KAKO SU OTKRIVENE MOSTI SV. SERAFIMA SAROVSKOG Iz secanja monahinje Serafime   Monahinja Serafima (u svetu Sofija Aleksandrovna Bulgakova) jedna je od poslednjih sestara iz manastira Divjejeva. Rodjena je 1903. godine u Moskvi. Sada zivi u selu Vijezdnoje, nedaleko od Arzamasa. Gospod je nagradio matusku Serafimu blagodatnim talantima - ona ima istancan knjizevni ukus i dobra je slikarica. Svojom duhovnom pomoci pruza utehu mnogim poklonicima.   Od koncine bacuske Serafima do otkrivanja njegovih mostiju proteklo je 70 godina. Secanje na njega nikada nije prestalo, strpljivo se cekalo obecano vadjenje svetih mostiju. Pricale su mi starije monahinje da su do vadjenja mostiju svakog 2. januara (dan upokojenja bacuske Serafima) u Sarovu pekli palacinke, i zato su u Sarov iz Divjejeva putovale nase sestre. Mati Amvrosija mi je kazivala kako je ona kao mlada odlazila u Sarov da bi premazivala palacinke. Palacinkama su posluzivali sve poklonike. Krajem XIX veka u Sarov je poceo da dolazi buduci mitropolit Serafim, tada jos blestavi gardijski pukovnik Leonid Cicagov. Pricala mi je iskusenica Dunja da je blazena Praskovja Ivanovna docekala Cicagova kad je prvi put dosao, pogledala ispod rukava i rekla: "A, rukavi su Vam popovski." Uskoro je bio rukopolozen za svestenika. Praskovja Ivanovna neprestano ga je nagovarala: "Posalji molbu Caru da izvade mosti." Cicagov je poceo da sakuplja materijale, napisao je "Letopis" i podneo ga Caru. Kad je Car to procitao, razgoreo se zeljom da se otkriju mosti. Sve je to Cicagov opisao u drugom delu "Letopisa". Tamo su podrobno izlozeni svi dogadjaji pre vadjenja mostiju i opisano samo vadjenje. Sve ono sto se nije moglo objaviti u staro doba. Taj rukopis je nestao prilikom Mitropolitovog hapsenja 1937. godine. Govorili su mi oni kojima je Mitropolit licno citao taj rukopis da je uoci proslavljanja Prepodobnog nastala velika smutnja. Car je insistirao, ali je skoro ceo Sinod bio protiv. Podrzali su ga samo mitropolit (kasnije) Kiril, i ober-prokuror Sinoda Vladimir Karlovic Sabler. Izgovor je bio: "Kuda i zasto ici u sumu da bi se nasle samo kosti?" Jevdokija Ivanovna, iskusenica Dunja, kazivala mi je kako je u to vreme blazena Praskovja Ivanovna 15 dana postila; nista nije jela, tako da vise nije mogla hodati, nego je cetveronoske puzala. Jedne veceri dosao je Cicagov, tada jos arhimandrit Spaso-Jevfimijevskog manastira u Suzdalju. "Majko, odbili su da otkriju mosti." Praskovja Ivanovna je odgovorila: "Primi me pod ruku. Idemo po volji." Blazenu je sa jedne strane prihvatila njena kelejnica, mati Serafima, sa druge - arhimandrit Serafim. "Uzmi lopatu." Sisli su s doksata. "Kopaj s desne strane, evo tu su mosti." Pregledanje ostataka prepodobnog Serafima zbilo se nocu 12. januara 1903. godine. U to vreme su u selu Lamasovu, 12 vrsta od Sarova, ugledali svetlo nad Sarovom. Seljaci su dotrcali misleci da je pozar. Dosli su i pitali: "Gde je kod vas izbio pozar? Videli smo odsjaj." "Nigde pozara nije bilo", odgovorili su im. Posle je jedan monah tiho rekao: "Nocas je komisija otvorila ostatke bacuske Serafima." Od bacuske Serafima ostale su samo kosti, zato je Sinod i sumnjao: "Ici u sumu, gde nema netljenih mostiju, nego samo kosti!" Na to je jedna od tada jos zivih starica iz vremena Prepodobnog kazala: "Mi se klanjamo ne kostima, nego cudima." Sestre su govorile da se Prepodobni sam javio Caru, koji je posle toga svojim autoritetom ustrajavao na otkrivanju mostiju. Istinska cuda su se desavala i pre i posle vadjenja mostiju. Otkrivanje mostiju prepodobnog bacuske Serafima bilo je 19. jula 1903. godine. Tada Kazanjska zeleznica jos nije postojala, putovalo se preko Niznjeg Novgoroda. Carski voz je vodio sef stanice Boris Nikolajevic Vedenisov. Bila je organizovana privremena stanica nasuprot selu Vijezdnoje u polju, na prelazu pored mlina. Trebalo je hitno izgraditi kolski put do Sarova. Zbog tako kratkog vremena niko se nije usudjivao da prihvati taj posao. Odazvao se B. N. Vedenisov i, po njegovim recima, sam Prepodobni mu je pomogao. Sve su uradili sasvim jednostavno. Bila je vrucina. Put su orali plugovima, zatim polevali vodom iz bacava i utabavali teskim valjkom, isto kao sto se to radi na polju. Put je postao gladak i tvrd, kao asfalt. Uzgred da kazem, pre smrti 1950. godine B. N. Vedenisov je na moje oci dobio isceljenje preko komadica mantije prepodobnog Serafima. Kada je Car ulazio u sarovsku crkvu, narod je stajao s obe strane zida, i tada su jednu trudnu zenu tako pritisli da je odmah tu rodila decacica pravo na tepih, pod noge Cara. Jedva su stigli da je sklone. Car je saznao za taj slucaj i naredio da ga zapisu za krsnog kuma novorodjencetu. Na otkrivanje mostiju u Sarov je doputovala skoro cela Carska porodica. Seljaci, u praznicnim odelima, docekivali su je po selima i uz puteve, stojeci u gustim redovima. U selu Puze Car je naredio da se stane, pozvavsi k sebi praznicno odevene devojcice. Sve su bile u crvenim sarafanama (vrsta ruske zenske narodne nosnje), sarenim keceljama i svilenim maramama. Jedna od njih, Dunja, do danas je ziva. Tada je imala sest godina. Doputovali su u Sarov 17. ili 18 jula (ne znam tacno). Veliki knezevi su odmah otisli u Divjejevo, k blazenoj Praskovji Ivanovnoj. Njoj su oni doneli svilenu haljinu i kapor (vrsta kapuljace), u koju su je odmah i obukli. U to vreme su u Carskoj porodici vec bile cetiri kceri, a decaka-naslednika nije bilo. Dosli su da se pomole Prepodobnome, da im se daruje naslednik. Praskovja Ivanovna je imala obicaj da sve pokazuje na lutkama, i sada je unapred pripremila lutku-decaka, od marama mu meko i visoko prostrla lezaj i tamo ga stavila: "Tise, tise, on spava..." Dovela ih je da im pokaze: "To je Vas." Veliki knezevi su u ushicenju podigli blazenu na ruke i stali da je ljuljaju, a ona se samo smejala. Sve sto je ona govorila telefonom su preneli Caru, a on sam je iz Sarova doputovao u Divjejevo tek 20. jula. Jevdokija Ivanovna je kazivala da se kelejnica Praskovje Ivanovne, mati Serafima, vec pripremila za put u Sarov, na otkrivanje mostiju, ali je iznenada slomila nogu. Praskovja Ivanovna ju je izlecila. Bilo im je receno da, nakon sto docekaju Cara u igumanskoj zgradi, otpevaju duhovni koncert. Njegova pratnja ce sesti za dorucak, a on sam ce doci k njima. Mati Serafima se sa Dunjom vratila s doceka, a Praskovja Ivanovna ne dozvoljava da se nista skloni sa stola. Na stolu je tiganj s krompirom i hladni samovar. Dok su s njom 'ratovale', zaculo se s vrata: "Gospode Isuse Hriste, Boze nas, pomiluj nas." Car, a sa njime Carica. Smesta su pred njima prostrle tepih, pospremile stol, donele vruci samovar. Sve su izasle i ostavile ih same s njom, ali oni nisu mogli razumeti sta govori blazena, pa je uskoro Car izasao i rekao: "Ona koja je najstarija do nje, neka udje." Kada su poceli da se oprastaju, usli su arhimandrit Serafim (Cicagov) i kelejne sestre. Praskovja Ivanovna je otvorila komodu. Izvadila je novi stolnjak i pocela da stavlja poklone: platno od lana koje je sama izradila, polovinu glave secera, obojena jaja, secer u komadicima. Sve je to ona cvrsto zavezala u zavezljaj, s nekoliko cvorova, i dok je to radila od napora je sedala, a onda dala Caru u ruke: "Care, nosi sam", i pruzila ruku, "a nama daj novcic, treba da sagradimo kucicu (novu crkvu)." Car nije imao sa sobom novac, i odmah je poslao da donesu. Kad su doneli, Car joj je dao novcanik pun zlata. Taj novcanik su odmah predali majki igumaniji. Oprastajuci se, celivali su jedni drugima ruku. Car i Carica su obecali da ce uskoro opet doci, na otkrivanje mostiju majke Aleksandre, zato sto se ona javljala u Carskom dvoru i tamo tvorila cuda. Kada je Car odlazio, rekao je da je Praskovja Ivanovna jedina istinita sluskinja Bozja. Svi i svugde primali su ga kao cara, jedino ga je ona primila kao obicnog coveka. Od Praskovje Ivanovne otisli su k Jeleni Ivanovnoj Motovilovoj. Caru je bilo poznato da ona cuva pismo koje joj je predao N. A. Motovilov, a koje je napisao prepodobni Serafim i adresirao ga na cara imperatora Nikolaja II. To je pismo prep. Serafim napisao, zapecatio mekim hlebom i predao N. A. Motovilovu rekavsi: "Ti neces doziveti, ali tvoja zena hoce, kada u Divjejevo doputuje cela Carska porodica. Car ce doci k njoj, neka mu ona preda pismo." Meni je pricala Natalija Leonidovna Cicagova (vladikina kcer) da je Car to pismo, kada ga je primio, sa strahopostovanjem stavio u unutrasnji dzep, kazavsi da ce ga procitati kasnije. Jelena Ivanovna se ispunila duhom i dugo im, skoro dva casa, govorila; a sta, toga se ni sama posle nije secala. Jelena Ivanovna se upokojila 27. decembra 1910. godine. Bila je tajno postrizena. Kada je Car procitao pismo, nakon sto se vratio u igumansku zgradu, gorko je zaplakao. Dvorjani su ga tesili, govorili mu da bacuska Serafim jeste svet, ali da i on moze pogresiti... Ali, Car je neutesno plakao. Sadrzaj pisma je svima ostao nepoznat. Tog istog dana, 20. jula, predvece, svi su otputovali iz Divjejeva. Od tada, Car se o svim vaznim pitanjima obracao Praskovji Ivanovnoj, saljuci k njoj velike knezeve. Jevdokija Ivanovna je govorila da jedan nije stigao otici, a drugi bi vec bio dosao. Posle smrti kelejnice Praskovje Ivanovne, mati Serafime, o svemu su pitali preko Jevdokije Ivanovne. Ona je prenela da je Praskovja Ivanovna rekla: "Care, sam sidji s prestola!" Blazena Praskovja je umrla u avgustu 1915. godine. Uoci smrti se neprestano do zemlje klanjala ispred portreta Cara. Kada ona vise nije imala snage, spustale su je i podizale kelejnice. "Zasto se, majko, tako klanjas Caru?" "Ludice, on ce biti visi od svih careva." Bila su dva carska portreta: zajedno sa Caricom i on sam. A ona se klanjala portretu na kojem je bio sam. Jos je govorila o Caru: "Nemoj znati, prepodobni, nemoj znati, mucenice!" Te godine mnogi su dolazili u Sarov i Divjejevo. Doputovao je i Raspucin sa svitom - mladim dvorskim damama. On sam nije se odlucio da udje k Praskovji Ivanovnoj, stajao je na ulazu; a kada su dame usle, Praskovja Ivanovna je jurnula za njima sa stapom, rugajuci se: "Vama treba jedino zdrebac." One su samo zatoptale petama. Dolazila je i Virubova. Ali sada, bojeci se da Praskovja Ivanovna opet nesto ne izvede, sestre su otisle da vide sta ona radi. Praskovja Ivanovna je sedela i povezivala pojasom tri stapa. Ona je imala tri stapa; jednog je nazivala "trostocka", drugog "bulanka", a treceg - ne secam se kako; govoreci uz to: "Ivanovna! Ivanovna! (tako je samu sebe nazivala), a kako ces udarati? Da, po njuski, po njuski! Ona je celi dvor izokrenula!" Vaznu dvorsku damu Virubovu nisu pripustili, rekavsi joj da je Praskovja Ivanovna lose raspolozena. Nedugo pre svoje smrti Praskovja Ivanovna je skinula Carev portret i poljubila ga u noge s recima: "Mili je vec pri kraju."   prevod s ruskog: Jelena Zaricnaja   "Pravoslavna cuda", posebni prilog casopisa "Spasite nase duse!", br. 5 (9), str. 4-5, Dnjepropetrovsk 2000.