DONEDAVNI STARESINA MANASTIRA VITOVNICA NEDOSTUPAN VERNICIMA U SRBIJI

POTRAGA ZA OCEM TADEJOM

Arhimandrit Tadej Strbulovic, koji je 70 godina zivota proveo u srpskim manastirima i pomaganju ljudima, napustio Vitovnicu pre tri godine, a poslednji put vidjen pre sest meseci u Kovilju • Potrazio je svoj mir, zbog bolesti i duboke starosti, u Backoj Palanci, kaze za "Vesti" profesor Biljana Lazarevic.

Gde je otac Tadej? Zasto ga vec tri godine nema u manastiru Vitovnica? Da li je otisao iz Eparhije branicevske dobrovoljno ili zato sto je morao? I gde to Srpska pravoslavna crkva krije ovog monaha, koji je 70 godina zivota proveo u manastirima Srbije?

Ova pitanja, koja su poslednjih dana ustalasala domacu javnost, vec duze vreme namecu se pravoslavnim vernicima koji su dobro poznavali arhimandrita Tadeja Strbulovica, starca od 88 leta, koji slovi kao prozorljiv monah. Masovno su hrlili kod njega na ispovest, po duhovni savet, pouku ili utehu, a sada im je postao nedostupan.

Mesecima bez kontakta

Rec je o izuzetnom duhovniku igumanu Vitovnice, manastira smestenog na putu prema Petrovcu na Mlavi, koji je uvek izazivao veliku paznju. Svuda omiljen, gde god bi se pojavio, arhimandrit Tadej je bio centralna licnost, a njegove reci se dugo pamte i prepricavaju.

Prema natpisima u beogradskoj stampi, otac Tadej, rodjen 1914. godine, kada i patrijarh srpski gospodin Pavle, morao je navodno da napusti Vitovnicu po dolasku vladike Ignjatija Midica na tron branicevskih episkopa. Izvesno vreme je proveo u manastirima u Crnoj Gori, a zatim je premesten u Backu Palanku kod ljudi koji, navodno, izvrsavaju necija naredjenja, a sa arhimandritom Tadejom nisu u srodstvu.

Monasko tihovanje

Razume se da je svakom coveku njegova muka i nevolja najveca i najteza. I svako bi hteo da to resi sto pre. Da mu otac Tadej pomogne, da mu prorokuje ili da ga utesi. Ali, nikome u tom svom licnom egoizmu ne pada na pamet da taj stari i bolesni monah ima bioloske granice izdrzljivosti, da i on moze da se zamori. Da pozeli mir od svih i da ostatak zivota provede samo u svom monaskom tihovanju, u molitvama i razgovorima s Bogom - kazuje profesor Biljana Lazarevic iz Smedereva.

Jedno vreme, vernici su mogli da ga vidjaju na nedeljnim i praznicnim liturgijama u manastiru Kovilj u Eparhiji backoj, ali unazad nekoliko meseci niko ne moze da kontaktira oca Tadeja. Ne dovode ga u manastir, a promenjen je i broj telefona porodice u kojoj zivi.

U Kovilju, od monaha Jeliseja, saznajemo da je otac Tadej i dalje u Backoj Palanci po blagoslovu vladike Ignjatija i po svojoj volji, i da je pre dva-tri meseca bio tesko bolestan. Pored pluca, imao je veoma ozbiljnih problema sa srcem i krvnim sudovima, ali je krizu prebrodio. Od tada ga da ne dovode u manastir, jer bi to za njega bio prevelik napor, ali ga monasi obilaze i pricescuju.

Pre sest meseci, kazu u Kovilju, kada je bio na liturgiji u manastiru, snimala ga je jedna TV stanica. Mada je briljantnog uma, jos tada se videlo i culo da otac Tadej veoma tiho i s naporom govori, da se brzo zamara.

Nije se stedeo

- Otac Tadej je, po sopstvenoj zelji i uz blagoslov episkopa Ignjatija, odlucio da ostatak ovozemaljskog zivota provede u Backoj Palanci u cestitoj pravoslavnoj porodici izvesnog Slobodana, dobrog domacina i bogatog coveka, koja je vec dugo u prijateljstvu sa ovim arhimandritom, a i novcano su mu pomagali za manastir dok je bio u Vitovnici - kaze nam profesor Biljana Lazarevic, koja je osnovala prvu pravoslavnu biblioteku u Smederevu.

I ona je sa grupom zena svakih 15 dana odlazila u Vitovnicu, dok je iguman Tadej bio tamo. Nosile su kuvanu hranu, brinule o cistoci manastira jer je, kako kaze, posla uvek mnogo, a monaha malo.

                                 Ocekivao ranu smrt

Otac Tadej je u ranoj mladosti, posto su mu lekari predvideli da ce ziveti jos pet godina, otisao u manastir Miljokovo u Srbiji gde su ziveli ruski monasi, da se posveti Bogu. Kako je sam jednom prilikom rekao, svoj ovozemaljski kraj ocekivao je 1937. godine, ali to se nije desilo.

Kad je bratstvo pocelo da se osipa, presao je u manastir Gornjak gde se zamonasio. Potom je otisao u ikonopisacku skolu manastira Rakovica kod Beograda, a odatle u Pecku patrijarsiju, gde ga zatice Drugi svetski rat. Posle rata, vraca se u svojstvu staresine u Pecku patrijarsiju, odakle 1955. godine prelazi u Eparhiju branicevsku.

Decenijama je otac Tadej svakodnevno primao reke ljudi, poucavao, opominjao, tesio, duhovno savetovao, ne stedeci sebe. LJudi su se na to navikli, da kazem razmazili, i za svaku sitnicu trcali u Vitovnicu da on resava njihove probleme. Vremenom, ovaj mudri starac je bivao sve iscrpljeniji, nezno zdravlje mu se pogorsavalo - prica nasa sagovornica.

Buduci da su mu najosetljivija pluca, veli profesor Lazarevic, jer je u ranoj mladosti imao tesku i dugotrajnu upalu, kao i zapaljenje plucne maramice sto je ostavilo trajne posledice - mislilo se da ce mu goditi promena klime i otisao je pre tri godine u manastir Ostrog, gde medju monasima ima i njegove duhovne dece.
Kad se to proculo, skoro cela Crna Gora uputila se ka Ostrogu, a on nije imao srca nikoga da odbije. Pokusavao je da svima udovolji i odgovori na sva pitanja. Monah Joil sa Ostroga, inace, duhovno cedo ovog starog arhimandrita, shvativsi da se mudri starac opet iscrpljuje, odvodi ga u manastir iznad Kolasina, gde sneg kopni tek u maju.

Brine o jatu ptica

Zbog ostre klime, ocu Tadeju je pozlilo, pa je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovic zahtevao da ga dovedu u manastir na Prevlaku, na Jadransko more gde mu se zdravlje poboljsalo.

Odatle se opet vraca u Kolasin. Bolest, medjutim, uzima maha te vojska helikopterom prebacuje oca Tadeja u manastir Duljevo iznad Budve. Kada se oporavio, vraca se u Vitovnicu, ali na kratko. Bolest i starost cine svoje, starcu-arhimandritu je potrebna svakodnevna nega za koju u manastiru nema pravih uslova. I odlucuje se za odlazak u Backu Palanku.
Otac Tadej, kako sam videla prilikom jedne svoje posete, ima zasebne odaje u tom domacinstvu u Backoj Palanci. O njemu uredno i s ljubavlju brinu, kao o najstarijem svom clanu. Ugadjaju mu u svemu, cak su mu nabavili i jato egzoticnih ptica koje on veoma voli. Vladika Ignjatije, licno ili telefonom, cesto razgovara sa njim, raspituje se za starcevo zdravlje. Posetili su ga, takodje, mitropolit Amfilohije i predsednik opstinePetrovac na Mlavi, kao i grupa monaha-staraca iz manastira Optine Pustinje u Rusiji - kaze sagovornica "Vesti".

Ona nam je potvrdila da je promenjen broj telefona te porodice u Backoj Palanci, jer nisu imali mira, ni danju ni nocu, od poziva onih koji su zeleli susret sa ocem Tadejom, ne razmisljajuci o tome da i ovaj stari monah moze biti bolestan i iscrpljen, da nije u stanju da prima ceste i velike posete.

Rada Loncar

VESTI, nezavisni dnevni list dijaspore na srpskom jeziku za Evropu, Ameriku i Australiju

16.decembar 2002