Sedam svetlosnih zraka nad Pokrovskim manastirom

U Baskiriju, u Obitelj milosrdja, koja se nalazi u selu Ira, putovali smo sa konkretnim redakcisjkim zadatkom - da se sretnemo sa monahinjom Moisejom, za koju se znalo jos dok je bio ziv sveti Arhimandrit Mojsije Ufimski. A desilo se tako da nas je Gospod pored tog planiranog susreta nagradio nezaboravnim susretima sa nastojateljicama tri baskarska zenska manastira. I svaki susret je bio neocekivana radost ...

S mati Evtropijom, nastojateljicom manastira posvecenog Carskim Mucenicima, susreli smo se u Obitelji milosrdja, gde je dosla da poseti igumana Nikolaja - tako sada u monaskom postrigu zovu nastojatelja manastira, jos donedavno protojereja Vitalija Cerniseva. Svi zajedno smo najpre otisli u Meleuz, gde se nalazi manastirsko podvorje, a zatim u Pokrovsko-Enatski manastir koji se trenutno restaurira. Otac Nikolaj je odredjen za namesnika tog manastira koji se ponovo podize, a prva koja je zapocela njegovu obnovu iz rusevina je bila mati Evtropija. Bilo je mnogo uzbudljivih trenutaka na tom dugom putovanju koje je trajalo do ponoci. Izmedju ostalog i celivanje dve mirotocive ikone Majke Bozije - Tihvinske i Kazanske na meleuzskom podvorju, i izdaleka privlacnih pogleda i sad vec lepu, polurazrusenu Crkvu Pokrovo-Enatskog manastira.

Mati Evtropija je pricala:

- 2000-e godine su me uputili u Pokrovsko-Enatski manastir. Dovezli su natkrivena teretna kola sa gradjevinskim materijalom i tu ga i ostavili. Hram je rasciscavao ceo Salavat. Unutra je bilo svega - ljudi su dolazili sa autobusima, uzimali sve to i odvozili. Manastir je tada tek poceo da se obnavlja, i nije imao mnogo zitelja - jeromonasi su morali da sluze, a ja sam jedini gradjevinar sa obrazovanjem. Vladika me je ovde uputio - monahinju u muski manastir - kao ekonoma i graditelja. Ovde sam provela godinu dana i osam meseci. Nije bilo nikakvih komunikacija, niti automobila.

- Mati zasto se manastir tako zove: jasno je zasto je Pokrovski u cast Pokrova Majke Bozije, a zasto je Enatski?

- On je osnovan sredstvima lokalnih Enatskih vlastelina, Dimitrija i Sofije. I proslavio se daleko izvan predela njihovog poseda. To je nekada bio poznati manastir, koji je duhovno rukovodio cetiri gubernije, prakticno ceo jugo-istocni deo Rusije, Priuralje. Svaka gubernija je tada predstavljala nekoliko danasnjih oblasti. Nedaleko odavde su se nalazili rudnici bakra (ja sama sam se spustala u rov), i manastir je imao svoje visoke peci, ali se ruda uglavnom ovde dobijala i odvozila. Manastir je bio bogat i duhovna bogatstva su bila velika. Ovde je molitva tekla neprekidno, a u litiji se odlazilo na izvor.

- Na Tabinski izvor?

- Ne toliko. Ovde takodje postoji sveti izvor, i njegova voda ima veliku snagu. Trenutno ima smetova pa necemo ici tamo, ali leti iz njega uzimaju svetu vodu.

- Da li je izvor Pokrovski kao i manastir?

- Tesko je sada reci u ciju cast je izvor osvecen. Ali u Orenburzju i dan-danas postuju taj izvor i cuvaju slavu o manastiru i njegovoj svetoj vodi. Bio je cak slucaj da su poklonici odvezli odavde vodicu svojim rodjacima. I pricaju: dosli smo i jos nista nismo uspeli da kazemo - gde smo bili, sta smo doneli. Rodjaci su ih radosno primili, i domacica im kaze: "Ja cu vam sad dati tako veliku svetinju!" Iznosi flasice sa vodom. Gosti je pitaju: odakle je? - "To je iz Enatskog manastira! U toj vodi je takva sila, takva svetinja!.." Oni su se osmehnuli: "A mi smo vam doneli jos te vode!" Medjutim taj hram, gde se trenutno nalazimo su razrusili vec u pocetku perestrojke. Tako je on pre tog vremena stajao lep, skriven. Dole na zidovima se nalaze prazni kvadrati - pre nekih osam godina su dosli neki juznjaci, pedantno skidali freske sa zidova i odnosili. Nista nije ostalo od prethodne lepote, samo na horu su ostale dve freske - tu pljackasi nisu mogli da se popnu.

Mesto na kome se trenutno nalazi groblje i krstovi je bilo svo zaraslo. Nije se znalo gde se nalazila razrusena Nikolajevska Crkva, a gde su grobovi. Na rusevinama su zasadjeni bagremovi i otvoren je park u domu pionira kako bi pioniri setali po grobovima. Sve je to trebalo raskrciti, zakupiti traktore, dolazili su ljudi uglavnom iz Salavata. Na mestu Crkve su zeleli da naprave humke od skupljenog kamenja, da zasade cvece, ali su mene ovde premestili i sve su prosto odvezli. Nisu znali da se delovi crkvenih zidova ne smeju odnositi na neko djubriste. A groblje se nekoliko puta prekopavalo, grobovi su otvarani jer su trazene mosti. Pricaju da su pri otvaranju jednog groba ugledali lepu devojku, koja kao da je tek bila sahranjena. Bila je cak i rumena …

- U monaskoj odezdi?

- Ne, u mirskoj. Kazu da je bila kneginjina cerka, ali ne zna se koje kneginje. Njene ostatke su odvezli. Tada su sve mosti odnosili "u institut na istrazivanje". Malo sta je vraceno … I ne samo mosti. Ceo taj okrug i mesto preko reke je bila manastirska zemlja. Nama su cak predlagali: zahtevajte da vam se vrati ta zemlja. Ali sta zahtevati - kome se sada obratiti! Uzeti zemlju za sebe a sta posle kada ne bude ni za sebe ni za ljude?

Rajska mesta

- A kako je leti ovde lepo! Preko puta se nalazilo manastirsko groblje. Ljudi pricaju da je to bio raj na zemlji! Tamo je bilo toliko divnih cvetova! Samo jorgovana je bilo nekoliko vrsta, i odvozili su ga odavde po okolnim gradovima i selima. I evo mi prolazimo tim mestima sa ikonama, pojemo "Sveti Boze", zaupokojene tropare, - idemo po polju i pominjemo sve koji ovde pocivaju - i osetili smo takvu neopisivu blagodat, koja se ne moze opisati ni sa cim ovozemaljskim …

A u zgradi od cigala - ona se dobro vidi sa prozora - mi je leti bila trpezarija i moja kelija, gde je treci ili cetvrti prozor. I pogledajte: moze li suncev zrak da udje kroz ulazna vrata i na mestu gde je trpezarija i da predje citavo rastojanje i ispuni zgradu svetloscu? Koliko bi on puta trebalo da se prelomi za to! Jednom je kod mene dosao jedan dobrotvor i ja sam mu se pozalila u vezi toga. Porazgovarali smo o tome. Dovezao nam je proizvode. Ja sam ga provela kroz vrata, vratila se i sela da dovrsim pijenje caja. A vec je bilo vece i u pionirskom gradu je bila diskoteka.

Bilo je verovatno oko jedanaest sati. Sedim, pijem caj, cujem bucnu muziku iz pionirskog doma. Gledam i hodnik se ispunjava svetloscu. U pocetku je to bila plava svetlosna nijansa, a zatim je tako snazno zasijalo. "Pa, - pomislila sam, - to je verovatno Zenja (operator u domu) resio da se nasali i uperio je reflektor na nasu stranu". A svetlost je bila jarka, zlatasta, suncana-prelepa … I kako je svetlost prosla kroz ceo hodnik i dosla do moje kelije? Zacudila sam se zasto tako dugo sija i kakav je to cudni projektor? Usla sam u hodnik i nasla se u svetlosnom krugu. Nisam shvatala: okolo je sve svetlelo, i bila je to neobicna svetlost. Mozda je to neka halogena lampa? Izasla sam na doksat i videla da I dalje radi diskoteka, a projektori u njoj uopste nisu usmereni prema nasoj strani i njihova svetlost je samo zalosna slika svece ili fenjera i ne moze se uporediti sa ovim snaznim sijanjem. A na doksatu je svetlost postala jos i jaca, cak i zaslepljujuca. Podigla sam oci - a na nebu kao da je neko rukom rasirio oblake, i sa neba je prema zemlji islo sedam snaznih zraka, kao sedam ogromnih projektora - i pravo ovde na doksat. Ja stojim: "Gospode!" - a dusa se bukvalno zagrcnula od te svetlosti. Osecam neiskazanu radost: stojim, i nista mi nije potrebno u zivotu, samo da budem na toj cudesnoj svetlosti. Kakvu blagodat sam osetila .. I tek kasnije sam shvatila da prema svim optickim zakonima svetlost nije mogla da se prelomi pod takvim uglom kako bi ispunila citavu unutrasnjost zgrade.

Da vec je bilo i kasno, i odakle odjednom sad ti zraci? To je dugo trajalo, i sve moje tuge su nestale u toj blagodati. Tako me je Gospod utesio … I tako snazno je pokazao svetost tog mesta. To je deo mog zivota, moga srca…

Pomoc Radonjeskih Svetitelja

- Mati vi ste iz Ukrajine, a gde ste primili postrig?

- Ovde u Baskariji, u nasem prvom zenskom manastiru - Tabinskom manastiru. Uvek smo se molili za to da se na Svetim Kljucevima otvori manastir. I kada je manastir otvoren posle pola godine, ja sam otisla u njega. Otisla sam na jedan dan - i ostala …A zatim je Gospod tako blagoslovio da sam i sama postala nastojateljica. I sto je interesantno kada smo kupovali kucu za skit, te godine su uoci Blagovesti nad gorom stajala dva ognjena stuba. Jedan je bio jarko crveni, a drugi svetliji, roza. I na tom mestu je pre cetiri godine formiran Blagovestanski manastir. A pretprosle godine u noci uoci Nikona Radonjeskog - to je Angeo-zastitnik naseg Vladike - na toj gori se dugo zadrzala raznobojna svetlost.

Posto sam vec spomenula Radonjeske Svete, onda cu u slavu Boziju ispricati i kako me je Prepodobni Sergej ovde izlecio. Ovde sam dosla veoma bolesna posle mnogobrojnih trauma. Doslo je do toga da sam se cetvoronoske kretala po dvoristu. Imala sam nepodonosljive bolove u glavi. I u noci uoci 17 jula sam sanjala da su se okupili ljudi, neke sestre iz naseg manastira, a pored su daske, gradjevina. I cujem kako neko govori: "Dolazi Sergej Radonjeski, ispovedace!" Treba da se kod njega ispovedim jer sam zgresila i ovo i ono … - stojim i prebiram po glavi svoje grehe. I evo ga ide: lik kao na ikonama, svetlih, cistih ociju koje gledaju pravo u dusu, i od tog pogleda se ne mozes sakriti. I svi su se spremili da se kod njega ispovede - toliko naroda! A medju poslednjima stoje dvoje koji obavezno treba da se ispovede! I odlucila sam: stacu iza njih, a otrcacu i doneci im molitvenik. Vracam se i vec nema nikoga, i samo mi Prepodobni ide u susret. Rastuzila sam se: "Kako se ja nisam ispovedila! A neko mi je rekao: "Sada ce te Prepodobni Sergej operisati!" I ja sam u snu osetila kako gubim svest, i kada sam se u snu probudila neko mi je u ruke dao deo moje glave. Taj deo glave je bio trapezoidnog oblika i na njemu je mali mozak, i drugi delovi mozga, vidim sve hematome, pa cak i gnoj i sluz. Probudila sam se i osecala sam lakocu na tom mestu, i glava me uopste nije bolela.

Ali ja sam imala jos mnogo drugih problema - imala sam tumor na velikom mozgu. Prosle jeseni sam takodje sanjala Nikona Radonjeskog uoci njegovog praznika - bio je u jednostavnoj odezdi medju bratijom monasima - okrenuo se prema meni i rekao: "Od sada te vise nikad glava nece boleti!" I od tada vise nikada nisam imala tako strasne bolove, do gubitka svesti. Isla sam na poklonjenje njegovim mostima, zahvaljivala sam mu.

Brojanice mati Zosime

- A evo sta se desilo u vezi starice Zosime - ja sam ovde i dospela po njenim molitvama. Jednom mi je jedna monahinja rekla: "Zapisi u svoj pomjanik monahinju Zosimu. Na jugu Baskarije se nalazio jedan poznati manastir i u njemu je bila jedna starica - tako velika starica, podviznica! Zapisi i moli se za nju". Zapisala sam njeno ime i vise o njoj nista nisam znala. I razmisljala sam: sta je to u vezi sa tom staricom? A kada sam dosla ovde, postavilo se pitanje dobijanja njenih mostiju. I ja sam molila svoga igumana, oca Simeona: "Oce, ako budete putovali u Sincovku, povedite i mene! Stavite mi i negde u gepek automobila samo me povedite kod starice Zosime!" A desilo se tako da je pored mene trebalo jos neko da ide kod nje. Tamo je bilo problema, i odlucili su da posalju zenu a ja sam morala da se bavim celom organizacijom. Pre toga su nekoliko puta pokusali da dobiju njene mosti, ali nisu uspevali, jer ih ljudi nisu dali, i uopste bilo je takvo protivljenje da neprijatelju ne pozelis takva iskusenja… Ali Gospod je dao i dobili su mosti. U Samarskom kraju su jos mozda zive neke starice, bake, koje su odlazile kod mati Zosime, ili su njihovi rodjaci pricali o tim putovanjima. Sada je trebalo skupiti vise materijala o njenom podviznickom zivotu. Ako se neko necega seca, ili poseduje neke fotografije ili dokumente moze da ih posalje ocu Nikolaju, radi proslavljenja starice Zosime. Cak stavise, ovde se zajedno sa mati Zosimom podvizavala i mati Savatija, koja je umrla uoci same revolucije i koja je sahranjena na tom manastirskom groblju. Ja posedujem Jevandjelje koje je pripadalo mati Savatiji.

Obretenje mostiju je bilo 14 decembra 2001 godine. Rodjak mati Zosime je pricao da je u njenom grobu sahranjena i njena duhovna cerka, mati Margarita. I kada su za vreme sahrane otvorili grob, pokazalo se da su mnoge stvari bile ocuvane cele. Oni su tada stavili matuskine mosti u ugao. I mi smo Ih i nasli u uglu za vreme obretenja. Tad vec vise nije bilo nikakvih sumnji: to je mati Zosima. Bilo je i drugih stvari. Medju njenim stvarima su sacuvane i brojanice. I svi koji su prisustvovali obretenju njenih mostiju su se tako obradovali i poceli da ih celivaju. I ljudi su poceli da se grabe oko svetinje. A brojanice su dali da kruze kako bi ih svi celivali. Pored matuskinog rodjaka je stajala i zena koja se cudno ponasala. Govorili su joj: "celivaj brojanice!" - "Ne, ne treba…" - "Sta ti je, to su matuskine brojanice, celivaj ih!" Neko ju je lagano dotakao sa brojanicama i nesto joj se desilo! Ona je pocela pored groba da laje kao pas.

Nedavno sam sanjala, sve to isto kao pri obretenju mostiju. I neko nevidljivi mi daje brojanice mati Zosime, i tako sam ja s njima i ostala. Razmisljala sam - kad bi barem dobila jednu djindjuvicu sa njih, jedan cvor - a eto dobih cele brojanice … Pa neka je cak i u snu … I tako mi je bilo dobro - i sada se secam toga, i opet se tako dobro osecam …
Strazar, koji je ovde ranije ziveo, kada se u hramu nalazio silos, je vise puta video monahinju na zvoniku. Zenu u crnom … Iako je sve uvek bilo zatvoreno, pa cak nije bilo ni iverice koja bi pala na zvonik.

Pustinja duse

Na kraju sam upitao mati Evtropiju:

- Mati, ispricajte nam nesto o manastiru Carskih Mucenika, u kojem se trenutno podvizavate.

- U nasem manastiru se trenutno nalaze cetiri sestre. Manastir se nalazi u selu Andrejevka u Aurgazinksom regionu. To je 22 kilometra od Alabaze, kao kad putujete na Ufu. A zatim od puta jos 14 kilometara u stranu. Put je dobar pa dodjite. Selo je malo i ima svega 59 kuca. Postoji i skola. Ali Crkva stoji cudna, veoma lepa. Vec je delimicno obnovljena. U njoj se vec odrzavaju sluzbe. U njoj se u bezbozno vreme nalazila i kucica za zivotinje, kao i mehanicarske radionice. Kada smo dosli bilo je ocigledno da je Crkva u poslednje vreme sluzila kao silos. Izvlacili smo iz nje ostatke gnjilog zrnevlja, podizali podove, i iznosili sve sto smo mogli. U to vreme su vec dolazili poklonici iz Ufe i pomogli su nam oko iznosenja. Bilo je nemouce disati - radilo se sa maskama za disanje. Interesantno je da svi poklonici nisu bili vernici, i bilo je i nekoliko muslimana - ali su nam pomogli i posle toga su povremeno dolazili - znate kako Crkva Bozijom blagodacu ulazi u dusu - i mnogi su se i krstili. Mi smo se naravno molili za njih da ih Gospod udostoji da se potrude oko Crkve, da im daruje jaku veru, i spasenje i da ih uputi na put istine. I ti ljudi koji su se obratili ka Bogu imaju snaznu veru, a ne kao sto to biva kod mnogih - po navici, kao nasledje od roditelja. Mi nazalost cesto ne cenimo tu blagodat.

U selu se nedaleko od Svetih Kljuceva nalazi sovhoz pcela, i tamo je u pocetku bio skit, a zatim i podvorje posveceno svetim Carskim Mucenicima. Tamo su i ikone mirotocile: Presvete Bogorodice, cara Nikolaja. I sve mirotocive ikone su blagouhale. Jedina ikona koja je mirotocila bez blagouhanja je bila ikona blazene Matrone. Ocigledno, zbog velike skromnosti blazene mati Matrone … A plastanica nije mirotocila, ali je tako blagouhala! Bilo je mnogo cuda…

Zeleli bismo da sve uredimo u manastiru. Znate kao sto krojacica sije ili slikar slika - i odjednom mu ne daju da zavrsi: pocinje drugu, a ovde ce drugi doslikati … Ali drugi ce to uraditi vec na drugi nacin. To nije obicna zgrada. I onaj koga je Gospod za to odredio to treba i da radi. Covek je instrument u Bozijim rukama bio on los ili dobar. Ukrajinski religiozni filozof je imao obicaj da kaze: "Ne ucite jabuku da rodi jabuke, bolje odvojte svinje od nje…"

…Pustinja nije obavezno manastir. Pustinja treba da bude u dusi. Pustinja duse … Tako i mi treba da zivimo. I zaista kako je i rekao Amvrosije Optinski: "Poznaj sebe i bice sa tobom".

Na snimcima: Nastojateljica manastira posvecenog svetim Carskim Mucenicima u Ufimskoj eparhiji, monahinja Evtropija; Polurazrusena Crkva u Pokrovo-Enatskom manastiru; Krstovi na mestu Nikolajevske Crkve i monaskih grobova.

Nastavak sledi.

Olga Larkina

http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=36&article=8815