|
Blagoslovena Sveta Gora Grad Angela O Svetoj Gori se moze procitati mnogo knjiga. Ali kada stupis na tu Svetu Zemlju, odjednom shvatis da je tamo sve drugacije. Isto – i nije isto. Ranije sam slusao samo opis nebeskog vidjenja na nasem svakodnevnom, zemaljskom jeziku. I konacno sam to video – SVOJIM OCIMA. I “prevodioci” vise nisu bili potrebni… Nisam se spremao da putujem na Svetu Goru (zar je moguce “spremati se” u Bogorodicin Vrt?!), ali kada je dosao poziv – smatrao sam ga kao od same Preciste Djeve. Pa zar i grcki cinovnici ne daju propusnicu za ulazak na tu neprikosnovenu teritoriju samo na osnovu Imena Carice Nebesne. Njen Lik se nalazi na dokumentu-prpousnici. I bez Njenog Blagoslova nicija noga ne moze da stupi na tu Svetu Zemlju… U decembru 2001 godine u vreme zvanicne posete Grckoj predsednik Rusije Vladimir Putin se spremao da poseti Svetu Goru. On je trebalo ujutru da leti helikopterom iz Soluna za Svetu Goru. Ali…neocekivano se podigla bura, i taj juzni kraj je bio potpuno zavejan snegom. Piloti su zbog takvih vremenskih uslova odbili da slete na poluostrvo. Monasi se i dan-danas sa cudjenjem secaju te palnirane posete koja se nije ostvarila. Jedan Grk mi je jos u Solunu rekao: “Putin je verujuci covek, on je sve shvatio, on ce se popraviti. Mislim da ce on doci kod nas”.
Prvo sto sam uradio na samom pristanistu su pokloni: zavet Carice Nebeske. Zatim se vec okrecem na stranu. Nekoliko monaha (jedan od njih je – crnac!) sede na pristanistu. Neko stoji pored automobila. Neko docekuje skelu a neko pije kafu. Uobicajeno i jednostavno. Zar sam ja – ovde?! Docekuju nas – mene i Sergeja Teodorova predsednika Korporacije “Teodorov”, koja izdaje udzbenike za srednje skole. Od tog trenutka sam sve predao na volju Carice Nebesne. Sada ce biti – sto ce biti! Mi smo – na Tvojoj zemlji! …Monah – to vec nije obican zemaljski covek, to je Angelski cin. Sasvim druga dimenzija. I kada se ti “zemaljski angeli i nebeski ljudi” odjednom sjedine u manastiru, ili cak u manastirima, kako se to desilo na Svetoj Gori, onda se dobija nesto sasvim zadivljujuce: ceo grad Angela. Ili cak zemlja. Evo angeli sede na pristanistu. Ili idu da love ribu, ili popravljaju automobil. Evo nekoliko njih vrse razna poslusanja. Ali najvaznije od svega je kada angeli slavoslove Boga i mole se u Crkvi. Tome je sve potcinjeno. Radi toga i postoji Sveta Gora – Udeo Majke Bozije. I kada prozivis nekoliko dana pored njih, koji su na sebe zajedno sa strogim zavetima primili ravnoangelski monaski cin – spontano shvatis da kao da si zavirio u Gornji svet i pogledao do odredjenog vremena za nas zatvorene tajne Carstva Nebeskog. Angeli uopste ne vole kada ih gledaju obicni zemaljski ljudi. I zato se skrivaju u pustinji, planini – dalje od radoznalih ociju. Ali ovde je cela zemlja postala manastir, i oni ne skrivaju svoje nezemaljsku velelepnost. Ali ipak Sveta Gora je na – zemlji. I tom zemljom neko vlada. No bez obzira kome formalno pripada poluostrvo Sveta Gora – inovernoj Turskoj, pravoslavnoj Grckoj, mnogoboscima-fasistima iz Treceg Rajha, ili kao danas apokalipticnoj Evroposkoj Uniji – Sveta Gora je uvek “nekako” pripadala njima. A u stvari uvek je pripadala i dalje pripada samo samoj Bogomajci. Cak su i Turci to priznavali, trudeci se da ne diraju tu svoju cudnu teritoriju. Samo su je ponekad “obelezavali” nekim krvavim varvarstvom, uvencavsi ovu zemlju novim mucenickim vencima. Cak je i Adolf Hitler odlucio da ne dolazi u kontakt sa Pravoslavnim monasima – prosto je zatvorio oci na Svetu Goru i … uverio se u sve molitve Svetogoraca. Grcka je Svetoj Gori dala autonomiju, priznavsi zakonsku vlast protata – predstavnistva dvadeset manastira. I samo je bila zaintrigirana time da na toj zemlji bude sto je moguce manje negrckih drzavljana, Pravoslavnih slovena. Ali Bogorodici je bilo ugodno da na Njenom Udelu slave Boga, i to bukvalno na nebesima, predstavnici svih (ili vecine) Pravoslavnih naroda. Tako da i dan-danas pored grckih postoje i ruski, srpski, bugarski manastiri. Nije retkost ni gruzijska ni rumunska rec, ukrajinska … U Grckoj je za vreme vladavine Crnih Pukovnika doneta odluka da se Sveta Gora pretvori u banjsku oblast, veliki hotel sa “egzotikom” za primorske turiste. Monasi su u ocajanju resili da mole zastupnistvo … tada jos mocnog SSSR-a! Predali su svoje pismo u Moskovsku Patrijarsiju, a odatle preko Opunomocenog aprata za religijske poslove – u CK KPSS i Politbiro. Tamo su bila negodovanja zbog planova Crnih Pukovnika i diplomatskim kanalima uz burne proteste Jugoslavije, Bugarske i Rumunije Crni Pukovnici su prinudjeni da promene svoj stav prema Svetoj Gori. Ova situacija je znacajna jos i zbog toga sto je u “najstabilnija” vremena Rusija, cak i pod vlascu KPSS, na nekom drugom visem nivou (nego politickom) ostala “zadrzana” – kao Dom Bogorodice. I zato se nasa zemlja zauzela za Svetu Goru. Ali evo sada u novije vreme formalni “domacin” poluostrva je postala Evropska Unija. Podvuceno-ateisticki, da ne kazemo bogoboracki, ona u svoju Konstituciju cak nije ukljucila ni kratku napomenu o Hriscanstvu. I odjednom se takvo duhovno biserno zrno nalazi u njenoj vlasti. Ali mislim da ce Carica Nebesna zastiti tu zemlju i od novih vladara. Iako ce to danas biti teze nego pod osmanlijskim ropstvom, ili za vreme Crnih Pukovnika. Jer su novi varvari mnogo opasniji od prethodnih. I od njih se nista ne moze otkupiti kao od sultana. …Poslusnik Filip, rodom iz Brjanska nas vozi u keliju Svetog Modesta. Tamo nam predstoji da provedemo prvu noc na Svetoj Gori. Manastir Simona Petra…
Tako ogroman poduhvat se ne moze ostvariti bez zapovesti Odozgo. To nije u vlasti ljudskog razuma – i samo natrpirodnom “intervencijom” se moze dobiti snaga. Sta su u poredjenju sa tim cudom drevni Semramidini vrtovi i ostalih sest svetskih cuda? Pa cak i Egipatske piramide tesko da su vise zadivljujuce od ovog manastira-stene… Predanje kaze da su se radnici uplasili ogromnog poduhvata prepodobnog Simona i da su odbijali da pocnu radove, bojeci se da ne padnu sa vrtoglave visine. Jedan radnik je za vreme rucka nosio na posluzavniku solju sa vinom, spotakao se i pao sa stene. Svi sem Prepodobnog Simona su bili ubedjeni da je poginuo. Ali radnik koji je sa litice pao u provaliju je ostao ziv, i cak se ni solja nije razbila o kamen niti se vino prolilo. “Tako cak i vasa dlaka ne pada sa glave”, - uverio ih je sveti. Tek tada su radnici poceli da rade… Sam naziv manastira sadrzi u sebi secanje na te dogadjaje s kraja XIII veka: ime njegovog osnivaca – prepodobnog Simona – i rec “Petar” (kamen): jer manastir ne samo da je bio izgradjen na steni, vec i na kamenu vere… Odozgo, sa terase, koja visi nad samom provalijom, posmatramo kako monasi tovare (pre bukvalno i dvesta i trista godina) mazge za podizanje tereta po gornjoj stazi. U manastiru su nam rekli da se tu nalazi i jedan ruski jeromonah, otac Vasilije. Ali nismo imali srece da ga sretnemo, i da razgovaramo na nama poznatom jeziku. “Marija Magdalina!” – govorim uverljivo i celivam pritom svoj dlan. Odmah su nas shvatili: zelimo da celivamo manastirske svetinje. Ali na pocetku je sluzba u Crkvi na grckom jeziku sa njenim beskonacnim “Kiri-e-lej-son”, drevnim mnogoglasjem, prelepim istocnim raspevom. A kada iznose svetinje pojavljuje se otac Vasilije kao u bajci. I prevode nam to sto govori nastojatelj. Ovo je ruka Marije Magdaline, - ona ista koja je dotakla Vaskrslog Gospoda (Jn. 20; 16, 17), koja je drzala odjednom pocrvenelo jaje na prijemu kod Tiberija Kesara…Ovo je cestica mostiju svete pravedne Ane (moje srce treperi od radosti: o tome ne mogu ni da mastam – jer je moja cerka nazvana po toj svetiteljki!), cestice mostiju Svetog Nektarija, svete Varvare i Ekaterine…
Kelija Svetog Modesta Danas za ceo ruski deo Svete Gore postoji svojevrsna prica. Nekada je na tom mestu, cetiri kilometara od manastira Simona Petra bila kelija monaha-pustinjaka. Monah je umro i kelija je izgorela. Cinilo se da vise nikada na tom mestu nece biti ni jedne zive duse. Ali ruski jeromonah otac Avramije (Orlov) je nedavno odlucio da se nastani na tom mestu. Ta kelija formalno (trenutno je to vec potpun skit) pripada grckom manastiru Simona Petra. Ali ovde zive i mole se uglavnom ruski monasi. Sam otac Avramije je rodom iz Ceboksara. Na Svetoj Gori je odavno, od 1987 godine. Istina i on nije mogao da ostane kao poslednji monah u ruskom Pantelejmonovom manastiru. Ali – istinski dar, i naravno Volja Bozija su ga podstakli na taj novi poduhvat. Danas je ta kelija poznata daleko van prostora Svete Gore zbog toga sto se ovde prihvataju vicepremijeri-poklonici iz Rusije. Samo poslednjih godina ovde je boravio generalni drzavni tuzilac Jurij Cajka, vice-premijer vlade Aleksandar Zukov, slikar Silov, pevac Aleksandar Malinin i mnogi drugi. “Humorista Petrosjan sve hoce da dodje kod nas samo da zene ne puste” , - govori mi jedan od poslusnika da li ozbiljno da li u sali. Da nije te kelije svi ti poznati poklonici bi se voljno ili nevoljno nasli u Pantelejmonovom manastiru. Trenutno imaju izbor i mnogi se odlucuju za tu keliju. Zasto? Zato sto je manastir – veliko domacistvo sa svojim strogim pravilima, centralizacijom, s nekom zastitnickom ravnodusnoscu ka novim pridoslicama. I to sa minimumom zivotnih udobnosti i jednolicnom hranom u posne dane, a i ponedeljkom (tako je strog Svetogorski ustav). Ali to nije ono najvaznije. Kelija moze da pruzi (za ne malu sumu novca) takvu neobicnu uslugu na Svetoj Gori kao i automobil. Hodajuci sa vrecom za spavanje i ruksakom po planinskim svetogorskim stazama, generalni drzavni tuzilac tesko da ce da stane. A u manastiru mu sigurno nece dati automobil. A vice-premijeri obicno nemaju ni vremena, pa za dva-tri dana mogu jedva da obidju glavne svetogorske svetinje?! Ali umesto da zahvaljuju ocu Avramiju sto spasava manastir od mucnih visokih gostiju – njega tamo ne vole. Smatraju da on – uzima tudje. I ljudi umesto da sa svom manastirskom bratijom okuse miris PRAVOG manastirskog zivota, se zabavljaju putovanjima po svetim mestima u komfornom dzipu… Ne znam kakva ce biti odluka Vaseljenskog Patrijarha – a to pitanje ce se uskoro razmatrati na najvisem nivou, jer kako Carigrad saopstava vec je pala zalba na tu “pobunjenicku” keliju, - ali mislim da kelija Svetog Modesta nije nastala bez Volje Bozije. Sam Sveti Modest, Patrijarh Jerusalimski, je u prvim vekovima Hriscanstva ucinio mnogo da bi muslimani vratili otetu svetinju – Krst Gospodnji. I to je bilo dobro, jer je u bogatom svetogorskom toponimiku ponovo zasijalo i to sveto ime. I na karti ruske Svete Gore se pojavila jos jedna “tacka”. I poklonici su razliciti. I zasto ih onda razlicito i ne docekivati? Da, to je za Svetu Goru cudno. Ali su i cigarette, i kobasica (za goste) u prodavnicama u Kareji jos pre tri godine bili za ta mesta smelost, nesto nemoguce, ali to vise nije danas… A i od tih ljudi ko moze da plati dzip (300 eura na dan – basnoslovna suma!), … - Nama su poklonici samo opterecenje, odvlace nas od monaskog zivota, - zali se u razgovoru sa mnom otac Avramije. – Ali bez toga se nasa kelija ne bi obnovila… A i tim ljudima neko treba da ukaze duhovnu pomoc. I cesta putovanja u Rusiju takodje ne mozemo da zaobidjemo. A novac uglavnom dolazi odatle. Pitam ga: kako se na Svetoj Gori ponasaju poznati ljudi? Da li sa strahopostovanjem?- Da, sa velikim strahopostovanjem, odgovara on. Sveta Gora sve umiruje. Tih prvih sati na Svetoj Gori u keliji Svetog Modesta sam se upoznao sa monahom Simeonom sa Karulje – najviseg vrha Svete Gore, gde vlada potpuna samoca i potpuno odsustvo bilo kakvih zivotnih udobnosti. Samo ti – i Nebo. - Kako se tamo podvizavate? – bio sam radoznao. - Ne podvizavam se, ja prosto zivim – kaze monah. Potpuno svetogorski odgovor, jer ovde ne vole duhovnu egzotiku, uzbudjenja, “cudesa”, … - Samo mi ziloti dosadjuju, uglavnom ruski. Stalno nesto spore – dodao je on. “Ziloti” su bratija pobunjenickog manastira Esfigmen na Svetoj Gori, koji se odvojio od Vaseljenskog Patrijarha zbog njegovog prelaska na novi kalendar. – Ali sada kao da smo sve raspravili, samo cutimo i svako ima svoju istinu. Sutradan je otac Simeon otisao na Karulju, a mi smo napustili ovu neobicnu keliju. Anton Zogoljev |
Sto se vise priblizava putovanje to si vise uznemiren: hoce li Majka Bozija blagosloviti TVOJ put na Aton? “Pripremi se za put morem”, - bilo mi je receno u snu. Postalo mi je jasno – putovacu! I evo putujem morem. Iz luke Uranopolisa (najblize “zemaljske” tacke Svetoj Gori) nasa skela je usla u svetogorsku luku Dafni. Sa boka se vec vide predivni svetogorski prizori: planine, planine i konacno – Gora! Njen oblik – velicanstveni i prekrasni ne ostavlja sumnju: to je Sveta Gora. 
…izrasta iz visoke stene, bukvalno kao divni deo nekog davno zaboravljenog sna, vidjenog jos u detinjstvu… Bog je zeleo da se bas tu susretnem sa prvim Svetogorskim svetinjama. Nedaleko od manastira je – pustinja Svetog Simona. Odatle je on u vidjenju ugledao na Bozicnu noc divnu svetlost Vitlejemske zvezde na toj nekada divljoj i nenaseljenoj steni. I cuo je zapovest Majke Bozije – da bas na tom mestu gradi manastir… 
Otac Vasilije je primio svestenicki cin u Kijevo-Pecerskoj Lavri. On je na Svetoj Gori od 1994 godine. Ne znam sta ga je dovelo u grcki manastir. Verovatno “duhovna litica”, koja se uzdize na tom svetom mestu, gde manastir bukvalno dodiruje oblake. To je prvi ruski monah, koga smo sreli na Svetoj Gori. I zato nasim pitanjima nema kraja. Ko su sadasnji Starci na Svetoj Gori? (“Pravi Starci se ne busaju u grudi”, -smireno odgovara otac Vasilije. – Ali, nedaleko odavde u skitu svete Ane se podvizava grcki duhovnik Papajanis. Njega mnogi smatraju starcem. Ja sam ga video – tako neobican Starac…”). Da li ga je sreo neko od dvanaestorice tajanstvenih svetogorskih pustinjaka? (Ne, nisu ga sreli, pa zar sam ja dostojan? Ali oni nesumnjivo postoje – jednom je s njima razgovarao i o njima pricao svetogorski Starac Pajsije”). Cak smo pitali i za INN (“Kod nas na Svetoj Gori se ne postavlja to pitanje – ali taj problem treba sto pre resavati u Rusiji i Ukrajini”). Oci monaha su ciste, kao decja suza, a lice – svetlo, cak sija. To je bio nas prvi sagovornik Svetogorac. Njemu je Gospod udelio mesto u gradu Angela pored samog vrha…