Protojerej-stavrofor dr Mateja Matejic   ZNACAJ I ZNACENJE POKAJANJA   U mnogotematskoj sadrzini Svetoga Pisma, tema pokajanja se istice doslednoscu i neprekidnoscu. Ona protice kroz ceo Stari i Novi zavet i vidno je prisutna u ucenju Svetih otaca i u nasim liturgijskim molitvama i pesmama. Ovo nije slucajnost. Kako nam istorija pokazuje, greh je, nazalost, bio oduvek sadrug ljudi u svim geografskim oblastima i u svim istorijskim dobima. U nacionalnim, drustvenim i licnim nevoljama, greh je bio makar faktor koji ih je izazivao, ako im nije bio i jedini uzrok. U zelji da pomogne covecanstvu, Sveto Pismo, Crkva i Sveti oci su ukazivali i ukazuju na pokajanje kao lek za nacionalne, drustvene i licne nevolje. Neobicno veliki broj biblijskih mesta u kojima se pominje pokajanje ukazuje na znacaj pokajanja. Uporan priziv na pokajanje, prisutan u Svetom Pismu, upucivan je narodima i pojedincima koji su ziveli u dalekoj proslosti. Meutim, on je upucen i narodima i pojedincima koji sada zive i koji ce ziveti u buducnosti. Greh je bio srozavanje covecanstva kroz celokupnu ljudsku istoriju, a pokajanje je bilo sredstvo za preporod i uzdizanje ljudskih bica i za poboljsanje zivotnih uslova u ovom, i spasenje u zagrobnom zivotu. Kada citamo ili slusamo biblijske navode o pokajanju, vazno je da ih smatramo ne samo kao poziv na pokajanje narodima i pojedincima u proslosti, vec kao poziv upucen nama. Sta je u proslosti bilo govoreno Izrailjcima, odnosi se i na sve nas sada. Ne samo hriscani, vec svi narodi sveta treba da primene na sebe biblijski i liturgijski poziv na pokajanje. U vreme kada su Izrailjci bili udaljeni od svoje zemlje i rasejani po raznim narodima, njima je bio dat ovaj savet: "A kad dodje na tebe sve ovo, blagoslov i kletva koju iznesoh preda te, ako ih se opomenes u srcu svom, gdje bi god bio meu narodima, u koje te zagna Gospod Bog tvoj, i obratis se ka Gospodu Bogu svojemu i poslusas glas njegov u svemu sto ti ja zapovijedam danas, ti i sinovi tvoji, iz svega srca svojega i iz sve duse svoje, tada ce Gospod Bog tvoj povratiti roblje tvoje i smilovace se na tebe, i opet ce te sabrati izmeu svijeh naroda, po kojima te bude rasejao Gospod Bog Tvoj" (Knjiga ponovljenih zakona 30:1-3). Kao sto su Izrailjci bili rasejani u proslosti, tako su sada rasejani milioni ljudskih bica raznih narodnosti. Setimo se samo koliko je stotina hiljada Srba rasejano u toku Drugog svetskog rata i posle najnovijih ratnih dogadjaja u Jugoslaviji. Gorenavedena poruka Izrailjcima se odnosi isto toliko i na njih koliko se odnosila na Izrailjce. Treba da misle na to da stotine hiljada drugih Srba nisu imali srecu da prezive rat, gradjanski rat i pokolje. Oni koji su imali srecu da prezive, mada rasejani sirom celoga sveta, nasli su utociste u raznim zemljama daleko od svoje rodne grude; ne treba da zaborave opomenu svetoga apostola Pavla: "Jer zalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje; a zalost ovoga svijeta donosi smrt" (II Kor. 7:10). Vaznost pokajanja se takodje potvrdjuje kontinuitetom poziva na pokajanje prisutnom u Svetom pismu. Izrailjci su gresili protivu Boga: "I Gospod opominjase Izrailja i Judu preko svijeh proroka i svijeh vidjelaca govoreci: vratite se sa zlijeh puteva svojih i drzite zapovijesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji sam zapovjedio ocima vasim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima" (II knjiga o carevima 17:13). Prorok Jeremija im prenosi sledecu poruku od Boga: "I slah k vama sve sluge svoje proroke za rana jednako govoreci: vratite se svaki sa puta svoga zloga, i popravite djela svoja i ne idite za drugim bogovima sluzeci im, pak cete ostati u zemlji koju sam dao vama i ocima vasim, ali ne prignuste uha svojega niti me poslusaste" (Jeremija 35:15). Ako pomislimo na to koliko mnogo raznih "bogova" sluze savremeni ljudi, onda ce se covek sloziti da se ova poruka proroka Jeremije odnosi i na nas. Proroci su za pokajanje upotrebljavali izraze: povratak Bogu, odvratiti se, i ispravljati puteve. Tako je prorok Jeremija objavljivao: "Ako ces se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako uklonis gadosti svoje ispred mene, neces se skitati. I kleces se istinito, vjerno i pravo: tako da je ziv Gospod. I narodi ce se blagosiljati njim, i njim ce se hvaliti" (Jeremija 4:1-2). U slicnom tonu i slicnim recima i drugi proroci su prizivali Izrailjce da se pokaju. To se moze videti citajuci prorostva proroka Jezekilja (14:6; 18:21-22 i 18:30-31) i proroka Isaije (55:7). Prorok Jeremija navodi konkretno dela pokajanja: "Nego doista popravite svoje putove i dela svoja, i sudite pravo izmedju covjeka i bliznjega njegova. Inostrancu, siroti i udovici ne cinite krivo, i krvi prave ne proljevajte na ovom mjestu, i ne idite za drugim bogovima na svoje zlo. Tada cu uciniti da stanujete od vijeka do vijeka na ovom mjestu, u zemlji koju sam dao ocima vasim" (Jeremija 7:5-7). Poslednji starozavetni prorok, sveti Jovan Krstitelj, taj "andjeo u ljudskom telu" i most izmedju Starog i Novog zaveta, zavrsava doba Starog zaveta pozivom na pokajanje: "U one pak dane dodje Jovan Krstitelj i propovijedase u pustinji Judejskoj. I govorase: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko" (Mt. 3:1-2). Sveti Marko i sveti Luka u svojim jevandjeljima navode da je sveti Jovan propovedao krstenje pokajanja za oprostenje grijeha (Mk. 4:1; Lk. 3:3). Apostol Petar (Dap 13:24) i apostol Pavle (Dap 19:4) takodje su navodili ovaj vazni deo misionarske aktivnosti svetoga Jovana Krstitelja. Stari zavet se zavrsio pozivom svetoga Jovana na pokajanje. Novi zavet je poceo istim tim pozivom Gospoda nasega Isusa Hrista: "Od tada poce Isus propovijedati i govoriti: Pokajte se, jer se priblizilo carstvo nebesko" (Mt. 4:17). Apostoli Gospoda Isusa Hrista su bili takodje poslani da propovedaju pokajanje radi oprostaja grehova: "Tada im otvori um da razumiju Pisma. I rece im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trecega dana; i da se u njegovo ime propovijeda pokajanje i oprostenje grijehova po svim narodima, pocevsi od Jerusalima" (Lk. 24:45-47). Zadatak koji je Gospod Isus Hristos postavio svojim apostolima, oni su vrsili: "I otisavsi propovijedahu da se pokaju" (Mk. 6:12). Izvanredno vazni poziv na kajanje, koji je vekovima upucivan samo Izrailjcima, sada je, u Novom zavetu, upucen svim ljudima u celom svetu. Apostoli su prizivali na pokajanje kako grupe ljudi, tako i pojedince, kako su to cinili i proroci. Sveti Petar se obratio grupi ljudi pozivajuci ih da se pokaju, kako je zabelezeno u Delima apostolskim (3:19): "Pokajte se, dakle, i obratite se da se ocistite od grijehova svojih. Da dodju od lica Gospodnjega vremena utjehe". Kao primer prizivanja pojedinaca na pokajanje, navodimo obracanje svetoga apostola Petra Simonu madjionicaru: "Zato se pokaj od te zloce svoje, i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega; jer te vidim da si u gorkoj zuci i u okovima nepravde" (Dap 8:22-23). Apostol Pavle nije bio sa ostalim apostolima kada im je Gospod Isus Hristos otvorio um da razumeju Pisma (Lk. 24:45) i poslao ih da propovedaju pokajanje i da krstavaju. U to vreme on je jos uvek bio Savle, nemilosrdni gonilac hriscana. Na putu za Damask, gde je posao da hapsi i goni hriscane, javio mu se Gospod Isus Hristos i tada mu je "otvorio um" i obratio ga, rekavsi mu: "Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se za to javih da te postavim za sluzitelja i svjedoka ovome sto si vidio i sto cu ti pokazati; izbavljajuci te od naroda judejskoga i od neznabozaca u koje te ja saljem; da im otvoris oci da se od tame obrate svjetlosti i od vlasti satanine Bogu, da vjerom u mene prime oprostenje grijeha i udio sa osvecenima" (Dap 26:16-18). Posle svoga obracanja u hriscanstvo, sveti apostol Pavle je postao neumorni misionar i Hristov "sosud izabrani". Njegovo misionarenje je izazvalo gnev i mrznju njegovih savremenika nehriscana. Optuzili su ga da krsi zakon, te je bio izveden pred kralja Agripu da mu se sudi. Braneci se, sveti apostol Pavle je izjavio da je bio poslusan "nebeskoj viziji", to jest Hristu: "Zato, care Agripa, ja ne bijah nepokoran nebeskom vidjenju; nego najprije onima u Damasku i u Jerusalimu, zatim po svoj zemlji judejskoj i neznaboscima propovijedah da se pokaju i da se obrate Bogu cineci djela dostojna pokajanja" (Dap 26:19-20). Kao sto su apostol Petar i ostali apostoli prizivali grupe ljudi i pojedince da se pokaju, tako je cinio i apostol Pavle. On svoje misionarenje nije ogranicio samo na Izrailjce, vec ga je prosirio i na gradjane drugih naroda, u saglasnosti sa svojim ubedjenjem: "Ne gledajuci Bog na vremena neznanja, sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju" (Dap 17:30). Pokajanje kao akt i kao proces Pokajanje je i akt i proces. Najbolje je prikazano i kao akt i kao proces u Hristovoj alegoriji o bludnom sinu (Lk. 15:11-32). Alegorija je narativna struktura u kojoj se opisuje dogadjaj koji se ne ogranicava na vreme, mesto niti na lica ili lice koje se u njoj javlja. Radi toga je i metaforicna i univerzalna: bludni sin iz alegorije Isusa Hrista moze biti, kako bi Italijani rekli, uomo qualunque, odnosno "svaki covek". Pretpostavljam da smo svi upoznati sa sadrzinom alegorije o bludnom sinu. Zbog toga je necu navesgi u celini, ali moram da navedem nekoliko stihova da bih ilustrovao primedbe koje imam nameru da ucinim. Od dva brata, mladji je trazio od oca da mu da deo imanja koji mu pripada (15:12); pokupi mladji sin sve svoje i otide u daljnu zemlju (15:13); prosu imanje svoje ziveci besputno (15:13); "A kad potrosi sve, nastade velika glad u zemlji onoj, i on poce oskudijevati"; (15:14); postade sluga jednog gradjanina te zemlje (15:15); "I on ga posla u polje svoje da cuva svinje" (15:15); "I zeljase napuniti trbuh svoj roscicima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davase" (15:16); "A kada dodje sebi" (15:17) uvideo je da i sluge njegovog oca bolje zive nego on; odlucio je da se vrati svome ocu (15:18), da prizna da je pogresio (15:18) i da ga moli za oprostaj (15:189); ucinio je sve sto je rekao da ce uciniti: vratio se svome ocu, priznao da je pogresio i molio ga za oprostaj (15:20-21); otac ga je primio sa radoscu (15:22-24). Simvolicni, metaforicni nivo ove alegorije je zapravo nasa ljudska stvarnost. Ne samo svaki pojedinac, vec i svaki narod moze biti "bludni sin". Otac bludnog sina u alegoriji je nas Nebeski Otac, koga ponekad napustamo i odlazimo u "daleku zemlju". Tu "daleku zemlju" je vrlo dobro prepoznao i ovako Dzordz Barois: "Daleka zemlja u koju je bludni sin odlutao je slika sveta u kome su ljudske delatnosti, pa cak i njihove duznosti, u suprotnosti jedna sa drugom i nisu usmerene ka jednom cilju, jednom telos; svet nebuloznih traganja, iluzornih nastojanja, zudnje za hranom koja ne cini sitim i picem koje ne utoljava zedj, svet u kome sve u svemu nista nema smisla, koji je preplavljen neistinama, prevarom i grehom; savrseno suprotan svetu koji je Bog stvorio a Sin i Duh potencijalno obnovili" (Biblijska citanja u pravoslavnom bogosluzenju, str. 25). Nije tesko uvideti da je "daleka zemlja", kako ju je opisao Barois, zapravo nas svet. Ako i kada narodi i pojedinci napuste Nebeskog Oca, i oni se nadju u "dalekoj zemlji," duhovnoj pustinji gde trpe duhovnu glad i zedj. U nedostatku duhovne hrane, hrane se svakojakim djubretom, ciji je jedan primer pornografija. Prvi korak pokajanja je "dolazak sebi", uvidjanje svoje pogreske i nedela. Medjutim, bojim se, u nasoj sredini, kao i u drugim savremenim drustvima, veoma je tesko "doci sebi," jer granicna linija izmedju dobra i zla, pravde i krivde, ili je potpuno izbrisana ili je veoma zamracena. Kada se misli i deluje prema principu "cilj opravdava sredstvo", zlo se cesto smatra dobrim, a pogresno se smatra ispravnim. Kao ilustracija te perverznosti je bombardovanje gradova i sela, razaranje bolnica, skola, mostova i kuca, ubijanje neduznih gradjana radi "humanitarnih razloga". Mnogi se ponasaju prema prvom delu recenice koju je napisao apostol Pavle: "Sve mi je dozvoljeno" (I Kor. 6:12), ali zaboravljaju drugi deo te recenice u kojoj stoji: "ali sve ne koristi" (6:12). Ne shvataju da je neodgovorna sloboda u stvari ropstvo. Na to je ukazao apostol Pavle u tom istom stihu: "sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da ista ovlada mnome" (6:12) Nije onda cudo sto su ogovaranje, laganje, obmanjivanje, kradja, vrsenje preljube i drugih nemoralnih dela toliko rasireni u nasem drustvu od vrha do dna. Drugi korak u pokajanju je donosenje odluke da se vratimo Ocu. I proroci i apostoli su upotrebljavali rec vratiti se da oznace pokajanje. Prorok Jeremija je prorokovao: "Ako ces se vratiti, Izrailju, veli Gospod, k meni se vrati, i ako uklonis gadosti svoje ispred mene, neces se skitati, i kleces se istinito, vjerno i pravo: tako da je ziv Gospod. I narodi ce se blagosiljati njim, i njim ce se hvaliti" (Jeremija 4:1-2). Isti prorok priziva: "vratite se dakle svaki sa svojega puta zloga, i popravite putove svoje i djela svoja" (Jeremija 18:11). Proroci su takodje nazivali pokajanje odvratiti se, i ispravljati puteve svoje. Prorok Jezekilj, objavljujuci Gospodnji zahtev Izrailjcima, govorio im je: " obratite se i odstupite od gadnijeh bogova svojih, odvratite lice svoje od svijeh gadova svojih" (Jezekilj 14:6). Prorok Isaija za pokajanje koristi rec ostaviti put svoj. "Neka bezboznik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovacu se na nj, i k Bogu nasemu, jer prasta mnogo" (Isaija 55:7) Treci korak u procesu pokajanja je izvrsavanje namere vracanja Ocu, priznavanje gresaka i nedela, i molba za oprostaj. Za pravoslavne hriscane ovaj se korak ostvaruje kroz svetu tajnu ispovesti. Nazalost, protestanti su ukinuli ovu svetu tajnu i lisili svoje vernike ove mogucnosti. Zato nije cudo da je sveta tajna ispovesti zamenjena savetovanjem psihijatara, grupnim terapijama i slicnim surogatima. Mozda je to od neke koristi za one koji osecaju potrebu da rasterete svoju savest, ali to niukom slucaju nije povratak Ocu. Cak i neki pravoslavni hriscani sumnjaju u potrebu ispovesti i izbegavaju je. Neki od njih opravdavaju svoje odbacivanje ispovesti govoreci da Gospod zna njihove grehove i pogreske cak i ako ih oni ne ispovede i pre nego sto ih ispovede. To je tacno. Medjutim, pripremajuci se za ispovest, i dok se ispovedamo, mi ponekad saznajemo veoma mnogo o samima sebi, a to je veoma vazno ako zelimo da ispravimo puteve svoje. Ne mogu nikada da zaboravim razgovor sa jednom dragom prijateljicom nekoliko dana pre njene smrti. Kada sam je posetio u bolnici, ona je vec znala da ce uskoro umreti i to mi je rekla, dodajuci: "Ali ja se ne bojim, jer sam se pomirila sa Bogom i sa samom sobom." Pre nego sto sam imao prilike da nesto kazem u vezi sa tim, ona je nastavila: "Oce, ja sam prestala da se molim Bogu..." "Sta?", ja sam je prekinuo uplaseno. "Da, oce, ja Mu se ne molim, ali ja Mu govorim celoga dana i skoro cele noci. Znas, ne mogu da spavam, Prisecam se svih svojih srditih i neprilicnih misli i reci, svih mojih losih dela, i ja Mu sve to kazem. Znam da je On znao sve to i pre nego sto sam Mu, a i da Mu nisam kazala. Ali, slusajuci samu sebe dok Njemu govorim, uvidela sam po prvi put u zivotu kakva sam osoba bila. I, oce, zao mi je, toliko mi je zao sto nisam bila bolja." Bog da blagoslovi njenu dusu! Verujem da je Gospod oprostio njene grehove i njenu dusu primio kao sto je otac primio bludnoga sina iz Hristove alegorije. Njenu zalost sto nije bila bolja osoba je, rekao bih, osecao i prorok Jeremija, koji kaze: "Jer posto se obratih, pokajah se; ...jer se posramih i stidim se sto nosim sramotu mladosti moje" (Jeremija 31:19) Pravo, istinsko pokajanje prati i molitva. U Drugoj knjizi dnevnika zabelezena je Gospodnja poruka narodu: "Ako zatvorim nebo da ne bude dazda, ili ako zapovjedim skakavcima da popasu zemlju, ili ako pustim pomor na narod svoj, i ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomoli se, i potrazi lice moje i povrati se od zlijeh putova svojih, i ja cu tada uslisiti s neba i oprosticu im grijeh njihov, i iscijelicu zemlju njihovu" (II knjiga dnevnika 7:13-14) Nasa molitva je razgovor sa Ocem Nebeskim. Nije vazno da li izgovaramo tradicionalne molitve koje su sastavili Sveti oci ili svoje licne. Molitve koje su sastavili Sveti oci su kao zeleznicke sine koje nas vode u pravcu Oca Nebeskog. Oni su bili sposobniji od nas da formulisu razgovor sa Bogom, a molitve koje su oni sastavili obicno izrazavaju ono sto bismo i mi zeleli da izrazimo. Prorok Joilj pominje jos dva pratioca pokajanja: "Za to, jos govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i posteci i placuci i tuzeci. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i sazaljiv, spor na gnjev i obilan milosrdjem i kaje se oda zla" (Joilj 2:12-13). Reci placuci i tuzeci koje prorok upotrebljava sinonimi su za kajati se i zaliti. Onaj ko se ne kaje i ne oseca zalost zbog svojih nedela nece nalaziti nikakvu potrebu da se kaje. Da bi se shvatio odnos izmedju posta i pokajanja, treba imati na umu da je post upraznjavanje samokontrole i samodiscipline ne samo sto se tice ogranicenja u ishrani, vec i u odnosu na misli, reci i dela. Post koji se svede samo na ogranicenja koja se odnose na ishranu je samo "privremeni vegetarijanizam". On moze biti koristan za nase telo i zdravlje, ali to nije "povratak Ocu". Istinski post nije samo uzdrzavanje od mrsne hrane, vec i uzdrzavanje od cinjenja zla i povecani napor u cinjenju onoga sto je pravo i dobro. Samo takav post jeste zaista sastavni deo pokajanja. Ne mogu da odolim a da ne navedem poduzi tekst iz propovedi proroka Isaije zabelezene u 58. glavi. Tamo je data veoma jasna definicija istinskog posta. Svoju poruku je prorok uputio njegovim savremenicima koji su pitali Boga: "Zasto da postimo, vele, a ti ne pogleda, mucismo duse svoje, a ti ne htje znati?" (Isaija 58:3), ali Bozji odgovor, koji prorok prenosi, istovremeno je odgovor i nasim savremenicima koji misle i govore da je post nepotreban. Ovo je odgovor, koji prorok pruza kao odgovor Gospodnji: "Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve sto vam je ko duzan. Eto postite da se prepirete i svadjate i da bijete pesnicom bezbozno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se cuo gore glas vas. Taki li je post koji izabrah da covjek muci dusu svoju jedan dan; da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li ces zvati post i dan ugodan Gospodu? A nije li ovo post sto izabrah: da razvezes sveze bezboznosti, da razdrijesis remenje od bremena, da otpustis potlacene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelamas hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedes u kucu; kad vidis gola da ga odjenes, i da se ne krijes od svojega roda? Tada ce sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje ce tvoje brzo procvasti, i pred tobom ce ici pravda tvoja, slava Gospodnja bice ti zadnja straza. Tada ces prizivati, i Gospod ce te cuti; vikaces, i reci ce: evo me. Ako izbacis izmedju sebe jaram i prestanes pruzati prst i govoriti zlo; i ako otvoris dusu svoju gladnome, i nasitis dusu nevoljnu; tada ce zasjati u mraku vidjelo tvoje i tama ce tvoja biti kao podne" (Isaija 58:3-10). Da zakljucim: pokajanje nije luksuz, vec neophodna potreba. Pokajanje ne samo sto ce nam pomoci da mi budemo bolji, nego ce i svet u kome zivimo takodje biti bolji. Jer, kako je Dzordz Barois naglasio: "Nema leka za zla nasega vremena ako se ne vratimo Bogu, jer svet u kome zivimo nije normalan svet, nego pustinja." (Biblijska citanja u pravoslavnom bogosluzenju, 25).