GLINSKA PUSTINJA Glinska pustinja docekala nas je u tisini. U dva sata poslepodne u manastiru, kako nam se cinilo, nije bilo zive duse. Samo su jele pored puta i ponovo sagradjeni velicanstveni hramovi, okruzeni trosnim zdanjima starog manastira, motrili na usamljene putnike. Manastirska bratija sabrala se u trpezariji na citanje iz Cetnog Mineja. Namesnik stavropigialjnog manastira, preosveceni episkop Pantelejmon, na prvi pogled nas je osvojio svojim smirenjem i krotoscu. Iz ociju mu je, kako se pokazalo, zracila ljubav, skrivena od ljudi ispod strogoce njegove episkopske mantije. - Navrsile su se tri godine od kada su blazenjejsi mitropolit Vladimir, prvostojatelj Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovske Patrijarsije), i arhimandrit nasega manastira osvetili kapelu u cast pravednih Joakima i Ane, na mestu gde se u starini javila ikona Rozdestva Presvete Bogorodice, glavne glinske svetinje - ispriËao mi je episkop Pantelejmon. - Ta kapela predstavlja pocetak novog glinskog manastira. Od starog nije ostalo gotovo nista, samo glavna crkva i polurazruseni manastirski konak. Glinsku pustinju gotovo se moze usporediti s Optinom, po broju staraca, po tome kakve su podvige oni ovde savrsavali (sigurno je zasvedoceno da su i po vodi hodali!), po tome koliko su ovamo stremili pravoslavni, po tome koliko su u proslom veku pretrpeli velika stradanja. Manastir je dva puta bio zatvaran: 1922. i 1961. godine. Glinski starci su se razisli po Rusiji. Neki od njih su i sada zivi, pa je tako Glinski manastir nekoliko puta posetio, sa svojom duhovnom decom, shiarhimandrit Simeon iz Socija. Drugi zbog necega ne dolaze. Mozda su veoma mnogo pretrpeli - progone, ponizavanja, izrugivanja... Kako su malo dobrog glinski pustinjaci videli od ovoga sveta! No oni su u taj surovi i bezumni svet, iz svoje razorene i unizene glinske obitelji, sa sobom doneli ono sto im je bilo nemoguce oduzeti ili unistiti - ljubav. Godine 1994. pocelo je odbrojavanje dana nove Glinske pustinje, koja je vaskrsnula posle proteklih tragedija. Podignuta je kapela u starom groblju, gde pocivaju kosti monaha i gde se davno na jeli pojavila cudotvorna ikona Rozdestva Presvete Bogorodice. Ta ikona je nestala. Postoje dve kopije, takodje cudotvorne: jedna je u hramu Sv. Nikolaja Cudotvorca, a druga je pohranjena kod vladike-namesnika. Na groblju, usred grobova je drveni krst igumana Antonija (Hiznjakova), koji je umro pre nepunih 40 godina. On je jedan od prvih koji se medju razrusenim manastirskim zidovima molio Bogorodici o ozivenju Glinske pustinje, nedugo nakon praznovanja hiljadugodisnjice krstenja Rusije. - Sve je islo svojim redom, namesnici su se menjali, no posao nije zapocinjao, obitelj nije zazivela. I eto, pre dve godine osvetili smo nadvratni hram u cast Iverske ikone Majke Bozje. Naravno, razlikuje se od ranijeg hrama, ali ima sliËnosti. Ove godine smo ga sasvim oslikali freskama, radili su majstori iz Pocajeva. A 2. septembra smo osvetili hram Svetog Nikole, u kojem se sada vrsi bogosluzenje; taj hram je sagradjen od temelja, na mestu gde je ranije bila lepa crkva u cast Uspenija Presvete Bogorodice sa dva dela: velikomucenice Varvare i cudotvorca Nikolaja. Mi smo sagradili hram u cast svetog Nikole, ne znam zasto. Njegovo Blazenstvo mitropolit Vladimir je blagoslovio i osvetio gradnju. U hramu Svetog Nikole, arhiepiskopa mirlikijskog, svenocno bdenije trajalo je cetiri sata, no vreme je proteklo neprimetno. Takvo bogosluzenje ja nisam nikada doziveo, kao da je nestalo sve zemaljsko, sa svim nevoljama i problemima, a dusi se otvorilo Nebo i Gospod nam se u tih nekoliko sati priblizio i podario nezaboravni duhovni trepet Bozje blagodati. Muski hor je pevao svestene pesme... Kao da smo bili ostrvo ljubavi izgubljeno u tihom sumskom prostranstvu. Ovde nema mnogo posetilaca. S najblizim gradovima Gluhovim i Putivljem (osnovani u 10. veku) veze su lose. Nekoliko kilometara od manastira je drzavna granica izmedju Rusije i Ukrajine, koju nije bas lako preci. Na samom smo kraju zemlje. No ljudi zele da dodju u manastir. Samo je u 2000. godini bilo 67 poklonickih grupa. Na molitvi u manastirskom hramu narocito osecas da si zasticen, da coveku ni jedna dlaka s glave nece pasti na zemlju bez volje Tvorca. Iskusenik Sergije, sada ima poslusanje lozaca, dojurio je u obitelj da u njoj nadje zastitu pred neprijateljima roda ljudskog, demonima, koji su ga napali. A iskusenik Nikolaj, koji je dosao u manastir iz okoline grada Sume, kod kuce je sanjao da ga Glinska svetinja zove k sebi. Tako se kod nas okupljaju u svetu obitelj - zakljucio je pricu episkop Pantelejmon. U obitelji nema nikog od starih glinskih monaha. Svi su mladi; najmladji, jerodjakon Jov (Kravcenko), ima 20 godina, svestenik Sergije (Savcenko) rodjen je 1977, igumanu Nikolaju (Poliscuku) je 25 godina i on sam svojim rukama i ore i izbeljuje i farba. On je ovde jedan od prvih, jos od vremena kada se u manastir voda dovozila u bacvama. I vladika Pantelejmon (u svetu Viktor Romanovic Boscuk), vikarni episkop Kijevske mitropolije, jeste mlad, njemu je 40 godina. Iza njega su poslusanja u obitelji Sveto-Trojicke Sergijeve lavre, u Ruskoj duhovnoj misiji u Jerusalimu, u obitelji Sveto-Danilovskog manastira bio je upravnik, pa nadzornik skladista Patrijarsijske rezidencije, riznicar Svjatjejseg Patrijarha. Usledili su - Kijevo-Pecerska lavra i Glinska pustinja, i arhijerejska hirotonija. - Jedan od poslednjih glinskih staraca, shiarhimandrit Simeon, predskazao mi je da cu ovde biti episkop - sa smeskom se seca preosveceni vladika Pantelejmon. - Evo, vec je prosla godina od kako se prorocanstvo ispunilo. Jednom je jedan od iskusenika lose pomislio o vladici, i u taj cas se posekao sekirom po nozi. - Krv je briznula, bratija se sabrala, a meni tako radosno u dusi - seca se iskusenik Nikolaj, cije je lice zasjalo u tom prisecanju. - Gospod me kaznio za ruznu pomisao, i odmah mi oprostio. U Glinskoj pustinji je i shimnik, shiiguman Ilarion; njemu su tek 43 godine, u svetu je zavrsio visu vojnu vazduhoplovnu skolu za avijaticare. Od decembra 1999. godine ima blagoslov za podvig zatvornistva. Njegova kelija, u koju retki ulaze, nalazi se u jednoj od starih manastirskih zgrada. On dolazi u hram samo na velike praznike. Gospod nas je udostojio da dobijemo zatvornikov blagoslov. - Carice moja Preblaga... Tuznih Radosti, Pokroviteljice unizenih, pomozi mi... - pevao je na bogosluzenju antifone zajedno sa manastirskim horom oca Sofronija, hor babuski iz sela Sosnovki, koji je nedaleko od manastira. U ocima tih starica video sam suze i secanje na bivsi manastir. Na mestu sredisnjeg hrama Uspenija Presvete Bogorodice, ciji se zvonik uzdizao vise od sto metara, sada stoji prosti jelovi krst. U manastiru je sada potpuno obnovljen bogosluzbeni zivot. Mekani zvuk zvonca u rukama vladike Pantelejmona oznacava da je doslo vreme trpeze, a blagodatnim zvukom zvona ispunjava se manastir u dane praznika. Stiglo je resenje o gradnji crkve pod Svetim Vratima u cast Iverske ikone Presvete Bogorodice. Zajedno s namesnikom isli su u Kijev, k blazenjejsem mitropolitu Vladimiru, po blagoslov za pocetak tog bogougodnog dela, ukrajinski narodni deputat Andrej Derkoc i kijevski preduzimac Anatolij Strij. Oni su mnogo ucinili za Glinsku pustinju. Projekt nadvratnog hrama izradio je glavni arhitekt grada Sume Vladimir Bikov, gradnja je trajala dan i noc, a ucestvovalo je mnogo radnih ruku. Gledajuci nove hramove manastira, shvacas da je to do kraja vremena i da taj stil i tu lepotu nece pokvariti ni malter koji se osipa, ni napuknuti zidovi, kao sto se s vremenom desava u nekim manastirima. Ovde je sve ozbiljno uradjeno i za dugo vreme. - Jedan od zadataka manastirske obitelji je vracanje svete vere Hristove u narod - smatra episkop-namesnik. - Moramo ici i na fakultete i u skole. Monasima, kazem vam, ljudi zbog necega posebno veruju... U manastiru brizljivo cuvaju secanje na sve koji su, poput jevandjelske udovice, prilozili svoju leptu za manastirsko delo obnovljenja. U novijim manastirskim letopisima procitao sam sledece: "Nasi dobrotvori... rab Bozji Vitalij, zitelj Uzgoroda, darovao je manastiru srebrni pehar i 70 grivni (oko 350 rubalja); episkop konotopski i gluhovski Inokentij - ikonu Hristova Vaskrsenja; Z. V. Steglo iz grada Gluhova poklonila je mladu kravu, dve kante za cuvanje mleka, separator..." Treba reci da je ta ista stanovnica Gluhova na hramovnu ikonu Rozdestva Presvete Bogorodice (kopija cudotvorne Glinske ikone) darovala skupoceno prstenje posle isceljenja, za koje se ona sa suzama molila Bogorodici pred tom ikonom. Opasna bolest je prosla. Nije to jedini slucaj isceljenja, o cemu svedoce i ostali zlatni ukrasi na ikoni darovani Precistoj od onih koji su zadobili blagodatnu pomoc od Njezine svete ikone. Mladic iz Sume darovao je pred ikonu zarucnicki prsten, s nadom da ce se popraviti odnosi u njegovoj porodici. No ne mogu svi da prime blagodat, a neki se i razbesnu na ikonu. Pre tri godine, predvece, nad mestom gde se javila cudotvorna glinska ikona, iznad kapele pravednih Joakima i Ane, pojavila se ognjena kugla. Nebesko znamenje. - Glinska pustinja mora da se obnovi i procveta, ona ce postati lavra, a starci ce biti, ako Bog da, od onih koji Njemu sada ovde sluze - kazao mi je iguman Juvenalij, duhovnik u Pocajevskoj lavri. I dodao je: - Majka Bozja je izmolila milost od Gospoda... Otac Juvenalij je usredsredjeno prebirao brojanicu, i ja sam osetio na sebi njegov pazljivi pogled. Znaci, mladim monasima predstoji da usvoje u punoj meri duhovnu tradiciju velikih staraca ove pustinje; neko ce i po vodi hodati - na svom putu za Hristom. Gotovo svi koji obitavaju u manastiru, u njemu su i postrizeni. - Da li ce se vratiti duh starcestva u obitelj? - Nazalost, u nasem manastiru, i ne samo u nasem, sve dok ne bude istinskog duhovnog rukovodjenja i dok se ne uspostavi duhovni zivot, kako bismo mi to zeleli, u punoj meri, dotle ce to biti nas glavni problem. Monasi moraju ici na ispovest svome duhovniku kao svom rodjenom dedici. Ja sam, sto se kaze, administrator... - vladika Pantelejmon je zamisljeno pogledao u daljinu, - a duh... duh niti nije otisao odavde. Verovatno su i sami to shvatili na sluzbama. Monasi su ranije bili duhom jaci, imali su veci strah Bozji. I narod je postao slabiji. No, podjite, rucacemo, a onda je vreme za poklonjenje mostima u domacoj crkvi... Za obedom, ponovo Cetni Minej... toplo mleko i svez hleb. Opsteziteljni ustav (nekada je obitelj zivela po strozem, atonskom ustavu). I uopste, sve je kao i svugde. Jedino je nesto neuhvatljivo, blisko i prijatno, sto se oseca u ovom manastiru i nigde vise. Jedinstvena atmosfera. - Jos cete se vratiti ovamo - obradovao nas je namesnik. - Obicno se svi vracaju! Najlepse je na praznik Glinske ikone, u deveti petak posle Vaskrsa, tada se okuplja narod. Nikoga ne pozivamo, sami dolaze, a mi se svima radujemo. Kod nas posla ima mnogo, za sve. Nas je ovde svega 25, a domacinstvo je veliko: krave i telad, konji i zdrebad, nekoliko krmaca s prascicima, kokosi; senom pomazemo onima koji su u nuzdi. Podvorje se kod nas nedavno otvorilo, na 50 kilometara od manastira. Zemlja oko svetinje nam se vraca. A u svakoj svetinji postoji vlastito, potajno i najvaznije srediste, sredotocje koje zivotvori hram i ceo manastir. Za Glinsku pustinju to su u ovo vreme mosti jednog od poslednjih velikih glinskih staraca - shiarhimandrita Serafima (Amelina), koji je otisao Gospodu uoci poslednjeg razaranja manastira, za vreme Hruscova. On je najpre bio sahranjen pokraj Krstovozdvizenskog hrama, jedinog sacuvanog u sovjetskim zlocinackim pogromima. Posle zatvaranja manastira, starca su preneli na manastirsko groblje; kada su otvorili grob, videli su netljene mosti. - Jednoj starijoj zeni se javio starac Serafim i rekao: "Idi sutra u crkvu, moje ce mosti biti premestene" - priseca se stara monahinja Emilija. - I ona je jedina dosla, nikog nije bilo, i mosti su stavili u crkvu. Tada tek sto je otvoren manastir. Takvo je bilo drugo obretenje mostiju starca Serafima. No kada su njegov grob otvorili drugi put, nasli su samo kosti. "To je tajna Bozje Promisli", rekao mi je vladika-namesnik. A kada su mosti starca Serafima uneli u glavni hram, u oltar je uletela lastavica i dugo kruzila ispod svoda. Tako je starac prosao krsni put svoje obitelji. I posle njene Golgote svojim mostima blagoslovio Glinsko vaskrsenje, kojeg, naravno, ne bi bilo bez njegove molitve, bez molitve drugih glinskih staraca, bez njihove svepobedne ljubavi prema neprijateljima i svim ljudima, kao sto je to zavestao Gospod Hristos. Ljubav i jeste taj cudotvorni most koji neraskidljivo povezuje obale vremena i pokolenja.   Jevgenij Muravljov Kursk, 7. decembra 2001. prevod s ruskog: Dana B.   tekst je preuzet sa veb-stranice: http://www.cofe.ru/blagovest