Grigorije A. Nikolić paroh Iriški

O savlađavanju zla dobrim

PROPOVED

Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrim (Rim. 12, 21.).

Hristoljubivi slušaoci! Preduzeo sam danas da vas poučim o volji Božjoj, kako ćete ugodno njojzi da živite ovde na zemlji.

Božja je sveta volja, da živimo u ljubavi među sobom.

Toga radi ovako nas uči sveti apostol Jakov: odbacite svaku nečistotu i suvišak zlobe, i s krotošću  primite usađenu reč, koja može spasti duše vaše (Sab. Posl. 1,21)

A sveti apostol Pavle zapoveda: nadvladaj zlo dobrim.

I po tome namera mi je danas objasniti vam ovu zaposvest svetog apostola Pavla. Sušajte. Čuj, brate, kako zapoveda sveti apostol: nadvladavaj zlo dobrim.

Čuj, brate, zapovest apostolovu, pa ispitaj sebe, da li ćeš naći u delima svojim, da se  izvršuje ova zapovest?

Da ispitaj sebe, da li ti se nalazi u umu podosta otrkiveno pravilo i ovo i, da li ti je dosta udubljeno u srcu tvom?

Šta je zlo u ovom svetu i šta je zlo u čoveku o tome će kazati iskustvo svakome od nas, a kad nas zlo napadne i radi protiv nas, pa kad ne bi protiv toga nikakvih sredstava upotrebili, bilo bi protivno ne samo zakonu samoodržanja i zakonu čovekoljublja, nego i zakonu i veri Božjoj; i kad ne bi usto da preduprediš da se zlo ne rasprostire, to bi značilo, da napuštaš zakon Božji i da ideš na ruku da se širi zlo, a to je toliko kao da odobravš da se zlo širi protiv volje Božje.

I tako treba ti dići se na zlo, boriti se s njim, i pobediti zlo. No čime? Kakvim načinom? Kakvim oruđem?

Da pretpostavim, da si se rešio da upotrebiš takvo oruđe, s kojim se na tebe napada, i da si naumio po pravu da vratiš žao za žao, ili kao što srpska poslovica veli, žao za sramotu. Dakle, da učiniš uvredu za uvredu, ogovaranje i opadanje za ogovaranje i opadanje, otimanje za otimanje, ranu za ranu.

Hiće li biti zlo pobeđeno i savladano ovim načinom? Ne verujem!

Na primer: ako te je ranio brat, a ti se digneš da mu zajam vratiš, pa i ti njega raniš, dakle dao si ranu za ranu; to se stvorilo dva ranjena mesto jednoga, i tako je  zlo udvojeno, a nije prekraćeno, i uvređeni nanese ranu onom, koji ga je uvredio, a time  nije izlečio svoju.

Uvreda učinjena za uvredu, ne samo da ne potire zlo učinjeno, nego mu još daje povoda, da se ono produži većom silom!

U tome je već bilo dosta zla, kad je umišljena uvreda da se učini, a kad se ti dižeš da se osvetiš onome, koji te je uvredio, ti ga izazivaš, da ti on nanese još veću uvredu.

Na taj način zlo se povećava, množi jer se supranik stara da učini supranika nesposobnom

 da ga i dalje vređa. I  po tome svaka uvreda biva veća od pređašnje.

Po ovome možemo rasuditi, kako nas verno uči apostol: ako se među  sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugoga ne istrebite (Gal. 5, 15).

I tako ne da se zlo zlim pobediti, nego se zlim stvara još veće zlo…

Reći ćete, može biti: kako se kazne ubijce - smrću? Kako se vodi rat?

Na to odgovaram: drugo je pravo pojedinoga čoveka, drugo je suda, a još drugo vrhovne vlasti zemaljske.

Vlast vrhovna, neimajući sudiju nad sobom na zemlji, mora sama da sudi uvrede, koje se nanose carstvu, pa mora i da upotrebi rat, koji izvršuje carsko pravosuđe.

No i ovo vrhovna vlast, oduševljena osećajem dostojnim visine svoje, ne čini to, da porazi zlo zlim, no da zaštiti i da sačuva blago, to jest da sačuva bezopasnost i sopstvenogst građana.To, što je sudska vlast u unutrašnjosti državnoj mora da sudari sa zlim, da kazni zle prestupe stnovnika, i to treba razlikovati od osvete pojedinaca.

Sud udara na zlo da kazni ne sebe radi, no da pokaže pravdu onome, koji je nevino stradao; i tako sud ne ide da učini osvetu, no da pokaže pravdu onome, koji je postradao, da pokaže stradalniku ili uvređenome sastradanje; da pokaže čovekoljublje; da pokaže pravednost; pri tom u dobro ustrojenom carstvu, kao što je naše, sud samo otkriva krivca, a kazni ga zakon; no i zakon je građanski izrečen duhom hrišćanskoga pravosuđa, pa nema namere, da se osveti za zlo, no da preseče i da predupredi zlo. Nema namere da ubije ubicu,  no smrću ili zatvorom ubijce  da ga stavi u nemogućnost da čini ubijstva, i da one, koji žive, očuva od nasilja zločinstva.

U ovom duhu krotak  zakon građanski osuđuje i ubijce ne na smrt, no na život ma da je ovaj odlučen od života čestitih građana.

Što se tiče pojedinih ljudi, ako bi svaki mislio da prisvoji sebi prava ona, po kojima radi sud protiv prestupnika ili po kojima radi vrhovna vlast protiv neprijatelja carstva, to bi se javilo gotovo toliko strana, koje ratuju, koliko je ljudi, koji imaju silu vladati svojim članovima.

Sveto Jevanđelje napominje nam reči Hristove: nikome da ne činite sile, niti koga da opadate(Luk. 3, 14).

Pa ovo znajući, Hrišćanine, kako se usuđuješ raditi protiv zapovesti Hristove?

Nigde u sv. Pismu ne ćeš naći, da ti se odobrava osveta, da ti se odobrava zlo činiti.

Ako ti je zlo učinio, opomeni se nauke Hristove, koja se u tome sastoji da praštaš uvrede.

Opomeni se one naše poslovice: ko tebe kamenom, ti njega hlebom.

To će reći, ko tebi učini zlo, ti njemu učini dobro; dakle, vrati mu dobrim učinjeno ti zlo.

 Opomeni se reči sv. Pismo: ko hodi u pravdi i govori što je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv i zažima oči svoje da ne vidi zla; taj će nastavati na visokim mestima (Isaija 33, 15 i 16).

Dragi moji! Valja priznati, da nas ima svakojakih ćudi, svakojake naravi, svakojakih strasti, a to biva nešto po rođenju, nešto po vaspitanju i obrazovanju.

Vaspitanje i obrazovanje toliko ima upliva na naše naklonosti, na naše strasti, da ih je u stanju da umekša i da ublaži i najopasnije, ili da ih još većma izopači.

To vam je poznato da ima među nama ljutih i naprasitih, a ima blagih, mirnih i lenjih; ima ujbojica, a ima miroljubivih; ima pijanica, a ima trezvenih: ima kradiljavaca i varalica, a ima čistih srca i pravdoljubivih itd.  Jednom reči ima nas dobronaravnih i zlonaravnih.

Ali nauka, vaspitanje i obrazovanje stvori i od zlonaravnih da budu dobronaravni.

Po covesnici sveta bilo je zanmenitih ljudi u velikom dostojanstvu, koji su bili naprasiti, pa su se naukom doterali tako, da su se setili slabosti baš u onom trenutku, kad su hteli u naprasitosti da učine zlo, i odmah su se trgli i odustali od zle namere.

Tako i ti, Srbine, baš u onom trenutku, kad te povuče srce da se osvetiš za učinjeno ti zlo, trgni se, opomeni se da si ti kao Hrišćanin dužan da praštatš uvrede, i da se vladaš po nauci Hristovoj, pa ne vraćaj zlo za zlo, no ti  mu vrati dobrim; posrami ga dobrim, pa ćeš ga okrenuti na dobro.

Ostavi osvetu Bogu; jer je On kazao: Moja je osveta.

Ostavi učinjenu ti nepravdu sudu, da izvidi, i da ti dosudi pravdu, a ne uzimaj sam sebi pravo da sudiš u svojoj stvari.

Spasitelj naš, učeći narod, zapovedio je ovako: trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Luk. 21, 19).

Dakle imaj strpljenja, to ti zapoveda zakon Božji, a to ti zapoveda i zakon građanski; ne budi na zlo brz, ne vraćaj zlo za zlo, no pre svega navikni se da pobediš zlu narav svoju, pa onda ne će ti biti teško da pretrpiš uvrede, pa da pobediš zlo dobrim.

Da, onda ti neće biti teško da poslušaš reči sv. Pisma, koje te savetuje ovako: mrzite na zlo i ljubite dobro, ipostavite na vratima sud, ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov (Amos 5, 15).

Ako se navikneš, brate moj, mrziti na zlo, ne će ti teško biti činiti dobro;  ne će ti teško biti da pobediš zlo dobrim.

Lepo nas uči prorok Zaharija: ovo je što treba da činite: govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i mirno na vratima svojim; i ne mislite jedan drugome zlo u srcu svom, i ne ljubite krive zakletve, jer na sve to mrzim, govori Gospod (8, 16 I 17).

Ovde ti, brate savetuje prorok i da ne misliš zlo, a kamo li da tvoriš.

I sam zdrav razum kazaće ti, da ne činiš zlo nikome, jer onda se zlu i nadaj, čini dakle dobro, pa se dobru nadaj.

Ljubazni moji! Ogromno zlo pretrpeše prvi Hrišćani, pa čime se pobedi to veliko zlo?

Pobedi se blagim; pobedi se nevera verom; pobedi se porok i razvratnost – vrlinom; pobedi se gonjenje  - trpljenjem; pobedi se nepravda –velikodušnošću; pobedi se grabljivost – sirotinjom;  pobedi se lukavstvo – istinom; pobedi se raspra ljubavlju; pobedi se sila i jarost mučitelja krvlju mučenika.

I tako je svesvetsko neznaboštvo iščezlo, a blago Hrišćanstva ovladalo svetom.

Dobra pobeda ne sastoji se u tome, brate, da učiniš zlo neprijatelju, no da ga stavi u to stanje, da ti ne može on da učini zlo.

A ovo ti ne može učiniti nakakav zlotvor, ako ti tvrdo stojiš u dobru silom vere k Bogu i silom ljubavi k Bogu i ljudima.

Tvrdo stojeći u veri i nauci Hristovoj, ko bi te mogao odvojiti od toga?

Tako veli sv. Apostol: ko će nas rastaviti od ljubavi Božje? Nevolja ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili mač? Kao što stoji napisano.

Vidite, tako postojano misli Hrišćanin i ostaje postojan u veri i ljubavi, pa će tako da pobedi sve sile za ljubav onoga koji nas vozljubi i za nas strada.

Spasitelj uverava nas, da nema te sile na celom svetu, koja bi mogla pokolebati onoga, koji pobeđuje blagim zlo.

Ovako veli sv. Apostol: jer znam jamčano, da ni smrt, ni život, ni anđeli ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može nas da razdvoji od ljubavi Božje, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38 i 39).

I tako utvrdjujući vas u postojanstvu vere i ljubavi ka Bogu i Gospodu našem, napominjem vam nauku apostolovu: tako dakle, braćo, stojte i drižite uredbe, kojima se naučiste, ili iz reči mojih, koje vam govore same reči Spasiteljeve ili njegovih apostola.

Tako svima vama, koji me ovde slušate, kao i svima članovima, koji pripadaju stadu ovome želim ne toliko trudnoga podviga protiv zla, koliko sile vere i ljubavi, pa da ovom savršeno pobeđujete i tako se udostojite spasenja sa slavom večnom. Amin.

Srpski Sion, God. XI  br.8  februar 1901.