DONEDAVNI
STARESINA MANASTIRA VITOVNICA NEDOSTUPAN VERNICIMA U SRBIJI Arhimandrit
Tadej Strbulovic, koji je 70 godina zivota proveo u srpskim manastirima
i pomaganju ljudima, napustio Vitovnicu pre tri godine, a poslednji put
vidjen pre sest meseci u Kovilju • Potrazio je svoj mir, zbog bolesti
i duboke starosti, u Backoj Palanci, kaze za "Vesti" profesor
Biljana Lazarevic. Gde
je otac Tadej? Zasto ga vec tri godine nema u manastiru
Vitovnica? Da li je otisao iz Eparhije branicevske dobrovoljno ili zato
sto je morao? I gde to Srpska pravoslavna crkva krije ovog monaha, koji
je 70 godina zivota proveo u manastirima Srbije? Ova
pitanja, koja su poslednjih dana ustalasala domacu javnost, vec duze
vreme namecu se pravoslavnim vernicima koji su dobro poznavali arhimandrita
Tadeja Strbulovica, starca od 88 leta, koji slovi kao prozorljiv
monah. Masovno su hrlili kod njega na ispovest, po duhovni savet, pouku
ili utehu, a sada im je postao nedostupan. Mesecima
bez kontakta Rec
je
o
izuzetnom
duhovniku
igumanu
Vitovnice,
manastira
smestenog
na
putu
prema
Petrovcu
na
Mlavi,
koji
je
uvek
izazivao
veliku
paznju.
Svuda
omiljen, gde god bi se pojavio, arhimandrit Tadej je bio centralna
licnost, a njegove reci se dugo pamte i prepricavaju. Prema
natpisima u beogradskoj stampi, otac Tadej, rodjen 1914. godine, kada i patrijarh
srpski gospodin Pavle, morao je navodno da napusti Vitovnicu po
dolasku vladike Ignjatija Midica na tron branicevskih episkopa.
Izvesno vreme je proveo u manastirima u Crnoj Gori, a zatim je premesten
u Backu Palanku kod ljudi koji, navodno, izvrsavaju necija naredjenja, a
sa arhimandritom Tadejom nisu u srodstvu. Monasko tihovanje
Razume
se da je svakom coveku njegova muka i nevolja najveca i najteza. I svako
bi hteo da to resi sto pre. Da mu otac Tadej pomogne, da mu prorokuje
ili da ga utesi. Ali, nikome u tom svom licnom egoizmu ne pada na pamet
da taj stari i bolesni monah ima bioloske granice izdrzljivosti, da i on
moze da se zamori. Da pozeli mir od svih i da ostatak zivota provede
samo u svom monaskom tihovanju, u molitvama i razgovorima s Bogom -
kazuje profesor Biljana Lazarevic iz Smedereva. Jedno
vreme, vernici su mogli da ga vidjaju na nedeljnim i praznicnim
liturgijama u manastiru Kovilj u Eparhiji backoj, ali unazad nekoliko
meseci niko ne moze da kontaktira oca Tadeja. Ne dovode ga u manastir, a
promenjen je i broj telefona porodice u kojoj zivi. U
Kovilju, od monaha Jeliseja, saznajemo da je otac Tadej i dalje u
Backoj Palanci po blagoslovu vladike Ignjatija i po svojoj volji, i da
je pre dva-tri meseca bio tesko bolestan. Pored pluca, imao je veoma
ozbiljnih problema sa srcem i krvnim sudovima, ali je krizu prebrodio.
Od tada ga da ne dovode u manastir, jer bi to za njega bio prevelik
napor, ali ga monasi obilaze i pricescuju. Pre
sest meseci, kazu u Kovilju, kada je bio na liturgiji u manastiru,
snimala ga je jedna TV stanica. Mada je briljantnog uma, jos tada se
videlo i culo da otac Tadej veoma tiho i s naporom govori, da se brzo
zamara. Nije
se stedeo -
Otac
Tadej
je,
po
sopstvenoj
zelji
i
uz
blagoslov
episkopa
Ignjatija,
odlucio
da
ostatak
ovozemaljskog
zivota
provede
u
Backoj
Palanci
u
cestitoj
pravoslavnoj
porodici
izvesnog
Slobodana,
dobrog
domacina
i
bogatog
coveka,
koja
je
vec
dugo
u
prijateljstvu
sa
ovim
arhimandritom,
a
i
novcano
su
mu
pomagali
za
manastir
dok
je
bio
u
Vitovnici
- kaze
nam
profesor
Biljana
Lazarevic,
koja
je
osnovala
prvu
pravoslavnu
biblioteku
u
Smederevu. I
ona je sa grupom zena svakih 15 dana odlazila u Vitovnicu, dok je iguman
Tadej bio tamo. Nosile su kuvanu hranu, brinule o cistoci manastira jer
je, kako kaze, posla uvek mnogo, a monaha malo.
Ocekivao ranu smrt
Otac Tadej je u ranoj mladosti, posto su mu lekari predvideli da ce ziveti jos pet godina, otisao u manastir Miljokovo u Srbiji gde su ziveli ruski monasi, da se posveti Bogu. Kako je sam jednom prilikom rekao, svoj ovozemaljski kraj ocekivao je 1937. godine, ali to se nije desilo. Kad je bratstvo pocelo da se osipa, presao je u manastir Gornjak gde se zamonasio. Potom je otisao u ikonopisacku skolu manastira Rakovica kod Beograda, a odatle u Pecku patrijarsiju, gde ga zatice Drugi svetski rat. Posle rata, vraca se u svojstvu staresine u Pecku patrijarsiju, odakle 1955. godine prelazi u Eparhiju branicevsku. Decenijama je otac Tadej svakodnevno primao reke ljudi, poucavao, opominjao, tesio, duhovno savetovao, ne stedeci sebe. LJudi su se na to navikli, da kazem razmazili, i za svaku sitnicu trcali u Vitovnicu da on resava njihove probleme. Vremenom, ovaj mudri starac je bivao sve iscrpljeniji, nezno zdravlje mu se pogorsavalo - prica nasa sagovornica. Buduci da su mu
najosetljivija pluca, veli profesor Lazarevic, jer je u ranoj mladosti
imao tesku i dugotrajnu upalu, kao i zapaljenje plucne maramice sto je
ostavilo trajne posledice - mislilo se da ce mu goditi promena klime i
otisao je pre tri godine u manastir Ostrog, gde medju monasima ima i
njegove duhovne dece. Brine
o jatu ptica Zbog ostre klime, ocu Tadeju je pozlilo, pa je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovic zahtevao da ga dovedu u manastir na Prevlaku, na Jadransko more gde mu se zdravlje poboljsalo. Odatle se opet vraca u Kolasin. Bolest,
medjutim, uzima maha te vojska helikopterom prebacuje oca Tadeja u
manastir Duljevo iznad Budve. Kada se oporavio, vraca se u Vitovnicu, ali
na kratko. Bolest i starost cine svoje, starcu-arhimandritu je potrebna
svakodnevna nega za koju u manastiru nema pravih uslova. I odlucuje se za
odlazak u Backu Palanku. Ona nam je potvrdila da je promenjen broj
telefona te porodice u Backoj Palanci, jer nisu imali mira, ni danju ni
nocu, od poziva onih koji su zeleli susret sa ocem Tadejom, ne
razmisljajuci o tome da i ovaj stari monah moze biti bolestan i iscrpljen,
da nije u stanju da prima ceste i velike posete. Rada Loncar VESTI, nezavisni dnevni list dijaspore na srpskom jeziku za Evropu, Ameriku i Australiju 16.decembar 2002 |