Ilija Minjatij

O PUTU USKOM I PUTU SIROKOM

REC ZA JEVANDJELJE PO MATEJU

O SLUZENJU BOGU I MAMONU

Niko ne moze dva gospodara sluziti (MT.6,24)

Bog i svet su krajnje suprotni jedan drugome, potpuno nespojivi, daleko su odvojeni, sami za sebe su dva gospodara i, kako je govorio Hristos, sluziti oba niko ne moze. Ako se neko priblizi jednome, on mora da se udalji od drugoga; ako zavoli jednoga mora da zamrzi drugoga; ako bude sluzio i jednoga postovao, on mora drugoga potcenjivati i okretati se od njega "Ili ce na jednoga mrziti, a drugoga ljubiti, ili ce jednoga voljeti, a za drugoga ne mariti" (MT.6,24).

Nase oci ne mogu istovremeno gledati gore i dole, nas um ne moze misliti istovremeno o nebeskom i zemaljskom; nase srce ne moze istovremeno voleti Boga i svet, ili jedno ili drugo, zato sto je oba zajedno nemoguce voleti. Niko ne moze dva gospodara sluziti-Boga i Mamona. Ukratko cu vam izloziti razloge za to.Prvi razlog je u tome da Bog zahteva za sluzenje celog coveka, i svet takodje zahteva celog coveka da mu sluzi. A biti potpuno i tamo i ovde, coveku je nemoguce. Drugi razlog sto je ceo Zakon Bozji potpuno suprotan zakonu sveta, jeste u tome sto je nemoguce pokoravati se potpuno suprotnim zakonima. Zbog ta dva razloga, nemoguce je da neko sluzi dva gospodara: Boga i svet.Slusajte pazljivo pricu o tome.

Prva velika zapovest, koju je Bog dao u 6. glavi Druge knjige i koju Hristos cesto ponavlja u Jevandjelju: "Slusaj, Izrailju Gospod je Bog nas jedini Gospod" (Knj.2 6,4; MK.12,29). Drugacije : Ja (kao da tako govori Bog), ja sam jedini, o covece, tvoj prirodni i iskonski gospodar. Ja koji sam te stvorio ni iz cega, dao ti zivot i dusu, iskupio te Svojom krvlju, darovao ti spasenje i pripremio za tebe Carstvo Nebesko. Ti si Moje delo, Moja tekovina, ti si sav Moj. Prema tome, "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom" (Knj.2 5,6;LK.10,27).

Ja zelim da sve tvoje misli, sav tvoj um, sva razmisljanja tvoja budu posvecena Meni , da ti ne mislis, ne razmisljas i ne zamisljas nista drugo osim mene, tako da ni najmanja misao tvoja ne skrece prema nekome drugome predmetu "Svom dusom svojom"-ja zelim da sva tvoja teznja, nastojanje i ljubav i nada budu usmereni prema Meni i da niko drugi nema mesta u tvom srcu."Svom snagom svojom"- ja zelim da sva tvoja snaga, sav rad i postupci budu posveceni Meni i necu trpeti da me delis sa drugim gospodarom.Ja sam Bog-revnitelj, i zelim da sam budem tvoj gospodar. "Slusaj, Izrailju, Gospod Bog je nas jedini Gospod". Ja te hocu celoga , sa telom i dusom, i zato zahtevam, da volis samo Mene, da me jednoga sluzis svim bicem , svom snagom svojom."Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dusom svojom, svom snagom svojom". Tako zapoveda Bog.

Mi smo rodjeni i vaspitani u svetu i zato smo sputani najrazlicitijim vezama sveta; da bi ih raskinuo Sin Boziji je dosao na Zemlju, naoruzan macem. "Ne mislite da sam dosao da donesem mir na zemlju" (MT.10,34),da sklopim mir sa svetom otpadnikom. I stvarno, svet je otpadnik zato sto se odvojio od Boga i ne priznaje Boga - "na svijetu bijese, i svijet kroza nj posta, i svijet ga ne pozna"( Jov.1,10). "Nisam dosao da donesem mir nego mac" (MT.10,34). Ja zelim da vodim s njim vecni rat, jer je on Moj neprijatelj. Velike veze slusaoci moji, veze koje nas vezuju sa svetom su: ljubav roditelja prema deci, dece prema roditeljima, brata prema bratu, druga prema drugu, ljubav prema zivotu; i Hristos kaze da je on dosao i doneo mac na zemlju da bi presekao te veze i odvojio decu od oca njihovog, kcer od njene majke, i snahu od svekrve. "Jer sam dosao da rastavim covjeka od oca njegova, kcer od matere njezine i snahu od svekrve njezine"(MT.10,35). "Koji voli oca ili mater vecma nego mene , nije mene dostojan(MT.10,37). Koji cuva dusu svoju, izgubice je; ako izgubi dusu svoju mene radi, naci ce je"(MT:10,39). Prema tome, Hristos zeli da ljudi vole samo Boga - i vise nego roditelje i decu ,vise nego i sam zivot. "Voli Gospoda Boga svog svim srcem svojim... i svom dusom svojom i svom snagom svojom". Druge veze, to su svakodnevne brige i staranja o tome sta jesti , sta piti, u sta se obuci, kako preziveti. Hristos kaze da je On dosao na zemlju i mac doneo da presece te veze; On zeli da se mi ne brinemo ni o hrani, ni o odeci, ni o cemu drugome i obecava da ce On sam, kao Otac i Tvorac svega, koji odeva cvece sveta i koji hrani ptice nebeske, brinuti o stvarima koje su nam neophodne. "Ne brinite se za zivot svoj, sta cete jesti ili sta cete piti, ni za tijelo tvoje u sta ce se obuci, zna i Otac vas Nebeski da vam treba sve ovo"(MT.6,25-32). Tako Hristos kida sve veze koje nas povezuju sa svetom, da ne bi imali uopste udela sa svetom, da bi svi u potpunosti pripadali Bogu. "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svojm dusom svojom, svom snagom svojom". S druge strane, i svet zeli da mu potpuno pripadamo i ne dozvoljava nam da imamo ista sa Bogom, od koga se on trudi da nas udalji na hiljadu nacina. Da li znate, kako je bila teska vlast faraona prema porobljenom jevrejskom narodu? Da bi potpuno pokorio Jevreje, faraon ih je ceo dan drzao zaposlene u bedi i u radu, terao ih da prekopavaju vinograde, ciste vrtove, podizu gradjevine, da rade sve poslove teske i nezdrave. Zamislite tog ljudskog tiranina. Mojsije i Aron su bili poslani da mu kazu u Bozije ime da on pusti taj nesrecni narod da se nekoliko dana odmori i da ode u pustinju da prinese zrtvu u slavu Boga. "Pusti narod moj da mi praznuje praznik u pustinji" (IZL.5,3). I oni rekose "Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo zrtvu Gospodu Bogu svojemu"(IZL.5,3). Molim?- rece bezbozni car. "Da li se Jevreji jos secaju svog Boga? Da li jos zele da mu prinose zrtve?" Tako neka se oni bave poslom da uopste nemaju vremena da misle o tim stvarima. Neka mi stalno rade da im ne bi ostalo ni jednog casa za sluzenje njihovom Bogu. "Valja navaliti poslove na te ljude, pa ce raditi, i nece slusati lazljivijeh rijeci"(IZL.5,9). I stvarno ovi nesrecnici su ranije imali samo jedan posao-da prave ciglu, ali im je zatim dodat i drugi: da skupljaju slamu, sto je dvostruki posao, koji im ne ostavlja cak ni trenutak da bi izvrsili ili cak pomislili, o delu Bozijem-zrtvi. Vise njih su bili nadzornici, koje je odredio faraon, koji su ih terali na posao i nisu im davali da predahnu. "Valja navaliti poslove na te ljude , pa ce raditi i nece slusati lazljivijih rijeci"(IZL.5,9). Istu takvu vlast zeli da prenese na nas Hriscane, mucitelj dusa nasih, svet, koji ne voli Boga; on zeli da nas drzi kao zarobljenike uvek i svagda pod jarmom rada, nemirima tog teskog zivota, i posebno tada kada zelimo da ispunimo nas dug prema Bogu, tada nam on otezava teskoce i upravo tada on kaze: "Valja navaliti poslove na te ljude, pa ce raditi i nece slusati lazljivijeh rijeci"( IZL.5,9). Zelimo li da se molimo? Tada se pojacavaju svetovne misli koje rasejavaju nas um na hiljade sitnica i, sto je najgore,i u sramnim zeljama. Zelimo li da slusamo liturgiju? Upravo tada se povecavaju obicni poslovi koji nas odvlace iz crkve ili na trgove ili u dvorce. Zelimo li da se ispovedimo - tu se vec stvarno dvostruko povecavaju svetovna iskusenja koja nam ne daju da se pomolimo Bogu. Dan prolazi bez molitve, praznik bez liturgije, godina bez ispoveda- nja; svet zahteva da sav svoj zivot sluzimo njemu i da ni jedan trenutak ne ostane za sluzenje Bogu."Valja navaliti poslove na te ljude , pa ce oni raditi". Ne brinite se -govori Bog u Jevandjelju -o tome sta cete jesti i sta cete piti. Ne, kaze svet, neka se o tome i brinu, u stvari neka se brinu o tome kako se obuci, kako postici pocasti, bogatstvo, da nemaju vremena da sluze Bogu. Sada, Hriscanine, Bog zeli tebe celoga, a svet, takodje, a sa oba zajedno biti, za tebe je nemoguce - ne mozes dva gospodara sluziti.To su dva nespojiva gospodara, koja se nikako ne mogu sloziti. Jedan je rudar zeleo da stanuje sa molerom, ali ovaj mu je rekao: "Nemoguce je da se oba nastanimo u istoj sobi, zato sto se bojim, da ti ne zacrnis to sto ja bojim bijelo". Kakva cadj, kakva prasina, kakva tama, to je posao i briga sveta. Kako ona zaslepljuje, kako pomracuje oci razuma, i ne da da se Bog jasno vidi. Kako je nemoguce rudaru i moleru da se nastane zajedno u jednoj radionici, tako se ne mogu istovremeno u jednoj dusi nalaziti svetovni posao i misao o Bogu. Kiril Veliki je rekao: "U uzburkanom i vodecem borbu umu ne nastaje ni misao dobrom, ni milost Bozja". Eto u cemu je prvi razlog koji govori da niko ne moze sluziti dva gospodara- Boga i svijet. Drugi razlog je u tome sto je Zakon Boziji potpuno suprotan zakonu sveta. Sta, pre svega, zapoveda Zakon Boziji? Da volimo nasega bliznjega kao sebe samoga i vise od toga, da volimo samoga neprijatelja i dobro cinimo tome koji nam je ucinio zlo. A zakon sveta nas prisiljava ne samo da ne volimo cak ni drugove, ne samo da braca mrze jedan drugoga, roditelji da se bore s decom i deca sa roditeljima, no i vise od svega toga - cak da prema dobrotvorima uvek budemo nezahvalni. Bog nam zapoveda da budemo milosrdni prema poniznima, pomazemo i iskazujemo im samilost, a svet zapoveda da budemo skrti, da se bogatimo na tudj racun, takoreci pijemo krv siromasnih. Bog zahteva od nas istinu, a za svet nema niceg toliko mrskog kao sto je istina. Zbog toga je,istinski i sa Bozijom mudroscu ,Hristos rekao : "Duha Istine kojega svijet ne moze primiti jer ga ne vidi niti ga poznaje, a vi ga poznajete jer u vama stoji i u vama ce biti"( JOV.14,17), - zato sto svet zeli smutnje, spletke, laskanja i lazi . Bog zeli da se postuje pravda, da se zlo obuzdava, da se postuje vrlina , slavi red, da bi svako dobijao po zaslugama i upravljao prema mogucnosti. Svet zeli da caruje nepravda , da na prestolu porok sedi, a da vrlina lezi u djubristu, da bi samoljublje preovladalo da svim upravlja nered i razaranje.Kratko receno ,Bog hoce skromnosti , cednosti, dobrote i trpljenja, a svet - potpuno suprotno- gordosti, razuzdanosti, mrznje i grijehova. Zbog toga je Zakon Bozji , taj uski put vrline koja vodi ka Carstvu Nebeskome, a Zakon sveta je taj siroki put greha koji vodi ka vecnoj patnji. I ko se moze pridrzavati dva tako razlicita zakona i sluziti dva toliko neprijateljska gospodara? Niko, ama bas niko ne moze dva gospodara sluziti. Puta srednjega nema, nemoguce je da oba budu zadovoljni, nego samo ovaj ili onaj - "ili ce na jednoga mrziti a drugoga ljubiti ili ce jednome voljeti, a za drugoga ne mariti"(MT.6,24). Najveci mudrac, najveci svetac ne moze pronaci nacin da istovremeno zadovolji oba. Slavni Arsenije je poznat kao veliki mudrac na zemlji i veliki Sveti covek. Glas o njegovoj vrlini podstakao je Teodosija Velikog da ga pozove u svoj dvorac da bude ucitelj njegovim sinovima Arkadiju i Honoriju. Arsenije je dosao i taj covek, dostojan divljenja, primoran je da sluzi dva gospodara, dva cara zemaljskog i nebeskog - Teodosija i Boga. A zar je on to mogao? Jedanput, nocu u snu, on cuje glas s neba: "Arsenije, bjezi i spasavaj se". Glas kao da mu je govorio : "Arsenije ti ne mozes biti podviznik u dvorcu medju takvom svjetskom slavom ne mozes se brinuti o spasenju svoje duse. Da li se zelis spasiti? Bjezi i spasavaj se!" I Arsenije je pozurio, pobegao je iz carskog dvorca, povukao se u manastir gde je provodio najsvetiji zivot. Tako, Hriscani, brige i razonode sveta nas silno udaljavaju od sveta, one lice na dugacku odecu koja nam smeta u putu; to su poteskoce koje nas vezuju za zemlju."Mnogo posveceni svakodnevnim brigama, govori Vasilije Veliki, lice na ugojene ptice, koje, iako imaju krila, ipak kao ovce lutaju zemljom". A sta mi sada cinimo, koga od dva gospodara zelimo da sluzimo - svet ili Boga? Dozvolite da o tome kazem u dve reci: "Ako nas nekada ne ceka smrt , ako cemo na svijetu zivjeti vjecno, onda neka tako bude - njega cemo sluziti da bi se njemu radovali; no ako smo smrtni, ako smo mi samo saka zemlje, ako cemo danas - sutra umrijeti i istrunuti i ako ovaj svijet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju, jer prolazi oblicje ovoga svijeta"(1KOR 7,31), govori Pavle; "i svijet prolazi i zelja njegova a koji tvori volju Boziju ostaje do vijeka"(JOV.2,17). "Jer ovdje nemamo postojana grada, trazimo onaj koji ce doci",(JEV.13,14)" jer je nase zivljenje na nebesima" (FLP.3,20); otuda i ocekujemo spasitelja, Gospoda Isusa Hrista; ako imamo Gospoda i Oca, Boga jednoga, ako smo mu svetim krstenjem obecali da cemo biti verni robovi, onda cemo sluziti Bogu svim mislima svojim, svom dusom svojom i svom snagom svojom. Svet je lazan i nistavan. Neka te sluzi i raduje se s tobom onaj koji se ne nada da ce naslediti raj i koji ne veruje u Hrista raspetoga, a mi u njega verujemo i njega sluzimo da bi zavladali s Njim - s Njim koji kaze: "Istite najprije carstva Bozijega i pravde njegove, i ovo ce vam se sve dodati"(MT.5,33).