 16. pravilo Halkidonskog sabora zabranjuje monasima i monahinjama da stupe u brak. Prema 7. pravilu navedenog Sabora monasi koji stupaju u brak podvrgavaju se anatemi, a posledica toga je lisavanje hriscanskog obreda sahrane. Shvatate li Vi, koja ste saucestvovala u tome, kakvog ste strasnog greha postala vinovnica!

U istoriji se dogodilo nesto slicno. Monah koji je napustio manastir ozenio se i dobio sina. I eto, jednom, kada je sin porastao, dok su bili u kupatilu, decak je na ocevim ledjima video neki cudan znak. "Tata" - upita ga, - "kakav ti je to cudan kvadrat na ledjima, i zasto na grudima imas tako veliki krst"? Niko, osim ciste duse decje i nije mogao da vidi taj znak. Nije ga video ni monah koji je napustio manastir. Ali, kada je pazljivo, i do tancina ispitao dete sta je videlo na njegovim ledjima i na grudima, shvatio je da je decak video "paraman", koji se dobija prilikom cina monasenja. Od tog trenutka monah ga nosi ceo zivot. Medjutim, samo neokaljano oko decje moglo je da vidi taj pecat na coveku koji se zavetovao da ce ga nositi u sve dane zivota svoga.

Tada taj monah sve isprica onoj koja je iz neznanja postala njegova zena, a posle toga se vrati u manastir i ceo svoj dalji zivot provede u pokajanju i molitvi.

Nije problem samo u tome sto Gospod nije dao poroda u vasem nezakonitom i neblagoslovenom sazivotu, vec i u tome sto nasavsi se u takvom braku, u slucaju da se duboko ne pokajete - vi podlezete kazni i pravednom gnevu ne toliko u ovom zivotu, koliko u buducem, koji je vecan. Medjutim, te ocigledne prepreke u vasem sazivotu, koje vas muce, moraju da vas nateraju da sagledate svoj zivot i svoje postupke i da monaha, koga ste sablaznili, usmerite na put pokajanja.

Svaki covek ima slobodu da bira izmedju braka i monastva. Ali, onaj koji je dao zavet na vencanju sa svojom suprugom, mora ceo zivot da cuva porodicni brak sklopljan sa tom zenom, a koji je dao zavet Bogu za vreme monaskog postriga, - mora da bude veran Bogu do svog poslednjeg dana. A ako ste pogresili, niste izdrzali, dozvolili ste da padnete u greh, - bar ne dozvolite da se ne pokajete, te da kobni greh vas ne bude strasni teret na vasoj dusi.

Oce, spremam se da otputujem na odmor u Italiju. Prilicno se plasim, jer su u danasnje vreme ucestale avionske i druge nesrece. Kojim svetiteljima treba da zapalim svecu i uopste sta treba da uradim?

- Pokrovitelj putnika je sveti Nikola, cije se mosti, uostalom, nalaze u Italiji, u gradu Bariju. Moze da se odrzi moleban za "blagoslov za avionski let" i, naravno, da se prisustvuje na njemu. Tada se citaju posebne molitve za putnike u vazdusnom saobracaju. Medjutim, vi ne treba da se plasite jer - "ni dlaka s glave ne otpada bez volje Oca Nebeskog". Ali, neophodno je da se molimo pre svakog putovanja. Dobro je otici na ispovest i pricesce.

Kada moze da sa upali kandilo, a kada je to neophodno?

- Kandilo se uvek pali kada se molimo ispred ikone, kao i nedeljom i u vreme velikih praznika. Kod mnogih ljudi kandilo stalno gori.

Moj otac cesto kritikuje svestenike zbog njihovog "otmenog" zivota, oblacenja, kola, itd. On smatra da ako oni sluze Bogu, moraju da budu jednostavniji i blizi narodu...

- Ne treba neosnovano kritikovati sve ljude koji imaju kola da zive "otmeno". Mnogi svetitelji su bili bogati i to svoje bogatstvo su iskoristili za delo Bozje. Naprimer, sveti Jovan Kronstadski je imao svoj brod. Medjutim, dobio ga je od svoje duhovne dece. Vidite, otac Jovan je bio veoma blizak s narodom, o cemu mozete da procitate u njegovoj biografiji.

Crkvena odezda je deo bogosluzbene opreme i simbolizuje duhovni izraz svestenika, isto kao i zlato na ikonama.

Zeleo bih da se Vas otac blize upozna sa zivotom Crkve, pa ce mnoga pitanja sama po sebi da otpadnu.

Da li su nekada naslednici uzimali krst koji je upokojeni nosio na sebi? Treba li to uciniti?

- Svako mora da ima svoj krst. Krst se nikome ne predaje, jer - krst coveka prati u grob.

Ja sam po profesiji elektronicar. S vremena na vreme mi se dogadja da me ljudi zamole da im popravim nesto od tehnickih aparata (televizori, magnetofoni, radio, videouredjaji...). Ja ne znam kada ce se ti ljudi koristiti tim uredjajima (mozda ce gledati neke serije ili nesto sablaznjavajuce)? Da li treba da odbijem da popravim te tehnicke aparate?

- Vi radite svoj posao, a za to kako ce se ti ljudi koristiti ovim ili onim tehnickim aparatima Vi necete snositi odgovornost.

Kako pravoslavni hriscanin treba da odgovori svojim vrsnjacima koji se smeju njegovom hriscanskom moralu i cednosti?

- Cutanje je - zlato. A sam zivot ce da pokaze - "ko ce zadnji da se smeje", kako kaze jedna poslovica. Ne obracajte paznju na gluposti; prosto paznja i ne treba da se obraca na sve, a vi negujte cednost i sami cete da osetite i srecu i koliko vam je to od koristi.

Ja sam nasao jedan interesantan odgovor na pitanje kako se Ruska pravoslavna crkva odnosi prema misionarima koji propovedaju Jevandjelje u Rusiji. Crkva ih je uporedila sa izdajnicima, pa me zanima, zasto vi mislite da je Ruska pravoslavna crkva jedina dozvoljena crkva u Rusiji? Ja mislim da vi imate ista prava kao i oni!

- Covek koji se ravnodusno odnosi prema svom sopstvenom spasenju valjda i mora tako da govori, jer on i ne moze drugacije da diskutuje o Crkvi Hristovoj... Moze jedino sa pozicije coveka koji prema Crkvi nema nikakav odnos. To istovremeno svedoci i o velikom nedostatku u coveku koji tako diskutuje. "Zasto smatrate da ste vi i vasa porodica - jedino dozvoljeni ljudi u svom rodbinskom odnosu, zasto vi mislite da u vasem stanu mozete ziveti samo vi sa svojom porodicom? A ja smatram da u njoj mozemo da zivimo i ja i vas komsija... Ja imam ista prava na taj stan kao i vi, i, ja imam pravo da nasledim taj stan, koji toboze pripada samo vama" - da li su ovakvi razgovori apsurdni? Naravno da jesu! Ali to je pre svega neadekvatna analogija. Verovatno su i u Hristovo vreme Njemu dolazili ljudi sa slicnim tendencijama i govorili o tome da On - nije jedini ko govori ljudima o Bogu i cak kao Bog. Hristos nije potcinjavao ljude. On je govorio o Ljubavi i tom Ljubavlju ih je privlacio Sebi i Ocu Svome. Ali, istovremeno je govorio o vukovima i zverima, koji su dolazili da pogube Hristovo stado. O njima On govori i sada, i nikada o njima nece prestati da prica Hristova Crkva, koja upozorava na tu opasnost. A vase pravo na izbor niko nece dirati. Niko Hristu ne prilazi silom. Vi morate sami da birate s kim zelite da budete: s Hristom ili s djavolom. A ako vas Crkva stiti od neprijatelja spasenja covekovog, zar zbog toga treba okriviti Crkvu kako narusava pravo coveka? Nije li bezumno okriviti svoju majku koja sklanja ruku ubice sa svog deteta?

Zivim u "gradjanskom braku" vec devet godina i juce sam od svog druga saznao da je nas "brak" - smrtni greh. Crkva to naziva bludom. Molim Vas, odgovorite mi, kako Pravoslavna crkva tretira "gradjanski brak"?

- Naravno, to se ne naziva bludom, to je ipak porodica, iako zivi bez blagoslova Bozjeg. Crkva se ne odnosi bas prestrogo prema slicnim slucajevima i slicnim brakovima koji ni u kom slucaju nisu prepreka za ucesce u Tajni braka. Ipak, treba razmisliti ozbiljno o tome, uzeti blagoslov Crkve i vencati se.

na pitanja odgovara: jeromonah Amvrosije (Jermakov)

prevela s ruskog: Tankosava Damjanovic

preuzeto sa sajta: www.pravoslavie.ru