Prota Aleksandar Vladimirov DUHOVNI OTAC - KO JE TO? Duhovni otac... ko je to? Pravoslavni svestenik, Bozji pastir, otac. Svaki Hriscanin bi ranije ili kasnije trebalo da ima duhovnog oca. Ako na ovaj svet dolazimo sa ucescem naseg zemaljskog oca, tim pre zivot u Hristu, zivot u Crkvi, potrebuje ucesce i brigu duhovnog oca. Kako dete malo po malo raste, sve vise telesno pocinje da lici, nekada porazavajuce, na svoje zemaljske roditelje. Ista spoljasnost, isto drzanje, intonacija glasa. Od odraslih i na njihovom primeru mi se ucimo zemaljskom zivotu, nacinu ponasanju, nacinu opstenja sa ljudima, a kao glavno - volji za zivotom, upornosti u dostizanju cilja, umecu da se za to biraju samo blaga, poucna sredstva. Nevolja je ako deca ne mogu nista dobro da nauce od roditelja! "Gospode", - zelja mi je da se pomolim - "urazumi sve roditelje i posalji dobre ljude na pomoc Tvojim malim cedima!" Ali, i u duhovnom zivotu, za duhovno stasavanje licnosti potreban nam je oslonac na zivog coveka, koji bi bio za nas primer vere i poboznosti, teznje da se ispunjavaju zapovesti Bozje. Zato je potrebno imati duhovnog oca, pravoslavnog svestenika. "A zasto", upitacete vi, "on obavezno treba da bude svestenik? Zar nije dovoljno imati samo dobrog verujuceg Hriscanina?" Daj, boze, da vas sve okruzuju takvi ljudi, a pre svega vasi kumovi. Daj, gospode, da odrasli, pocevsi od oca i majke i zavrsno sa skolskim uciteljima, budu za nas istinski nastavnici pravednog zivota! Medjutim, priznajem, a vi to znate, mi zivimo u jako teskim vremenima. Neki podvlace da je deci, cak, lakse da pridju Bogu i Crkvi nego odraslima, na cije zivotne puteve je bitno uticalo vaspitanje koje nema nikakve veze ni sa osnovama pravoslavne vere. »esto roditelji po prvi put uzimaju u ruke knjigu "Bozji zakon" kada ju je njihov sin ili kcerka vec procitao. Bilo kako da bilo, moramo se moliti - i Gospod Bog, koji zna nasu nevolju, poslace nam Svog dobrog pastira. Nije vazno kakav ce to biti svestenik, stariji ili mladji, blag ili spolja strog, monah ili iz redova ozenjenog svestenstva. Vazno je samo da je on istinski sluga Hrista spasitelja pun strahopostovanja i verni sin opste nase Majke - Pravoslavne Crkve. Vazno je da on sam revnuje za spasenje svoje duse. Tada ce se sa brigom pobrinuti i o vasoj dusi i povesti vas sa sobom uskim, ali blagodatnim putem pokajanja i molitve, smirenja i istinske ljubavi prema bliznjem u Carstvo Nebesko. A kako bi trebalo konkretno da se molimo da dobijemo takvog svestenika, koji ce za nas postati tako blizak, kao i nasi roditelji? - zapitacete vi. Ja sam licno, bicu iskren, dugo trazio duhovnog oca. Nema sumnje, mi mozemo da se ispovedimo kod bilo kog pravoslavnog svestenika. ali, nece svaki da ispolji punotu ocinske brige o dusi-sirotici. Tako je bilo i sa mnom. I do dan-danas ja sam zahvalan onim svestenicima koji su imali strpljenja da saslusaju moje neveste, konfuzne mladalacke ispovesti i podrzavali me na nepoznatom i teskom putu duhovnog zivota. Medjutim, nije bio Bozji Promisao da medju njima nadjem takvog ucitelja, u kome bi dusa odmah prepoznala oca u Hristu. Osecajuci veliku potrebu za duhovnim ocem, ja sam se molio iskreno, kako sam umeo, Majci Bozjoj: "Vladicice Bogorodice! Ti vidis u kakvom stanju je moja sirota dusa! Ja verujem da postoji moj duhovni otac, ali meni do danas jos nije bilo dano da ga vidim. Bozja Majko, Precista Marijo, ukazi meni nedostojnom onog svestenika kroz koga ce moja dusa poznati i po meri mojih snaga ispunjavati volju Sina Tvoga. Ne odbaci, vec uslisi i pomozi mi!" Eto tako ili otprilike tako sam se ja molio, znajuci da ce se taj susret pre ili kasnije dogoditi. Srce me nije obmanulo. I sta je bilo? - nestrpljivo cete vi upitati. - Da li se taj susret dogodio? Vi ste ga prepoznali? Da, prijatelji moji. Majka bozja nas nikada ne ostavlja u nevolji. Potrebno je samo da budemo iskreni pred Bogom i pred NJom, priznajuci nasu ogrehovljenost, polazuci svu nadu na Njihovu milost. I jos - da umemo da cekamo. Jednog predivnog dana, potpuno neocekivano i za sebe, ugledao sam u hramu svestenika, ciji me je pogled pun dobrote i ljubavi odmah privukao. "Oce, blagoslovite", rekoh, slozivsi po obicaju krstoobrazno dlanove desni preko levog. Svestenik je prste na desnoj ruci nekako posebno spojio, kako to cine svestenici, i pobozno me prekrstio rekavsi: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha." Verujte, istog trena moja dusa je shvatila da je to on, moj duhovni otac, i obradovala se, kao sto se sin posle dugog rastanka obraca svom roditelju. A sta je bilo dalje? - predvidjam opet nestrpljivo pitanje. Kao sto kazu, ne moze se sve ispricati; samo, moj zivot se od tog susreta promenio u korenu. slava Bogu za Njegov Promisao o nama gresnima. Vazno je verovati i znati da nas rukom svestenika blagosilja sam Hristos Spasitelj. I ovaj blagoslov, odnosno njegova duhovna sila, utice na nas zivot. "Pomozi sam sebi, pa ce ti i Bog pomoci" - slicno glasi poznata poslovica. Po blagoslovu oca Gospod ce uvelicati dva-tri puta nase snage, bilo kakav posao da zapocnemo. Ako dajemo ispite (a to nije beznacajna stvar, zar ne?), ako smo pod terapijom, ako razmisljamo o izboru zivotnog puta, Spasitelj ce sve cudesno udesiti po Svojoj Svetoj volji sa svestenickim blagoslovom. A ako je po Bozjoj volji - to znaci da je to za nas najbolji i najpodesniji nacin! Mislim da bi uzajamni duhovni odnosi sa duhovnikom trebalo da zapocnu sa ozbiljnom i detaljnom ispovescu. Treba da ispricamo ocu o svemu sto je ikada ranije opterecivalo nasu savest pocevsi od detinjstva. Jer svestenik nije samo obican dobar covek. Sam Gospod mu je darovao veliki blagodatni dar - vlast da oprasta Bozjim Imenom i razresava pravoslavne Hriscane koji se iskreno kaju od svih grehova. Posle takve ispovesti dusa oca i njegovog duhovnog ceda se sjedinjuje Hristovom ljubavlju tako cvrsto, da nikakva sila ni na nebu, ni na zemlji ne moze da ih razdvoji. Tada se kaze (u odnosu na svestenika) da je duhovno rodio svoje cedo u Hristu. Naravno, to se desava i u Svetoj Tajni Krstenja, samo ukoliko taj isti otac postane vas duhovni otac. Stvarno, mi zurimo kod svestenika, naseg oca, i govorimo mu o nekim stvarima o kojima ponekad i roditeljima telesnim ne mozemo odmah da ispricamo. I bol, i radost - sve iznosimo nasem duhovniku. Ko ce bolje od njega sve shvatiti i bolje od njega ukazati kako u ovom ili onom slucaju da se postupi - da to bude Bogu ugodno i na nama se izvrsi NJegova sveta volja? Najlepse je kada svestenik postane duhovnik cele porodice! Treba se mnogo moliti i moramo se i sami truditi da ne gresimo, da bi i majka, i otac, i ostali srodnici dosli kod naseg duhovnog oca. On ce pomoci da se u domu zacari jednomislenost. I roditelji ce se uz Bozju pomoc vencati (a to nikada nije kasno) i dom ce osvetiti. Cini mi se da mnogi od nasih citalaca zive u neosvecenim stanovima. Zamislite da neko procita nasu knjigu i odmah otrci svesteniku koga poznaje: "Oce, molim vas, dodjite!" A to je zaista vazna stvar. Ali, treba pamtiti da je najvaznije kakvo je srce onih koji zive u domu. "Ko ima mir u srcu, taj je u raju i na robiji", tacno i mudro je primetio nas pravoslavni narod. Ne mozemo uvek da vidimo duhovnika onako cesto kao sto bismo mi hteli, ali ova nemogucnost se nadoknadjuje molitvom. "Sta god zaistete u Moje Ime, ucinicu" - govorio je Gospod. Mnogo moze molitva pravednika potkrepljena blagocestivim zivotom duhovnog ceda. "Ako ostanete u Meni i reci moje u vama ostanu, sta god hocete istite i bice vam." Po zajednickim molitvama duhovnog oca i duhovnog ceda Bog cini cudesa. Imajte u vidu da su i vasem ocu potrebne molitve svoje dece u Hristu. Kada se molimo za svoje zemaljske roditelje, zar cemo zaboraviti na duhovne? Otvorite, molim vas, pravoslavni molitvenik. Naci cete u odeljku molitava za pominjanje posebnu molitvu za duhovnog oca. Evo kako ona glasi: "Spasi, Gospode, i pomiluj oca moga duhovnoga (ime), i njegovim svetim molitvama oprosti moja sagresenja." ©to se mene tice, ja se trudim da se svakodnevno molim i za svoje roditelje i za svog duhovnog oca, znajuci da se i oni mole za mene. Kazu da se preko ovog malog podviga izmedju svestenika i njegovog ceda uspostavlja nevidljiva duhovna veza. Tako su kod prepodobnog Serafima Sarovskog u keliji na ciraku uvek gorele vostane svece. Ove svece je on palio za svoja duhovna ceda. I zbog svetosti zivota koji je vodio, Gospod je Svome ugodniku davao sledeca znamenja za duhovno rukovodjenje: ukoliko je neka sveca padala, prepodobni je u Duhu Svetom shvatao koje od njegovih duhovnih ceda je smrtno zgresilo - i sveti otac je pojacavao molitve za njega. Nema sumnje, sarovski cudotvorac je izabrani Bozji ugodnik, ali mi verujemo da molitva svakog duhovnog oca za svoja ceda pred Bogom znaci mnogo. Ovo poglavlje privodimo kraju, a za nas duhovni zivot u Crkvi tek zapocinje... Sta jos treba reci? Pravi duhovni otac se ne rastaje sa nama ni posle smrti. I daj, Boze, da se tako trudimo nad spasenjem svoje duse i da tako usrdno slusamo i ispunjavamo njegove savete, da bi on na Strasnom Sudu Hristovom stojeci pored nas mogao smelo da kaze sa radoscu: "Evo ja i deca koju mi je dao Gospod." *Knjiga o svetoj poslunosti, Svetigota, str. 5-9