IZ "POUCNIH PRIMERA" SHIARHIMANDRITA GAVRILA HULA NA BOGA NE PROLAZI BEZ KAZNE Iz jednog sela u pozeskom srezu odmah posle proslog rata pet mladica behu pozvani u vojsku na odsluzenje svog roka. Oni se pred polazak skupe u kuci jednog od njih, tu su kuvali rakiju i pijancili. Otac jednog od njih uze casu rakije i poce da blagosilja njihov odlazak u vojsku, da im Bog da zdravlje, sacuva ih od zla i napasti i vrati ih zive i zdrave njihovim porodicama. Na to ce njegov sin reci: "A dje si ti video Boga? Ako velis da Ga ima, pozovi Ga amo, da pijemo rakiju!" Ocu bese krivo sto sin tako govori i pocne da ga ubedjuje da Bog postoji, ali sin nije hteo ni da cuje, nego produzi da da huli na Boga i izgovara jos ruznije reci. Njemu se u tome pridruze i ostali, osim jednog. Tako su pili i hulili sve do polaska od kuce. Za nesrecu, onaj koji je zapoceo i najvise hulio imao je odnekud rucnu bombu. On je ponese sa sobom i kad su malo odmakli od kuce, zapali je i pocne da vitla sa njom u nameri da je baci od sebe, ali bomba mu eksplodira u ruci i njega ubije, a trojicu rani. Onaj peti mladic, koji nije ucestvovao u hulenju, ostao je nepovredjen. Zato sv. apostol Pavle savetuje i opominje: "Ne varajte se: Bog se ne da ruziti, jer sto covek poseje, ono ce i poznjeti" (Gal. 6, 7). Nekima Bog placa odmah, a neke trpi i ceka. Obicno trpi one koji grese iz neznanja ili slabosti i ceka da se osveste, pokaju i poprave. Bog ne placa svake subote, ali nekima plati odmah, ne ceka subotu. BOG BI OPROSTIO I DJAVOLU, SAMO KAD BI SE POKAJAO Dva djavola resise da u obliku ljudi gresnika zatraze od prepodobnog Antonija Velikog, oca pustinjskog monastva koji je ziveo u cetvrtom veku, da on pita Boga moze li djavo biti spasen. Prepodobni Antonije, molivsi se Gospodu, dobi po andjelu Bozjem ovakav odgovor: Neka djavo, obrnut istoku, stoji tri godine na jednom mestu i sa smirenjem neka jutrom i vecerom govori po sto puta: Boze, pomiluj me, moju prastaru zlobu! Boze, spasi me, moju pomracenu lepotu! Boze, pomiluj, moju mrzost opuscenja! Ali, djavoli se ne slozise da se ovako pokaju. Iz ovoga je ocigledno da je od strane Bozje moguce pomilovanje, ali je od strane djavola ono nemoguce, jer je protivno njegovoj zlobi i gordosti.