Za vreme Zaupokojene Liturgije za poginule u podmornici «Kursk» svece
su se pretvorile u krv
118
sveca u hramu Svete Ane Predsednik
je ispunio obecanje. Podmornica
«Kursk» je izvadjena iz morskih dubina i dopremljena na otadzbinske
obale. Vecan pomen
herojima – podmornicarima O
tom dogadjaju sam saznao savrseno slucajno od jeromonaha Anatolija
(Berestova), koji je nedavno bio u Brjanskoj oblasti
zbog rada svog Rehabilitacionog centra za omladinu zavisnu od
narkomanije. U samom
selu gde se desilo to cudo, ocu Anatoliju se nije dalo da bude: on je
slusao o njemu od brjanskih svestenika. Da
bi se doslo do Cunkovicej, treba se truckati tri sata prigradskim
autobusom, do centra Starodub, zatim presedati, putovati jos 10
kilometara putem, a zatim peske nekoliko vrsta po poljani.
Tako da do samog sela ja sam dosao samo na veceru. Hram
Svete Ane, veoma lici na starinski plemicki salas osamnaestog veka,
nasavsi ga na samom kraju sela.
Purpuran zalazak odbijao se od crkvenih prozora, a cela poljana
naokolo je bila prekrivena nekom nezemaljskom svetloscu.
Nastojnik hrama svestenik Igor Ovcinikov je bio iznenadjen mojim
dolaskom: tako kasno on nije ocekivao goste, jos manje iz Moskve. Ipak o
tome, sto se desilo pri njegovom dolasku, on «nigde nije razglasavao».
-
Meni nije potrebna nikakva reklama – jednostavno i kratko pojasnjava
bacuska. – To ostavimo komercijali, u tom smislu i crkovne,
razmisljaju o reklami. A
ja sluzim Bogu, a ne mamonu. Tragediju
podmornice «Kursk» otac Igor je preziveo, kao svoju sopstvenu.
Zato sto je hriscanski pastir.
Zato sto je Rus. A jos i zato sto je sam sluzio na floti.
Na Baltijskom. Dosad nocima je cesto sanjao more, grad Talin.
Da, i u Crkvi njegovi najblizi pomocnici
- Vladimir i Nikolaj – takodje su bivsi mornari. Tako
je i resio da na Dmitrovsku vaseljensku roditeljsku subotu, koja je
prosle godine bila 28'og oktobra, odsluzi zaupokojenu Liturgiju
vojnicima s podmornice «Kursk», za svoje drugove koji su polozili
zivote za Otadzbinu. Zbog
toga je izbrojao 118 sveca, koliko je bilo poginulih podmornicara.
Svece su bile obicne – voskane, zute boje.
Kako za taj broj svecnjaka nije bilo, resili su da naspu pesak u
veliki sanduk, a u pesak da zapale svece.
Taj sanduk je davno koriscen u hramu kao dopunski svecnjak.
Obicno ga stavljaju pored hramovne ikone Majke Bozije «Odigitrija»,
kada tu jednom godisnje na dan praznika ikone, 10 avgusta, skupljaju
hiljade poklonika… Ta
ikona je cudotvorna…
I tako, jos uvece
je svestenik odbrojao 118 sveca i postavio u sanduk.
A ujutru je poceo da sluzi zaupokojenu Liturgiju. Bacuska nije imao imena poginulih podmornicara.
Kako je odredjeno u takvim slucajevima po pravoslavnom obredu, on
ih je pominjao tako:»A imena njihova, Gospode, Sam znas…» Bilo je 200 ljudi
u hramu – iz nasih i okolnih sela – govori otac Igor.
– Ja sam sam u to vreme u oltaru i mogao cuti samo zaprepasceni
uzdah vernika koji se raunosio po hramu, pred cijim ocima se desavalo
cudo. U pocetku su
svih 118 sveca gorele ravno. Zatim
su srednje svece pocele da gore veoma brzo i kada su dogorele do «korena»,
zabodenih u pesak, odjednom su se obojile crvenom bojom.
A ostale, bocne su dogorele ravno.
Cela sredina sanduka je bila zalivena tecnoscu boje zgrusane
krvi, koja je uticala u pesak… Za
sve ocevidce taj dogadjaj je naravno bio sok. Prekrit pogrebnim
pokrivacem sanduk je stajao u hramu 10 meseci.
Cuvsi o cudu, tu su doputovali svestenici iz drugih parohija,
sluzili parastos. Dolazili
su i obicni ljudi. Svi
koji su zeleli mogli su se uveriti sopstvenim ocima o tome sto se ovde
desilo. Kasnije, iz
Staroduba, su doputovali roditelji kapetan-letanta Vitalija Soloreva,
koji je poginuo na «Kursku». -
Bacuska, a zasto su
svih 118 sveca bile oblivene crvenom bojom? ' interesujem se je kod
svestenika. -
O tome zna samo
Gospod…Moze se samo pretpostavljati, da svi nisu bili krsteni, nisu
svi bili pravoslavni… 5 avgusta te
godine otac Igor je izvrsio obred pogrebenja.
Sanduk su postavili u grob.
Spustili u iskopanu raku – na hramovnoj teritoriji.
A kroz mesec dana nad grobom napravili spoemnik. - administrativne
predstavnike ja nisam zvao – prica otac Igor.
– A zasto? Za cavke? Prisustvovali su samo oni, koji su to
iskreno prezivljavali. Seoski
muskarci, koji su sluzili na floti, su napravili uniformu.
Bake su malo plakale.
Bila je spustena ruska zastava.
Eto sta je nas nacionalni ponos! U Americi se desila nesreca –
sve zastave su pokupovali… Jos pre pogreba
ocu Igoru su ne jednom predlagali da da crvenu tecnost, koja je uticala
u pesak, na hemijsku analizu…u reonsku sanepidem stanicu.
Ali bacuska je ovde bio kategorican: . Tima, koji ne
veruju i rezultati ekspertize nista nece dokazati.
Kao sto je receno u Jevandjelju: ako i mrtvi vaskrsnu – nece
poverovati… Sto je istina,
istina je. Na …., u
selu Derzavino, je zakrvotocio Lik Spasitelja na ikoni.
Po Blagoslovu arhiepiskopa Samarskog i Sizranskog Sergeja cestice
crvene tecnosti s ikone su dali na analize u hemolaboratoriju.
Pokazalo se – prirodna plazma ljudske krvi. I da li je to ubedilo skeptike? Niposto. Oni i sada misle da je to bila prevara. .Oce Igore, zasto
se TO bas desilo u brjanskoj oblasti, koja nema neposredne veze sa «Kurskom»? . Nas hram ima 800
godina, i u njemu se nalazi cudotvorna ikona.
Ovde se moze desiti sve ugodno.
Za tih 9 godina koliko sluzim ovde, priviknes se na sve… Prvi hram na mestu
sadasnje Crkve je bio izgradjen jos u XIII veku.
Kasnije oko njega se obrazovalo prigranicno kozacko naselje
(Cubko-vici – od reci «cuperak»).
Jedinstvena historija Svete-Anine Crkve – to je kako kazu
posebna pesma. «Ruski dom» ce pisati o njoj u jednom od svojih
najskorijih brojeva. A vise od
400 godina unazad na 300 metara od hrama, mesni kosari su pronasli na
jakom dubovom panju je pronadjena Cudotvornu ikonu Majke Bozije, koju
nazivaju Cubkovskaja «Odigitrija», sto u prevodu s grckog oznacava «Putevodiljnica».
Kada je 1824-e godine u guberniji vladala kolera, ikonu su krsnom
litijom proneli oko sela, i epidemije je nestalo. To je iz istorije.
A sadasnja cudesa otac Igor cak i ne zapisuje:»Meni ovde
nepotrebno uznemirenje ne treba…» O jednom od poslednjih takvih
slucajeva meni su ispricali poklonici.
Posle prvog molebna pored cudotvorne ikone ustao je i poceo da
hoda trogodisnji decak, koji dotad nije mogao da ustane s mesta.
Lekari iz reonskog centra, su odnekle dovezli decaka, jedino
zaprepasceno masuci rukama… Preko noci me je
otac Igor smestio u prostoriji nedaleko od hrama, u kojoj on masta da
otvori utociste za same i bezdomne starce.
Pomocnik nastojnika Valdimir doneo mi malo da se okrepim:
nekoliko kifli sa kobasicom i caj.
Sledeceg jutra, kada me je svestenik pozvao na dorucak, shavtio
sam, da je prethodnog dana on dao gostu svu svoju kobasicu. On je sam
pio caj, mezeteci sa obicnim parcetom hleba.
Pa njegov seoski prihod je veoma bedan, zivi uglavnom od priloga
starih poklonika, koji su sami u krajnjoj nuzdi.
A molebani pored cudotvorne ikone, zbog koje ljudi dolaze
odasvud, bacuska sluzi besplatno. Zato sto ne pomaze on, vec Presveta Bogorodica.
Za sve radove na restauraciji hrama, i spomenik podmornicarima,
otac Igor treba da otplacuje dug.
A taj spomenik je izgradjen poa stronomskoj ceni u odnosu na
njegove prihide – 4 hiljade i 800 rubalja. Tako da bacuska
mora da ekonomise sa svakom kopejkom, pa zbog toga vodi racuma i koliko
jede. On cak nema
svoje sopstveno boraviste : zivi u nevelikoj crkvenoj kucici.
Zato je i zena pre nekoliko godina izjavila:» Ja sa siromasnim
popom necu da zivim…» A u najskoriju
Vaseljensku roditeljsku subotu otac Igor ce ponovo sluziti Liturgiju za
mornare. Pre tog dogadjaja
roditelji Vitalija Soloreva obecavaju da dodju, da bi predali spisak
imena poginulih podmornicara.
U to vreme ce u hram dovesti cetiri ikone Majke Bozije – «Koreno-Kursku»,
«Kazanjsku», «Vladimirsku», a takodje i Spasiteljevu.
Umesto ramova oko sve cetiri ikone – mali portreti svih 118, u
belim kosuljama sa otvorenim vratom i natpisom: ime, familija. Onda ce ih otac
Igor pominjati po imenima.
Andrej
Viktorovic
Polinskij
Selo Cubkovici Starodubski
reon, Brjanskaja oblast. http://www.rudomclub.narod.ru/Zurnal/chud/chud_7/118sv.htm
|