PREDSTAVLJANJE 30. broja casopisa "Put, Istina i Zivot" u emisiji "Duhovne pouke o veri, nadi i ljubavi" YU Radija (emitovano 30. maja 2002.)   - Hristos vaskrse! - Vaistinu vaskrse! - Da pozdravim nasu danasnju goscu: sa mnom je u studiju Radmila Misev, a ispred nas casopis "Put, Istina i Zivot", koji se izdaje u manastiru Lepavini. Govoricemo danas o ovom casopisu; predstavicemo ga, ali na pocetku par reci o samom manastiru. Imamo i nekoliko casopisa na raspolaganju, koji ce stici do nasih slusalaca zahvaljujuci gosci i ocu Gavrilu. - Imamo cetiri primerka casopisa koje cemo podeliti slusaocima. To je o. Gavrilo namenio slusaocima YU Radija, jer mi ovde nismo prvi put. Na osnovu nekih emisija s ovog radija nastala je i misionarska kaseta o casopisu i manastiru Lepavini. Manastir Lepavina je srpski manastir u Hrvatskoj. Zivi od kraja 16. veka neprekidno, imao je uzlete i padove, sve prateci zivot naroda. Kako je narod prolazio, tako je i manastir: Jer, manastiri su kao duhovna sredista, kao srce duhovnosti, vezana za narod, i ako narod strada, onda ne moze da mu ne strada i srce, odnosno manastir. Poslednje veliko stradanje je bilo u 2. svetskom ratu, kada je manastir pogodilo vise bombi; bio je potpuno razoren. Jedna je pala ispred cudotvorne ikone Bogorodice Lepavinske, medjutim ikoni nije bilo nista, izvukli su je ispod jednog metra sute - cigle, maltera i svega. Ne zna se ko ju je odneo na tavan Mitropolije u Zagrebu, a onda je cudesno pronadjena. Nastojatelj manastira Lepavine o. Simeon (Sakulj) ju je nasao, ona se vratila u svoj manastir. Tu je isto tako bilo interesantnih dogadjaja oko povrataka. I, Bogu hvala, od 1984. godine, otkad je o. Gavrilo dosao sa Svete Gore, za igumana tog manastira, polako je pocela obnova. Duhovna pre svega, pa zatim i fizicka. Jer, nikakve fizicke obnove nema bez duhovne. Ako se bice ne preobrazi, ako zaista ne krenemo onim putem kojim treba da idemo, ako sebe ne ocistimo, ne mozemo nista oko sebe da uradimo. Tako je i to krenulo: sa strogim pravilom, postovanjem tipika, molitvama, i onda blagodat dolazi. Manastir je potpuno obnovljen, konaci su sredjeni, to je sada prava domacinska kuca koja prima rasirenih ruku i srca one koji dolaze, koji se molitveno obracaju ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske. Sve vise autobusa iz Banjaluke dolazi: mada je to mali manastir koji nema kapaciteta da primi velike grupe turista, nego se grupe najave pa idu. - Manastir je mali, ali je velika duhovna uteha. Mnogi znaju za cudotvornu Bogorodicu Lepavinsku. - Ona jeste cudotvorna, cak su i njene kopije cudotvorne. Jedna od takvih se nalazi u Beogradu, ona je naslovnoj strani casopisa. To je papirna kopija, ja sam je videla i imala srecu da joj se poklonim. Na staklu je puno rose, orosena je sva, ali tada, u stanu, moram da priznam, nisam osetila taj miris. Neki jesu, ja ocigledno nisam bila dostojna, ali kasnije, kad je ikona donesena u hram sv. Aleksandra Nevskog, onda sam osetila taj karakteristicni miris. U hram sam dosla mnogo pre vecernje sluzbe i bas se osecao. To je taj miris svetinje, koji proishodi od mostiju... - Koji je tesko opisati... - Da, postoji jedna sveobuhvatna nasa stara, staroslovenska rec - blagouhanije. U toj reci je sve sadrzano, a znaci dobro, lepo, potpuno, blagog mirisa, nesto sto deluje dobro na coveka, eto to je to. Potpuno jedinstven dozivljaj. I o boravku o. Gavrila pise u casopisu, zato sto je on posle 13 godina bio u Beogradu, pa je o tome jedna reportaza. Zatim, tekst prote Mateje Matejica, protojereja-stavrofora, mnogi ga znaju po njegovim predivnim pesmama, on stalno prevodi za casopis "Put, Istina i Zivot" i salje im tekstove. Treba da napomenem da se na sajtu Ruske pravoslavne crkve pojavio prilog o manastiru Lepavini i postavljen link, tako da je mnogo posetilaca bilo na manastirskom sajtu, koji je inace jako posecen. Ja bih da podsetim nase slusaoce, da zapisu broj e-maila i adresu, jer osim sto je casopis prezentovan, tamo je i internet-biblioteka. Biblioteku treba pogledati, jer je zaista mnogo interesantnih i poucnih stvari. - Da, tu su pouke oca Tadeja, drugih duhovnika, zaista je vrlo koristan i casopis i sajt. Mislim da je ovo jedan od najboljih verskih casopisa koji izlazi kod nas, i likovna oprema je izuzetna... - Bez ikakve sumnje. Adresa je http://www.tel.hr/manastir-lepavina. Na toj adresi mozete da pogledate sta se to radi u manastiru, kakva je biblioteka, odatle da odete na neke druge sajtove, jer su povezani. Tu je i jedna prica o poseti SANU; o. Gavrilo je bio gost akademika g. Dimitrija Stefanovica. Onda ima cudesan razgovor sa valaamskim monahom, zove se "Svaki covek je pozvan na duhovno popriste". Taj valaamski monah je covek koji je studirao muziku i koji je tragao, koji je zaista isao od besmisla ka smislu tragajuci, trazeci, lutajuci... Valaam je manastir koji se nalazi na krajnjem severu, u Finskoj, to je nekada bio ogroman kompleks, sa vise od hiljadu monaha, sa svime sto je manastiru potrebno za zivot, znaci sa svim mogucim zanatskim radionicama. I sve su sami monasi radili, sami su i veliku sabornu crkvu zidali. Tokom vremena je sve bilo uruseno, posle revolucije je tu bio strasan logor, u nezamislivo surovim uslovima su ljudi ziveli; trebalo je iz njih isterati svaku misao, svako secanje, izbrisati sve sto je u vezi sa verom, zato sto to ih ona odrzava onakvim kakvi jesu i cuva Rusiju. Posle toga je jedan tekst gde sam ja dobro isplakala, prepoznajuci u prici o novomuceniku Jevgeniju Rodionovu - nase mladice. Mnogo je nasih momaka tako stradalo. Decko je posao da sluzi vojsku, posle par meseci ga neobucenog prebacuju u Ceceniju. Tamo se desavaju ocigledni komandni propusti, pa on sa cetvoricom drugova biva zarobljen. C eceni su ga uzasno mucili, to je njegova nesrecna majka kasnije sve saznala. A u to vreme kad je on nestao, nju su obavestili da joj je sin dezertirao. Ali ona je znala svoga sina, rekla je: "Ne, on je veran, on ne moze to da uradi". Ona je obisla celu Ceceniju, pa povlacim paralelu - nazalost, nase majke nesrecnice nisu mogle da obidju Kosovo i Metohiju, nisu mogle da obidju poprista, da vide, pronadju, da - sto se kaze - bar suzom grob da zaliju. Jevgenija su strasno mucili Ceceni, to je trajalo dugo; ona je to kasnije saznala iz svedocenja, neke su Cecene i Rusi zarobili, pa su priznavali; kad Bog hoce, istina izbija na videlo. Uglavnom, na njegov 19. rodjendan bio je presudni dan. Trazili su da se konacno odrekne Hrista; sve vreme su ga mucili jer nije hteo da skine krstic. Mogli su oni da ga otrgnu, ali ne: hteli su da ga on skine i predje u muhamedansku veru. Jevgenij to nije hteo, nije hteo da se odrekne Hrista, i oni su ga testerom zaklali. Nesto strasno, uzasno... Evo, sada je njegova ikona u crkvi nasuprot ikoni Nikolaja II, svetog cara mucenika. To je nama po nesreci izuzetno bliska prica, a koja govori da nisu mucenici za Hrista samo iz prvih vekova Hriscanstva i kasnije, nego se to i danas dogadja. Vera se ponegde ne svedoci samo delima, nego mora i zivotom. Dalje, tu je "Traganje za duhovnim vidom"... Nesto sto bih posebno naglasila, to je prica kako su otkrivene mosti sv. Serafima Sarovskog. - Monahinja Serafima prica o tome... - Da, i kaze da je sv. Serafim ostavio zapecaceno pismo za cara Nikolaja II i rekao: ja necu to docekati, ni ti neces to docekati, ali taj i taj, ta i ta, oni ce docekati da ovde dodje car; dace mu ovo pismo. Car je onda plakao citavu noc kad je procitao to pismo. Sadrzaj nije ostao poznat, ali ocigledno je sv. Serafim sve prorekao. Ono sto preporucujem svima, to je "Prorostvo o buducem bezakonju" iz spisa staresine optinskog skita i novomucenika sv. Anatolija mladjeg, koji se upokojio 1922. godine. To je nesto sto vas ostavlja bez daha, koliko je savremeno i koliko se u tom tekstu vidi... - Znakova vremena. - Znaci ne nekog buduceg, nego sadasnjeg. Tu je zatim "Tajna pokajanja"; i tako od teksta do teksta je... - ... nasa emisija prosla, a mi nismo stigli do kraja casopisa. - Ostaje jos da se kaze da casopis moze da se kupi u beogradskim hramovima sv. Aleksandra Nevskog i sv. Trifuna na Topciderskom brdu, u Patrijarsijskoj prodavnici, kao i crkvenim prodavnicama... - Mozda treba reci i to da povremeno, kada su Bogorodicini praznici, kopija lepavinske ikone biva uglavnom u crkvi sv. Trifuna na Topciderskom groblju. - Ali treba se raspitati, jer je ponekad u hramu sv. Aleksandra Nevskog, ponekad u manastiru Vavedenju. Ono sto je vazno, to je moliti se, a ne praviti fetis od ikone. To je najvaznije, jer molitve Bogorodici se ispunjavaju. - Postoji i knjiga "Cuda Presvete Bogorodice Lepavinske", o cudesnim isceljenjima. Eto, to bi bilo sve, zahvaljujem se Radmili Misev, hvala Vam sto ste nasli vremena da dodjete kod nas. - Ja se zahvaljujem vama, i zaista iskreno zalim sto ova emisija ne traje onoliko koliko je trajala nekada, pre dve-tri godine, kada smo imali vremena da kazemo ono sto treba. - Hvala Vam jos jednom. Ljiljana Nikolic slusaocima zeli prijatan dan.