Rozdestvo Hristovo   Praznovanje Rozdestva Hristovog poprima po gradovima razmere koje prete da zaboravom prekriju istinski smisao ovoga praznika: najcesce protice u znaku trgovine, varavog sjaja okicenih prodavnica, ulica i domova, u znaku deda-mrazovskog folklora dovedenog do besmisla i preterivanja u goscenju i poklonima. Mnogobostvo, pa ni idolopoklonstvo uistinu nisu umrli! Zlatno tele zauzima mesto Boga Koji je postao covek. Mnogi mladi osecaju tu preteranost sa gnusanjem i praznovanje Rozdestva Hristovog ostaje im kao uspomena mucna zbog cokolade koje su se prejedali i preizobilja poklona koji su im zatim postali dosadni. U svojim domovima ljudi ostavljaju odvise malo mesta za Mladenca Hrista, i to najcesce u obliku obicne lutkice medju darovima pod bozicnom jelkom. Zatim se glavna paznja usmerava na porodicno slavlje, i eto opasnosti da se izvitoperi tajna Boga koji je postao Dete i zaboravi Car Izrailjev, samo da bi se u sopstvenoj porodici kao hirovitom detetu ostavio utisak da je - kralj svetkovine! Neki umesno reaguju na tu prekomernost i bozicnoj svetkovini pokusavaju da daju socijalni karakter. Mnogi omladinci priredjuju bozicne trpeze za siromasne, stare i napustene, za sirocad i bolesne, itd. Ako smo, medjutim, shvatili blagovest Hristovog Rodjenja kao pouku da ljubimo siromasne i da im sluzimo, okrenimo se, pre svega, Samome Hristu. Jer, jedino Hristos moze da nas nauci da istinski ljubimo siromasne, ne radi svoje vlastite slave, pa ni zbog drustvenih ideala, nego iz ljubavi prema coveku, onako kako ih je voleo On Sam. Isus Hristos u stvari je siromah nad siromasima - niko na svetu nije osiromasio tako potpuno kao On, i to - dragovoljno. Jer, ne smemo nikada zaboraviti da je On - Trece Lice Presvete Trojice, Sin Bozji, koji je ponistio Sebe i umalio do bespomocnog deteta, polozenog u jasle, kod nogu zivotinjskih. "Buduci u oblicju Bozijem, nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom, nego je Sebe ponizio uzevsi oblicje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nadje kao covjek" (Fil. 2, 6-7). Svoj zemaljski zivot poceo je u vreme kada je rimski car izdao ukaz o popisu stanovnistva i bio je zapisan kao podanik carev. Cim je uzeo na Sebe nase ljudsko oblicje, bio je odbacen - za Njega u ljudskim domovima nije bilo mesta: "Kamen koji odbacise zidari posta ugaoni kamen..." (Ps.117-118, 22). Buduci najzad odbacen od sviju, morao je najzad sa Svojim zemaljskim roditeljima da bezi u Egipat... I eto, Cara vaseljene kako je postao sluga, siromah i izgnanik u zemlju tudju! Rozdestvo Hristovo takodje je i blagovest Mira citavom svetu! Cak i za one koji su Hrista zaboravili ili koji Ga nikada nisu ni upoznali, Bozic simvolizuje mir na zemlji i ljubav medju ljudima, makar i samo za dvadeset cetiri casa, makar i samo za jednu noc (npr. primirje u ratu za Bozic, prekid vatre, mirovne poruke svih svetskih vladara). To je opravdano, jer Hristos je Bog Milosrdja, Knez Mira... i Njegov mir ne zna za granice. Mir u ovome svetu cesto je sinonim za zatisja izmedju dvaju ratova. Isus je Knez Mira, jedinog mira bezgranicnog i Njegovo Carstvo nece biti sruseno poput drugih carstava, drzava, vlada i diktatura zemaljskih. Mir Isusa Hrista nam vec sada omogucava da postanemo udeonicari Njegovog Carstva koje ce doci. Zato se vec sada naucimo da nosimo taj Hristov mir u sebi. I u rozdestvenskoj noci zacucemo kao pastiri andjelsku pesmu: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja!" Budimo i mi svedoci toga cudesnog izmirenja neba i zemlje, Boga i ljudi. Blagovest Rozdestva Hristovoga, pak, mi nikada do kraja necemo njenu lepotu i njeno tajanstvo moci iscrpsti! Govorili smo o miru i siromastvu kao aspektima Hristove licnosti - Hristos je Mir i Siromah nad siromasima... Sada mozemo da probudimo svoje poimanje Njegovog Rozdestva na zemlji, upoznajuci se sa sustinom ovoga praznika, sa njegovim najdubljim smislom koji nam otkriva tajnu Ovaplocenja - da je Bog postao covek. Potrudicemo se da tu tajnu shvatimo preko ikone praznika Hristovog Rozdestva i jevandjelskih stiva (ctenija) vezanih za njega. Pogledajmo najpre ikonu. Ona nas odmah "miri" sa mirom bozicne svetkovine i omogucava nam da zaboravimo na nemir i uzbudjenja koje je u nasem osvetovljenom zivotu prate. Na ikoni caruju mir i harmonija - sve tu svetkuje, sve se Bogu raduje. Zvezde trepere na nebesima, stene se razmicu da bi primile Tvorca Svoga, zivotinje miruju, pastiri se sa Andjelima raduju, mudraci sa Istoka hitaju da pronadju Istinu koju im je otkrila zvezda. Sve se kupa u svetlosti, u svetlosti nezemaljskog sjaja o kojoj govori jevandjelist Luka: "Iznenada Andjeo Gospodnji stade pred njih i slava Gospodnja osija ih." ...Kupanje Mladenca, vrlo ljudski detalj rodjenja, neizbezno poslovanje oko Novorodjenceta - ikonograf je sasvim veran duhu Jevandjelja. Ako ponovo procitamo obe povesti o Rozdestvu Bogomladenca, kod jevandjelista Mateja i Luke, pronaci cemo sve sto je na ikoni izobrazeno. Povucimo paralelu izmedju jevandjelskog kazivanja i ikone. Pre svega, tu su sumnja pravednoga Josifa u devstvenost Marijinu i bozansko poreklo Isusovo. U dnu ikone (u levom uglu) Josif sedi utucen, podnimivsi glavu rukama, njega kusa lukavi duh sumnje koji je uzeo lik staroga pastira. (U istoriji covecanstva sveti Josif nece nikako biti jedini koji ce posumnjati u ovu tajnu, isuvise duboku za coveciji razum). Posle epizode o Josifu kome Andjeo Gospodnji otkriva istinu o bozanskoj i ljudskoj prirodi objedinjenima u Isusu, jevandjelist Matej brzo prelazi na samo Rodjenje Hristovo u Vitlejemu i podrobno opisuje dolazak mudraca... Na ikoni ove ugledne licnosti vidimo u potrazi za Carem judejskim. Ovi mudraci predstavljaju najvrsnije znalce drevne nauke. Njih uce zvezde, te, blagodareci jednoj od njih, oni i polaze na put u potrazi za carem koji se rodio i pronalaze Detence u jaslama. Oni su zahteli da odaju pocast Caru judejskome, rekli su to Irodu, ali kada su pronasli Detence, ispunuli su se tako velikom radoscu da su Mu se, umesto da Mu odaju pocast kao smrtniku, poklonili kao Bogu. Prineli su Mu i darove: zlato za Cara, miro za Boga, i izmirnu za coveka u Njemu. Ti mudraci, dosljaci sa Istoka, pronasli su samu istinu, onu koju su oduvek trazili, medju zvezdama. Sada su poznali Sunce Pravde, Istok sa visine, Onoga Koji dolazi sa neba. Ali, to nije ono nebo nastalo u prvim danima Stvaranja sveta, kojim se krecu zvezde. Te zvezde mogle su mudracima pruziti samo delomicna znanja. Sunce Pravde je nestvoreno, Svetlost Poznanja Boga, Istok sa visine koji se obznanjuje mudracima, Slovo koje bese u pocetku sa Bogom i koje bese Bog, Onaj od pre svih vekova. Onaj koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorene materije (vestastva). Mudraci su Bogomladenca trazili dugo. Pastiri su, pak, Blagu Vest culi neposredno od Andjela bez ikakve pripreme... Jevandjelist Luka kazuje da se Rodjenje Isusa Hrista zbilo van naseljenih mesta, u prostranome polju. Prisustvo pastira u blizini svedoci da se sve desava u okrilju prirode. Ali, pripovedac ne pominje pecinu, govori samo o jaslama. Ali, jasle pretpostavljaju staju, to je zapravo prirodno udubljenje u steni za stoku - pastiri su koristili pecine da se u njima sklone sa stokom od nepogode. Jevandjelist takodje ne pominje ni magarca ni vola. Logika dopunjuje pripovedanje: Josif je za putovanje koristio magarca, a jasle su bile napunjene senom za stoku. Vo ovde podseca na prisustvo stoke. Ali zivotinje se na ikoni Rozdestva ne slikaju zato da bi doprinele njenoj verovatnosti, nego zato sto se u svim vremenima i u svim zemljama ikonografija Rozdestva poziva na prorostvo Isaijino: "Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje (Mene), narod Moj ne razumije" (Is.1, 3). Pred pecinom Bogorodica Marija lezi u uobicajenoj pozi porodilje. Njena silueta je velicanstvena, u kompoziciji ikone zauzima znacajno mesto. Time se izrazava znacaj Djeve Marije u tajni Ovaplocenja: rodjenjem Sina, Djeva postaje Majka Bozja, Bogorodica. Mnogi se cude zasto je na ovoj ikoni Presveta Bogomajka ledjima okrenuta svome Mladencu. Ona sa sastradanjem posmatra Josifa koga muci sumnja, a sa njime i citavo covecanstvo koje je pogruzeno u tamu nepoznavanja Boga. Bogorodicina ruka ukazuje na Novorodjenoga, tim pokretom ona sve privodi Sinu Bozjem... Ruka Presvete Bogomajke koja pokazuje ka Bogomladencu, istovremeno pociva na Njenim grudima. Ocigledno je da ikonopisac ovde ima na umu reci jevandjeliste Luke: "A Marija cuvase sve rijeci ove i slagase ih u srcu svojemu" (Lk. 2, 19). Citava likovna kompozicija ikone usredsredjena je oko pecine, svija se ka njoj. To je kao neka spirala cija je sredisnja tacka tamni otvor iz kojeg se toci svetlost. Hristos se nalazi u udubljenju pecinskom, kao da je izronio iz same zemlje. Ova predstava nam predocava pravi smisao Ovaplocenja. Kada je Adam bio stvaran, on je takoreci (pro)izveden od zemlje, a sada Hristos kao Drugi Adam u Svojoj licnosti presazdaje (ponovo stvara) coveka. U vertepu (pecinskoj rupi) Sin Bozji primio je sve uslove ljudskog zivota: On se rodio "od zemlje" i vratice se u nju posle svoga pogrebenja. "Prvi covjek je od zemlje, zemljan; drugi covjek je Gospod sa neba. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski. I kao sto nosimo sliku zemljanoga, tako cemo nositi i sliku nebeskoga" (1 Kor. 15, 47-49). Ako je Hristos sisao sa neba do ove "jame zemaljske", a kasnije i do samoga dna adskoga, to je zato da bismo mi sa Njime otuda vaskrsnuli! Na praznik Rozdestva i nas obuzima radost velika kao god i mudrace i pastire "u vreme ono". I tu radost od nas niko ne moze uzeti zato sto je Bog sa nama, sto se na jevrejskom kaze "Imanuil!"   Svetigora, br. 1, Bozic 1992, str. 2-3