Arhimandrit Gavrilo Raletinacki SRCE UZ CASNI POST Sine moj, daj mi srce svoje! govori Gospod. O Bogu misli pre svega, jer i Bog misli o tebi pre svega. Kao sto cobanin misli o jednoj izgubljenoj ovci vise nego o celom ostalom stadu, tako i Bog tvoj misli o tebi, koji se gubis u grehu, vise nego o svima andjelima na nebu. Misliti o Bogu ne znaci ispitivati bice Bozije, nego ispitivati i doznavati sta Bog trazi od coveka. Ko kupuje orahe, ne ceni ih po ljusci nego po jezgri. Tako isto i onaj koji kupuje jaja. I bezbroj drugih stvari u svetu ljudi cene po nevidljivom, a ne po vidljivom. I Bog tvoj ceni tebe po srcu. Kroz telesnu ljusku On gleda u tvoju srz, u srce tvoje, i trazi ti srce. "Sine moj, daj mi srce tvoje!" U srcu je Tvorac polozio osnov zivota. U srcu se zivot zamece, pocinje, razrasta i nosi do groba i preko groba. Sta vredi coveku za koga svi kazu: pametan je, ali bez srca! Bog nece od njega traziti pamet, nego srce. Ili sta koristi coveku za koga kazu: bogat je, ali bez srca! Hoce li poneti svoje bogatstvo u onaj svet? Ili sta pomazu coveku telesna snaga i lepota! Ne susrecemo li svaki dan one koji su u mladosti bili snazni i lepi kako se sad pogureni i sasuseni postapaju ili drze za ruku vodje? Blago onima koji se od mladosti ne zaljubise ni u kakvu smrtnu i prolaznu lepotu, nego u Tvorca svoga, cija snaga ne malaksava i cija se lepota ne menja! Post znaci slabljenje veze srca sa svetom i jacanje veze srca sa Bogom. Zapamti to, i misli o tome. Bez posta nema ni postenja, ni smirenja, ni trpljenja, ni spasenja, niko bez posta nije video raj. Treba citati i secati se hriscana iz prvih vekova, kakva bese kod njih revnost u veri, u molitvi i postu i cistoti zivota. Behu slicni andjelima ili malim bogovima. Njihov post je bio veliko gladovanje, a ne obican post kao kod nas. Da navedemo nekoliko primera! Sveti Teodosije trideset godina nije okusio hleb niti kakvo mrsno jelo, hranio se pustinjskim biljem, a ziveo je preko 100 godina. Bio je cudotvorac kao mali Bog, umnozavao je hleb kad god je trebalo, prehranio je mnoge monahe i narod. Bile su susne i gladne godine i mnogi narod je dolazio u manastir, narocito o velikim praznicima, da se nahrani cudotvornim hlebom koga je on molitvom umnozavao. Sveti Visarion ziveo je kao ptica po dubravama bez krova i bez hleba. Jednom je 40 dana stajao na molitvi sa podignutim rukama k nebu. Tako je on molitvom i postom primio veliku blagodat od Boga da je postao kao mali Bog, lecio je posle ljude od svake bolesti, vaskrsavao mrtve, usladjivao gorku vodu, isao preko vode kao preko suve zemlje, nije mu trebao most, zaustavljao je sunce kad god mu je to bilo potrebno. I takvih i slicnih bogomoljaca i podviznika u drevna je vremena bilo bezbrojno. I danas je Bog isti, ali samo revnitelja nema. Posle prvog svetskog rata, kada je procvetalo bogomoljstvo u Srbiji, video sam neke bogomoljce koji su podrazavali prve hriscane. Jedan je na krstu vezivao sebe i tako provodio noc u bdenju i mucenju bez sna. Drugi su provodili vreme u gladovanju po dan, dva, tri i sest dana, ili 20 dana, a neki na suvom hlebu po tri godine. Iznad svega sto se cuva, cuvaj srce svoje, sine moj, govori Gospod. Kad zmija ugrize ruku, ruka se zavezuje i steze, da otrovna krv ne bi otisla u srce i zarazila izvor krvi. Kad zlu rec cujes, stegni sluh svoj, da otrov od zle reci ne bi sisao u srce tvoje i zarazio izvor zivota tvoga, sine moj. Kad bogatstvo pritice, ne prilepljuj srce svoje za bogatstvo, govori Premudrost u Knjizi zivota. Nauci se hrabroj borbi za neporocnost i cistotu srca svoga, da bi ga smeo ponuditi kao uzdarje Onome koji ti ga je darovao. Osvetli srce svoje verom, ukrepi ga nadom, zagrej ga ljubavlju, okadi ga molitvom, operi ga suzama, nahrani ga krvlju Hristovom i drzi ga uzdignuto k nebu kao zapaljeno kandilo. Samo tako ces moci mirno sacekati prelaz iz ovog zemaljskog sveta u svet nebeski bez gresnickog trzanja i grize savesti. Zbog toga ponavljaj cesto savet Ocev: Svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi zivot. Iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, kradja, lazna svedocanstva, hule na Boga. I ovo je sto pogani coveka. Ove reci govori Gospod tvoj, sine moj. Ovo je rekao nekrstenim Jevrejima, cija su srca zbog prvorodnog i licnog greha bila pretvorena u izvor ne zivota, nego smrti i svake trulezi. Srce je izvor, a usta su potok. Usta govore od suviska srca, veli Gospod. Nas jezik je glasonosa srca nasega. Kakva slava u srcu, takva slava i na jeziku, i kakav gad u srcu, takav gad i na jeziku. Zato ti je receno: svrh svega sto se cuva cuvaj srce svoje, jer iz njega izvire zivot. Izvire zivot ako ga ocuvas, izvirace sav onaj nabrojani gad i smrad ako ga ne ocuvas. Ili ovo ili ono. Pazi, dakle, i cuvaj izvor zivota u sebi, da se ne zamuti. Ti si krsten, a krstenje je velika stvar. Okupan si vodom i Duhom. Sin Bozji spustio se i okupao te, kao majka prljavo cedo svoje. On je ocistio srce tvoje i ucinio ga izvorom zivota. Zato cuvaj uvek srce svoje molitvom i postom, da se ne bi uvukao vrag u srce i napravio sebi gnezdo zla. Posla Bog duha Sina svojega u srca vasa, koji vapije: Ava, Oce. Zasto nam je naredjen post? Mislim zato da bismo se setili boljeg srodstva svoga. Da bismo se setili da nismo samo srodnici zemlje, nego i nebesa, i to najpre nebesa. Da bismo se setili da smo plemickog porekla i da je Otac nas sam car nebesa i zemlje. Zasto nam je naredjen tako strog post od majke Crkve? Nesumnjivo zato da bismo svoju misaonu snagu skrenuli sa svakodnevnih sitnih briga i zamislili se o onome sto je glavno i sto je osnovno. Da bismo se setili svoga porekla i svoga pravog puta i svoje prave vecne otadæbine. Znas li, sine moj, zasto nam je majka Crkava naredila post? Svakako zato da bismo se setili da iako smo od zemlje stvoreni, nije nas zemlja stvorila, jer je i nju morao neko stvoriti. Da bismo se setili neba koje nosimo u sebi, u zemljanoj opni telesnoj. I da bismo umeli odvojiti nebesko od zemaljskog u nama, i besmrtno od smrtnog, i neprolazno od prolaznog, i putnika od kola putnikovih. Glavno i osnovno u coveku jeste srce. U srcu je krv, u krvi je dusa, u dusi je duh, i duh pokrece dusu. Kakav duh, onakva je i dusa. Ako je duh necist, i dusa je necista. Ako li je duh bozanski, sva dusa je bozanska. No ima duhova ne od Boga, koji pokrecu dusu protiv Boga. Nauci se razlikovati duhove. Moli se Bogu neprestano da ti daruje Svoga Svetoga Duha. Po cemu ces osetiti da je Duh Boziji dosao u srce tvoje? Po radosti i utesi koja ce se razliti po celom bicu tvom. Po miru i tisini u srcu tvome. Po sili i snazi i svetlosti u tebi. Zbog toga ces blagosiljati post i blagosiljaces one svece Bozije koji ustanovise post. I bices blagodaran majci Crkvi sto te je naucila postu. Jer ces uvideti dobit od posta, i post ce biti opravdan pred razumom tvojim. Blago cistima srcem, jer ce Boga videti. Cisto oko gleda svet i sve sto je u svetu; a utruljeno oko ne moze da gleda ni da vidi. Tako je i sa srcem covecijim. Bog je obdario srce covecije narocitom vidovitoscu. Kad je srce pokriveno trunjem greha, ono postaje slepo i ne vidi nista. Kad se srce potpuno ocisti, ono vidi nevidljivi svet u vidljivom svetu, i vidi nevidljivi svet sam po sebi, i vidi onoga ko je srce stvorio, vidi Boga. Zato moli Boga da ti ocisti srce i videces neslucena cudesa u ovom fizickom svetu, koji si dosad gledao samo ocima bez srca. Cime Bog moze ocistiti srce covecije? Samo Duhom Svetim. I ako budes umilostivio Boga da ti sazida srce cisto u tebi, raduj se i veseli se. Zbog toga je nasa mudra majka Crkva propisala najsvetiju molitvu koju treba citati u svako doba dana i noci: Care Nebeski, Utesitelju, Duse istiniti, koji si svuda prisutan i sve ispunjavas, Riznico dobara i Davaoce zivota, dodji i useli se u nas i ocisti nas od svake necistote, i spasi, Blagi, duse nase. A m i n.