PATRIJARH SRPSKI GOSPODIN PAVLE O PROSLOM, SADASNJEM I VREMENU KOJE DOLAZI ZA NASE LJUDE U OTADZBINI I RASEJANJU

STO ZELITE SEBI UCINITE DRUGOME!

            Ako i mi duhovno budemo znali ko smo, sta smo i zasto smo na ovom svetu, opstacemo • Drzimo se pouke Hristove i zivimo tako da se, veli On, "svetli svetlost vasa medju ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vasega koji je na nebesima"

Vasa Svetosti, preziveli ste Prvi i Drugi svetski rat, raspad SFRJ, gradjanski rat na njenim prostorima, NATO bombardovanje. Kako biste ocenili te, minule decenije i godine?

- Covek ne moze da bira vreme u kojem ce se roditi, ne moze da bira ni roditelje, jer to od njega ne zavisi. Vazno je kako cemo mi postupati, imajuci u vidu da su nasi preci i u nevoljama koje su bile takodje strasne sa petstogodisnjim ropstvom, ipak bili hrabri da odrze veru, obraz i dusu i da se izbore protiv zla. Dakle, kad ce se ko roditi, koje ce biti vreme i koji su zadaci koje ce imati u svom vremenu, to od njega ne zavisi. Ali, kako ce on odgovoriti na te zadatke: najboljom svojom voljom, najboljom svojom snagom ili lakomisleno, to zavisi od njega.
Niko nece izbeci odgovornost za svoj udeo u onome sto je sve srpski narod zadesilo, ali nikome nece izmaci ni zasluga ako pokaze istinsku spremnost na samopregor za opste dobro. Mnoge ce generacije nositi oziljke strahota kroz koje smo prosli i zato svako od nas mora biti odgovoran i obavezan za brigu o deci i mladima, ali i o starima i nemocnima. Treba opstati u svim prilikama onako kako nam dolikuje kao potomcima nasih svetih predaka, kao pravoslavnim hriscanima.

Pamtite doba monarhije i komunizma, sada smo u vremenu tranzicije ka demokratskom drustvu. Kako se sve to odrazavalo i odrazava na zivot Srpske pravoslavne crkve?

- Svako vreme i svako drustvo se odslikava na zivot Crkve. I u vremenima koja nisu ateisticka i materijalisticka, neminovno ima teskoca. Isus Hristos kaze: "Podajte caru carevo, a Bozje Bogu". Bog nikada nije trazio ono sto pripada caru, tj. ovom svetu i ovozemaljskim vlastima, ali vlasti ovoga sveta uvek su zelele ono sto pripada Bogu da damo njima, barem delimicno. Tako je bilo i u vreme Vizantije i u doba nemanjicko, i u svako doba. Nasa je duznost da znamo gde je ta granica izmedju "caru carevo" i "Bozje Bogu". I da to odrzimo. Znate, i u vreme vlasti koja nije neprijateljski raspolozena prema Crkvi moramo ocekivati da ce biti toga trazenja vise nego sto pripada "caru carevo", a da ne govorimo o doba materijalisticki orijentisane i ateisticke vlasti koja je motrila na svako krstenje i vencanje u crkvi, na svaku slavsku svecu u domu, na svaki krst nad grobom. Ali, i za to nas je Hristos unapred opomenuo: "Mene su gonili i vas ce goniti. Ko hoce da ide za mnom neka uzme krst svoj". Nema druge. Mnogo napora treba da se Crkva duhovno i materijalno oporavi.

  Bitno je da se pripremimo

Sto budemo isli dalje ka kraju sveta, po reci Hristovoj, sve ce biti gore i teze u celom svetu, pogotovo u moralnom pogledu. To vidimo i sami. Bitno je da se mi pripremimo, da ojacamo svoju veru. A nasa vera nije samo znanje Jevandjelja i nauke Hristove. Nasa vera je i zivot po toj nauci. Tako i kad cutimo, svojim vladanjem i postupanjem mi u stvari propovedamo Jevandjelje. Sveti Ignjatije Bogonosac jos u drugom veku govori o jednom mladom episkopu koji je, veli, propovedao Jevandjelje i cuteci, svojim zivotom, jer hriscanstvo pravoslavlja je znati svoju veru, da bi njome ziveli i njome postupali - porucio je patrijarh Pavle Srbima u otadzbini i dijaspori.

Kao savremenik nacionalnih nesreca u 20. veku, sta biste rekli o uzrocima tragedija srpskog naroda i kakve pouke treba da izvucemo za buduca pokoljenja?

- Uzroci su, po reci Jovana Cvijica, zato sto smo izgradili kucu na drumu, a taj drum ne mogu zaobici zavojevaci ni sa Zapada ni sa Istoka. A ljudi, za koje je to krivica sto se neko rodio u tom i tom narodu, konkretno u nasem srpskom narodu, to su onda neljudi. Ne bi ni mi bili bolji kad bi smatrali da je nasa zasluga sto smo se rodili u ovom narodu. Zato, drzimo se pouke Hristove i zivimo tako da se, veli On, "svetli svetlost vasa medju ljudima, da vide vasa dobra dela i proslave Oca vasega koji je na nebesima". I da uvek imamo na umu rec NJegovu - Sto zelite sebi ucinite drugome ("Sve sto hocete da cine vama ljudi, tako cinite i vi njima" - Matej 7,21). Kad bi svi ljudi postupali po tom principu koliko bi nam manje trebalo bolnica i zatvora, koliko bi manje bilo svih drugih nesreca. Ali, kad imamo za sebe jednu meru a za drugoga drugu, a on za sebe jednu a za nas drugu meru, i kad mrznja pocne da uzrasta ona nema ni mere ni granice. Tako je i u moralnom pogledu: kad covek pocne da gresi on sve vise pada u greh i sve je teze vratiti se na put spasonosni. To su nasi preci znali, i umom i srcem bili kadri da odole svima tim iskusenjima. Oni su nam ostavili princip kako treba ziveti do kraja sveta.

Kakva je po Vasem misljenju buducnost srpskog naroda, s obzirom na to da smo rasejani po celom svetu?

- Kao sto se nas narod odrzao do danasnjeg dana, ne samo bioloski, vec i kao narod Bozji, on se na drugi nacin nece moci odrzati u buducnosti. Nevolja je u tome sto smo rasejani po celom svetu. Nasi ljudi zive daleko od matice, daleko od svoje zajednice, da ih ona direktno podrzi. I oni su u vecoj opasnosti da se izgube nacionalno i verski. Uzrok tome su i mesoviti brakovi u kojima smo mi uvek slabija strana bili, bilo musko bilo zensko. Ali, kao hriscani koji verujemo i u Sveto pismo Starog zaveta, koje je Bog dao preko svetih proroka kao uvod u Novi zavet - u nauku Hristovu, znamo da se jevrejski narod, iako dve hiljade godina raseljen sirom sveta, odrzao do danas. Dobro su se prilagodjavali sredini u kojoj su ziveli, ali se nikad nisu asimilovali. Opstali su snagom svoje vere i osecanjem za zivot u zajednici. Ako i mi duhovno budemo znali ko smo, sta smo i zasto smo na ovom svetu, opstacemo. Bog nikome ne uzima slobodu izbora, ali ne spasava one koji pogresno izaberu i koji ne zele da budu spaseni. A spasavamo se u Crkvi, koju je Hristos osnovao kao "stub i tvrdjavu istine, i vrata pakla je nece nadvladati".

Vratiti dostojanstvo

Sada je najzad prilika da se razumno i patriotski krene u posao na stvaranju uslova koji ce izmeniti dosadasnji nezivot obespravljenih ljudi i vratiti dostojanstvo nasoj upropascenoj zemlji. Zato je vazno okupiti ljude moralnog ugleda, ljude od razuma, sposobnosti, znanja i iskustva. I iz otadzbine i iz rasejanja. Ali, sem u sebe i u svoje ruke, srpski narod mora da se uzda i u Boga. Jedini je Bog koji ce suditi svacijem delu. Da se molimo Gospodu da urazumi sve one koji seju nesrecu medju narodima, ali i nas same da urazumi da se klonimo svega sto je nedolicno i neljudsko. Da budemo pobornici dobra u ovom danasnjem svetu i zasluzimo da Bog bude u nama, pa ce nam On i pomoci da se otvorimo svemu sto vodi ka napretku i nadi - istice NJegova svetost.

Kako vidite buducnost Srpske pravoslavne crkve i hriscanske religije u ovom, trecem milenijumu od rodjenja Isusa Hrista ?

Srpska pravoslavna crkva ispovedajuci veru Spasitelja nasega i brinuci se pre svega za duhovni zivot svog naroda, ali i za onaj materijalni koji mu je danas veoma tezak, ne moze se svesti samo na pouke i obrede. Ona mora nastaviti da se suocava sa svim okolnostima od kojih zavisi zivot svih ljudi u nasoj zemlji, da opominje da budemo covecni i prema onima koje ne prestaju uciti da smo im neprijatelji. Ne kazem da treba zuriti sa zagrljajima, ali treba pruziti ruku svakome ko uvidja da moramo ziveti kao ljudi. I apostol Pavle veli : "Blazenije je davati nego primati", ali tu se mora voditi racuna o sustini, jer neko moze to da okrene i da kaze: "Pa kad je blazenije, dajte mi". Ili kad Isus Hristos kaze: "LJubite i neprijatelje svoje", to ne znaci ako neprijatelj ide da me ubije da ja sirim ruke: "Gde si brate". To znaci svest da taj zlocinac ne zna da je to nesreca i za njega i za narod kome on pripada, da treba da mu se pomogne da on shvati da srlja u propast i da se pokaje.
Isus Hristos zeli i moli se Ocu svome za apostole "da svi jedno budu, kao Ti, Oce, sto si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu" (Jovan 17,21). To ne samo da mozemo, to je i duznost. Ali, vec i u to doba apostolsko bilo je jeretika raznih. Mi pravoslavni njih ne treba da mrzimo, niti da zelimo da ih nekakvom vestinom privucemo. Mi svojom verom i zivotom po veri treba da pokazemo sta znaci biti ovca Hristova: "Evo vas saljem kao ovce medju vukove", kaze Hristos. Ali on nas ne salje da nas vukovi rastrgnu, niti da mi od Hristovih ovaca postanemo vukovi da bi opstali. I zato nas savetuje: "Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost ce vas sacuvati da vas vuci na rastrgnu, a dobrota ce vas sacuvati da vi ne postanete vuci". U tome je sustina. Ako to budemo znali i po veri pravoslavnoj ziveli odrzacemo se, i mi u otadzbini i Srbi u svetu, a ako ne budemo, nece biti steta ako nestanemo - zakljucuje Patrijarh srpski gospodin Pavle.

razgovarala: R. Loncar