Sta je to sujeverje nepismenih baba, deo narodnog verovanja slicno bajki ili neosporna realnost, tacnije, odredjena vrsta zlog uticaja na tu realnost?

Odmah cemo da razjasnimo stvar. Predanje nase Pravoslavne Crkve je odavnina shvatalo i shvata urokljivo oko (slavjanski «nadziranje ocima», to jest vracanje ocima) kao realno postojecu pojavu tamne djavolje sile, koja daluje preko onih koji joj sluze. Crkvena Bogosluzbena praksa to i potvrdjuje u svojim molitvenim radnjama, kao na primer, u molitvi koja se cita nad svakim detetom koje se krstava.

Na taj nacin, moze se konstatovati, da Pravoslavna Bogosluzbena praksa razmatra pitanje vracanja ocima, to jest urokljivo oko, kao mogucu opasnost i kao stvarni uzrok duhovne i fizicke slabosti. «Od urokljivog oka, od ljubomore i zavisti i od nevidljivih duhova» moli se svestenik za spas porodilje i novorodjenceta. Znaci, ne sme se sumnjati u urokljivo oko» - pise prepodobni Amvrosije Optinski jednom od svojih duhovnih ceda.

Ljudsko oko je provodnik svetlosti koju zraci srce. To sto izlazi iz srca, izrazavaju, i delimicno, reprodukuju oci, i sa svoje strane upucuju k srcu. U kontekstu toga, sto nam Sveto Pismo porucuje, urok predstavlja mracnu mrznju, koja se nalazi u zlom srcu. Ili po njegovoj zlobi i grehovnom razvratu, nalazeci se zbog toga pod uticajem djavola ili nameran uticaj sluzitelja tame. Kako govori Tajnovidac, Sveti Apostol Jovan Bogoslov,»a ko mrzi brata svoga, taj se nalazi u tami, i po tami ide, i ne zna kuda ide, jer mu je tama zaslepela oci» (1 Jn.2, 11).

Covekova mrznja je stvarna sila, nezasita pozuda koja se projavljuje kroz svoje posrednike; ostvarujuci se posredstvom bolesti, nesrece, vracanja za smrt, pomracenja razuma…Ne i ne moze biti «dobrih» magova, «belih» magova ili «dobrih» po opredeljenju, jer svi oni i gatari, i iscelitelji i ekstrasensi, i astrolozi – sto oni ne govore sami za sebe – dobijaju svoj carobnjacku «vestinu» iz jedne baze, na cijim vratima je napisano «Ad».
Jedno od semantickih znacenja reci urok jeste mrznja, koja predstavlja duhovni simbol tame svoje vrste.Otuda je urokljivo oko – delovanje mrznje, s ciljem usmereno delovanje mracne volje na nekoga, podrazavanje te volje, pristajanje na nju i zaraza njom.

U jednoj od najcitanijih Pravoslavnih knjiga – «Lavsaike», zborniku prica iz zivota velikih podviznika ranog hriscanstva, postoji i prica o jednom od cuda Prepodobnog Makarija Egipatskog. Jednom su Svetitelju doveli na isceljenje zenu, koja je veoma stradala od uroka. Ta zena je bila verna svom muzu, ali je jedan razvratnik pozeleo da je sablazni. Kada su se sve njegove smicalice pokazale uzaludnim, on je zatrazio pomoc od gatara. Gatar, dobivsi od njega dosta novca, je upotrebio sve svoje vracke, ali nije mogao da izazove ljubav u njenom srcu. Ali je on napravio tako, da je svima, koji bi je samo pogledali, ona izgledala kao konj. Muz, dosavsi kuci, je ugledao na krevetu konja umesto zene. Ni muz, ni niko ko ju je znao od ranije – nije mogao da prepozna predjasnju zenu u obliku zivotinje, i njihovoj tuzi nije bilo kraja. Stavivsi povodac na nju kao na konja, muz je poveo svoju zacaranu zenu u pustinju, kod Prepodobnog Makarija. Starcevi ucenici nisu hteli da puste coveka sa zivotinjom, ali Boziji covek je, dobivsi Otkrovenje Svise, rekao: «Vi ne gledate svojim ocima… Ona se nije pretvorila u konja, ali zbog urokljivog oka izgleda tako». Zatim ju je Sveti iscelio, blagoslovio vodu i pokropivsi je, svi su u njoj videli predjasnju zenu.

Za nas je veoma korisno objasnjenje uzroka toga sto se desilo kao i u nastavku objasnjenje, koje je starac dao zeni koju je iscelio: «Stalno posecuj Crkvu; nikada se ne udaljavaj od prisajedinjenja Hristovim Tajnama; nesreca ti se desila jer vec pet nedjelja nisi pristupila Precistim Tajnama Spasitelja naseg».

U slucaju ove zene dejstvo urokljivog oka je bilo moguce jer ona dugo vremena (pet nedjelja bez Svetog Pricesca je veoma dug period) nije primila Svete Tajne, i na taj nacin bila lisena Blagodatne zastite, iako joj srce, kao vernice – hriscanke nije potpalo uticaju gatanja, to jest ljubavne zavere. Taj uticaj je najcesce moguc u slucaju necrkvenog, daleko od blagocestivog zivota, amoralnog ponasanja, poigravanja sa necistom silom, razvrata, mrznje prema bliznjemu. Slicno se slicnim poznaje, kaze stara mudra izreka, i onaj ko je sklon zlobnim delima, se i sam podvrgava njenom uticaju, i to mnogo jacem.

Sa potpunom sigurnoscu se moze tvrditi, da nikakve madjije, gatanja, nikakve bajalice imaju uticaje na verna ceda Crkve. Bozija Blagodat, Sila Krsta i pre svega Bozanstveni Oganj Svetog Precistog Tela i Svete Preciste Krvi Hristove stite hriscane od bilo kakvog urokljivog oka. Zivimo u smutnim vremenima, usred svakakve necistoce i necistih, i kao svestenik ja moram cesce da opominjem majke s decom i maloletnu decu: cesce dovodite decu u Crkvu! Ne lisavajte ih mogucnosti prisajedinjenja Svetim Tajnama! I same majke cuvajte se razvrata kako tela, tako i jezika i ociju. Ne verujte gatarama, vracarama i svemogucim «babama». Poslednje, takozvane «babe», sa zadovoljstvom stavljaju na videlo neosvecene ikone, «molitve za bolesti», a sami po cenu smrti ne prestupaju prag Crkve, kako ne bi izgubili svoju «isceliteljsku moc». I treba shvatiti da je cena takvog isceljenja strasna jer spoljnjim isceljenjem od neke bolesti to dete potpada pod vlast nekog zlog duha, koji se projavljuje ranije ili kasnije u njegovom zivotu uzrokujuci neobjasnjivu strast ka bezzakonju, zlobi, razvratu i prakticno uvek pijanstvu.

U zakljucku zelimo da se obratimo onima koji sebe ubrajaju u krstene Pravoslavne ljude, ali koji zbog nekih razloga ne idu u Majku-Crkvu. Davati ove ili one savete, kako da zastitimo sebe, svoju decu i bliznje od urokljivog oka ili slicnih delovanja neciste sile je besmisleno.

Besmisleno je zbog toga, sto spoljne posebne zastitne mere ne mogu zameniti jedino potrebno a to je – zivot u Hristu. Van svih Blagodatnih Crkvenih Tajni, pocevsi s Tajnom Ispovesti, razresne molitve, slucajna obracenja nece doneti zeljeni plod.