KAKO SAM SE OSLOBODIO PUSENJA
Poceo sam da pusim u 14-oj, i pusio sam do 40-te godine. Znaci, 26 godina sam iz svog predivnog, darovanog mi od Gospoda, zivota izdisao otrovni dim i davao okolini pogubni primer. Zasto sam poceo da pusim? To nisam znao, ali istinu govoreci, to me nije ni zanimalo, jer - svi puse, pa sam i ja zapalio. Narodno usmeno predanje je pusenje predstavljalo kao vrlo interesantnu, cak povoljnu okolnost za coveka, koja mu donosi osecanje srece i ispunjenosti zivotom. U mnogim izrekama i poslovicama nalazimo hvalospev pusenju. Jedna od njih glasi: Zivot leti, zivot bezi, vreme odmice. Ko ne pusi i ne pije - s njim u redu nesto nije! Pusenje je postao neizostavan uslov za ulazak u svet odraslih - a to je bio svet pusaca. (Sada se situacija menja: sve vise ljudi u svetu ostavlja pusenje, sve je vise javnih mesta gde je pusenje zabranjeno. Konacno se vodi racuna o tome da se ne truju deca, zene i ostali, koji ne upraznjavaju dim od cigareta. Ipak, na kakav uzasan otpor nailazimo od strane okorelih pusaca! Ali, to je tema za poseban razgovor). Clanovi sveta pusaca, zeleci da se narugaju drugima, da ih ponize, kazu: On ne pusi, samo pucka, kakva bruka! Pravi muskarac je uvek sa cigaretom u ustima, pozutelih brkova, pogled mu je surov i tezak. Takvog junaka opisuje nam svetska lepa knjizevnost i kinematografija, koje u svojoj osnovnoj sustini u XX veku - nesvesno, a vrlo cesto i svesno - podsticu greh, sablaznjavajuci milione ljudi po celoj zemaljskoj kugli. Naravno, uvek su postojali lekari koji su upozoravali na stetnost pusenja, na to da "kap nikotina ubija i konja", ali ovakva losa poruka imala je suprotno dejstvo, jer - ko je video tog konja koji umire? Uz sve to, vecina tih lekara i sami su pusili - i pusili su kao konji. Medjutim, u 14-oj godini sam zapalio, jer, jednostavno, nisam mogao da ne zapalim. Kada sam zapalio prvi put, to osecanje je bilo gadno, odvratno. Kako je lepo paklo Stolicnyh cigareta: kako je lep osecaj kada u ruci drzis kvadratnu kutijicu, kako se lako skida celofan kada povuces crvenu trakicu, kako je divna srebrna boja folije i, na kraju, kako je carobna sama cigareta, tanka, fina sa tamno-zutim filterom!? (U to vreme u prodavnicama su prodavali nalivpera, koja su bila odlicna kopija cigareta s filterom - da li zbog propagiranja pusenja onima koji jos nisu poceli da puse, da li zbog toga da pusac nauci da napise pismo ili da vodi dnevnik?) A kako je tek gadan ukus i smrad duvanskog dima! Pa, na koji nacin sam ja, u toku upornog treniranja, prebrodio pocetnu odvratnost i na nezamisliv nacin naucio da pusim, cak do te mere da mi pusenje pocinje da bude zadovoljstvo? Pusio sam bez prekida oko 16 godina, onda sam poceo da poboljevam, pojavio se jak kasalj, bol u grudima, brzo umaranje. Prvi put sam ostavio pusenje, i tek tada sam poceo da shvatam kako je ono odvratno! Odjednom sam uvideo kakva se prljavstina unosi duvanskim dimom: od pusaca se siri takav smrdljiv vonj, smrdi sva njegova odeca, otrovano je dimom celokupno njegovo okruzenje, smrde pikavci koje je pusac bacio. Shvativsi to, ja sam odjednom zapazio kakva je koza pusaca - nadimljena, zacadjena, kao i prljavstina, koja se godinama skuplja u utrobi samog pusaca. Covek sebe dobrovoljno smesta u kantu za pomije.
Prestavsi da pusim ponovo mi se vratilo culo mirisa i ukusa, uguseno dugogodisnjim konzumiranjem cigareta: ponovo sam osetio kako mirise trava, sveze uzorana zemlja, cist sneg. Kompletno sam postao bolji, cistiji. Ziveo sam i razmisljao slobodnije i lakse, bas kao da su sa mene celog obrisali smrdljivu cadj i iz mozga izvukli otrovnog sivog pauka, koji je u svoju mrezu sapleo sve zivotne damare mog organizma. (Mnogi pusaci smatraju da pusenje omogucava jasnije razmisljanje. Kakav apsurd!). A onda je prestao bol u stomaku izazvan otrovnom smolom. Uspostavila se normalna prirodna razmena materija u organizmu.
Medjutim, bez obzira na sve to sto sam shvatio i osetio, ja ponovo, kroz tri meseca - zapalim! Tada sam shvatio kakvu strasnu snagu ima taj "mali greh". Pusenje dovodi do toga da coveku odseku nogu, a on tek sto se probudi iz anestezije, trazi, ne casu vode, ne da vidi decu i zenu, vec da ponovo zapali. Tako sam shvatio u kakvom se uzasnom zatvoru nalazim, a zajedno sa mnom i milioni ljudi u celom svetu, ubijajuci se grehom. Koliko god puta da sam ostavljao pusenje, sve je bilo uzalud - za neko vreme sam pocinjao ponovo.
U 39-oj godini Gospod me je prizvao da se krstim. Kako sam sve te godine mogao da zivim bez Boga?! Ali, Gospod, naravno, svih tih godina nije ostavljao mene, kako ne ostavlja ni jednog nesrecnog coveka koji ne poznaje Boga, a koji je utopljen u bolesti i patnje ovog sveta, i izmucen "duhovima podnebesne zlobe" i "knezovima vazdusnog prostranstva". Sto sam vise saznavao o Crkvi, sve mrskiji i odvratniji postajali su mi moji gresi. Kada mi se malo otvorila tajna cistote, kada mi se priblizila svetlost, sve jasnija i otvorenija postajala je realnost tame. Narocito mi je postalo jasno da pusenje pocinje da mi predstavlja odvratnost. A da li mozemo da zamislimo nekoga od Gospodnjih ucenika u stanju razuzdanosti, s cigaretom u ustima, koji na taj nacin "smiruje svoje nerve"! I, obratno, grehovna sredina - to je uvek pusacka sredina. Pusi drustvo na kartanju. Uvek puse istrazne sudije i prestupnici u bezbrojnim detektivskim filmovima. Puse posrnule zene, koje se veoma nametljivo pojavljuju u sredstvima javnog informisanja. Covek u teskim situacijama utucenosti cesto poseze za paklom cigareta. Praznoslovlje pretpostavlja izgovaranje psovki promuklim glasom od pusenja, sa cigaretom u ustima. U to vreme dopao mi je u ruke predivan clanak arhiepiskopa Jovana Sahovskog (San Francisko) - "Apokalipsa malog greha". U njemu vladika pise da dusa koja se ne oslobodi od ove ili one strasti nosi tu svoju strast na onaj svet, gde zbog odsustva tela (do vaskrsenja) - tu strast nece biti moguce zadovoljiti, zbog cega ce dusa biti u stalnom mucenju i sagorevanju, u neprestanoj zedji za grehom i pohotom bez mogucnosti da se zadovolji. U clanku je veoma upecatljivo pokazano da je nemoguce smiriti svoju dusu udovoljavanjem strastima. To je put istinite, sigurne i , zaista, - vecne srece. Neko ko se digne iznad magle - vidi sunce i vecno plavo nebo. Neko ko se digne iznad strasti - ulazi u okvire mira Hristovog, neizrecivog blazenstva, koji pocinje vec ovde, na zemlji i, koji je dostupan svakom coveku. Moliti se puseci cigaretu, nemoguce je. Nemoguce je propovedati puseci cigaretu. Pre ulaska u hram Bozji baca se cigareta... Ali hram Bozji - pa to smo mi sami, upravo mi sami. I najvaznije sto sam shvatio je to, da je potrebno prestati opravdavati svoju pohotu, svoju zedj za bezumnim udisanjem otrovnog dima. Treba sami da je osudimo pred Bogom. Treba se moliti za izbavljenje, za spasenje. Pa Spasitelj Gospod i naziva se Spasiteljem ne apstraktno, vec savrseno realno. Spasitelj spasava od svih slabosti i strasti, izbavlja, isceljuje. Isceljujuci - oprasta. Oprostaj je isceljenje onoga sto treba oprostiti. Ono se daje samo onima koji vapiju za istinom. Onima u kojima tek tinja zelja - ne daje se isceljenje. Ali, onima, koji zarko zele - daje se, jer samo su oni sposobni da cene dar Bozjeg isceljenja, da ne zgaze i da zahvale za to, da se pazljivo sacuvaju imenom Spasitelja od novih iskusenja zla.
Resio sam, s Bozjom pomocu, da odbacim pogubnu naviku. Ali, to mi nije odmah uspelo. Izabrao sam mirnije vreme, spremio se, pomolio se. (Bilo je leto, raspust, Petrovski post). Tako sam zeleo da me Gospod izbavi od te gadosti! "Poskropi me isopom i ocisticu se; umij me i bicu belji od snega", ponavljao sam i molio Boga da mi da snage. Mrzeo sam sebe zbog toga sto sam zbog svoje gresne slabosti pao u ropstvo duvana. Isao sam na ispovest, pokajao sam se za svoju pogubnu strast, zato sto sam pusenjem unistavao sebe, zato sto su se moji mali sinovi mucili i patili zbog dima, zato sto sam drugima davao grehovni primer. Bog mi je oprostio ovaj greh i ja sam istog tog dana izbacio sve cigarete koje sam imao u kuci i prestao da pusim. Sledeceg dana, na Liturgiji sam se pricestio Svetim Hristovim Tajnama. Prvih nekoliko dana mucio sam se bez cigareta, ali cim mi se javljivala zelja za pusenjem, pocinjao sam da citam Isusovu molitvu. Kada je pritisak greha bio narocito jak, stajao sam pred ikonom i citao Kanon molebni Presvetoj Bogorodici. Zelja za pusenjem je postepeno napustala moju dusu. Pre spavanja obavezno sam iscitavao nekoliko glava iz Jevandjelja. Posto nerad podstice coveka na pusenje, tih dana nisam sedeo besposleno: neprekidno sam radio u basti, molio se. Posto prejedanje takodje izaziva kod pusaca zelju za uvlacenjem dima, tih dana sam jeo veoma malo, uglavnom laganu i jednostavnu hranu, salate. (Ovde mi je pomogao post!). Posto kafa i jak caj takodje zazivaju zelju za pusenjem, potpuno sam ih se odrekao i presao na obicnu vodu i kvas. Isao sam u slobodnoj otkopcanoj odeci, isao bos po travi, veoma mnogo plivao u jezeru. Za sest dana zelja za pusenjem je postala veoma slaba. Iskusio sam neizrecivo blazeno osecanje i ociscenje duse i tela; svakim danom sam postajao cistiji i bolji, svakim danom osecao sam Boga sve blize sebi. Gospod me potpuno izbavio od pusenja.
prevod sa ruskog: Tankosava Damjanovic