PROPOVED

VAZNESENJE GOSPODNJE - SPASOVDAN

Luka (24, 36-53)

Zacalo 114

I dok oni ovo govorahu Isus stade medju njima i rece im: mir vam. A oni se uplasise i poplaseni buduci, misljahu da vide duha. I rece im: sta se plasite? I zasto takove misli ulaze u srca vasa? Vdite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao sto vidite da ja imam. I ovo rekavsi pokaza im ruke i noge. A dok oni jos ne vjerovahu od radosti i cudjahu se rece im: imate li ovdje sto za jelo? a oni mu dase komad ribe pecene i meda u satu. I uzevsi izjede pred njima. I rece im: ovo su reci koje sam govorio jos dok sam bio s vama, da sve treba da se svrsi sto je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima. Tada im otvori um da razumeju pismo. I rece im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treci dan; i da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oprostenje grijeha po svijem narodima pocevsi od Jerusalima. A vi ste svjedoci ovome. I gle, ja cu poslati obecanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obucete u silu s visine. I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavsi ruke svoje, blagoslovi ih. I kad ih blagosiljase, odstupi od njih, i uznosase se na nebo. I oni mu se poklonise, i vratise se u Jerusalim s velikom radoscu. I bijahu jednako u crkvi hvaleci i blagosiljajuci Boga. Amin.

U IME OCA I SINA

I SVETOGA DUHA

Vaznesenje Gospoda sa zemlje na nebo isto je tako veliko iznenadjenje za ljude kao sto je Njegovo spustanje sa neba na zemlju i rodjenje u telu bilo iznenadjenje za angele. Uostalom, koji dogadjaj u Njegovom zivotu ne predstavlja jedinstvenu novost i jedinstveno iznenadjenje za svet? Kao sto su angeli s divljenjem morali posmatrati kako Bog pri prvom stvaranju odvaja svetlost od tame, i vodu od suha, i kako uredjuje zvezde po nebeskom svodu, i kako podize iz prasine bilje i zivotinje, i kako najzad uoblicava coveka i daje mu zivu dusu, isto tako i svaki od nas mora, hteo ne hteo, sa divljenjem posmatrati dogadjaje u zivotu Spasiteljevom, pocev od neobicne blagovesti arhangela Gavrila Presvetoj Djevi u Nazaretu pa sve do Njegovog mocnog Vaznesenja na Gori Jeleonskoj.

Sve na prvi mah iznenadjuje, no po saznanju plana domostroja naseg spasenja sve razumna coveka nagoni na radosno klicanje i proslavljanje moci, mudrosti i covekoljublja Bozjega.

Svaka rec Gospoda nasega Isusa Hrista i svaki Njegov postupak ima za cilj nase dobro. Njegovo vaznesenje je od nedoglednog dobra za sve nas. Na ivici Gore Jeleonske, na dogledu humke, ispod koje se umrli Lazar ponovo digao u ovaj vremeni zivot, uzdigao se vaskrsli Gospod u nedogledne visine vecnoga zivota. Uzdigao se ne do zvezda, nego iznad zvezda; uzdigao se ne do angela, nego iznad angela; i ne do najvisih sila nebeskih, nego iznad ovih, iznad svih besmrtnih vojski nebeskih, iznad svih rajskih obitalista angelskih i pravednickih, daleko, daleko i za heruvimske oci, do samoga prestola Oca Nebeskog, do u sami tajanstveni oltar Svete i Zivotvorne Trojice. Mera te visine ne postoji u stvorenom svetu; mozda je njoj ravna u protivnom pravcu dubina u koju je gordost survala lucifera, odstupnika od Boga; dubina u koju je lucifer hteo survati i rod ljudski. Gospod Isus spasao nas je od ove beskonacne propasti, i mesto dubine bezdana uzdigao nas u bozanske visine Neba. Uzdigao je nas, velimo, iz dva razloga: prvo, jer se On uzdigao kao telesni covek kao sto smo i mi, i drugo, jer se uzdigao ne Sebe radi nego nas radi, da bi nama otvorio put pomirenja s Bogom.

Uznoseci se Svojim vaskrslim telom, koje su ljudi bili umrtvili i u zemlju zarili, On je blagosiljao rukama, koje su ljudi bili klincima izranjavali. O, blagosloveni Gospode, kako je prevelika milost Tvoja! S blagoslovom je pocela istorija Tvoga dolaska u svet, s blagoslovom se i zavrsila.

Objavljujuci Tvoj dolazak u svet arhangel Gavrilo je pozdravio Presvetu Bogorodicu recima: "Raduj se, blagodatna, blagoslovena si ti medju zenama!" A sada kada se Ti pozdravljas sa onima koji Te primise, Ti siris preciste ruke Svoje i obasipas ih blagoslovom. O, najblagosloveniji medju ljudima! O blagodatni istocnice blagoslova! Blagoslovi i nas, kao sto si blagoslovio apostole tvoje!

Blagoslovi i nas obeskriljena stvorenja Tvoja da uzdignemo misli svoje k Tebi, da duse svoje ispunimo Tobom i pobedimo zlo u sebi i oko sebe. Greh nas je obeskrilio, greh nam je slomio krila te puzimo po zemlji ne moguci se uspraviti. Oslobodi nas tereta greha, primi nas kao ceda Svoja i blagoslovi nas!

Pomozi nam da odnegujemo nova krila dusa svojih, da bi mogli poleteti k Tebi. Iz ljubavi prema nama Ti si, Gospode, prignuo nebo k zemlji i spustio se na zemlju, obukao se u telo, postao suzanj radi nas suzanja, pretrpeo znoj i mraz, podneo glad i zedj, otkrio Svoje lice da bude popljuvano i predao Svoje telo da bude klincima na Krst prikovano, legao u grob kao mrtav, spustio se u ad i pobedio smrt - da bi nas oprao od blata grehovnog i uspravio nas; potom Si vaskrsao iz groba - da nama usadis krila za letenje k nebu i najzad vazneo se na nebo - da nama otvoris put i privuces nas u angelsko obitaliste. Ostavio si nama samo da negujemo ta duhovna krila dusa svojih i darovao nam ih kroz svetu Tajnu krstenja, da bismo se mogli uzdizati k Tebi i obitavati gde Ti obitavas.

Negujmo, braco i sestre, negujmo ta duhovna krila dusa svojih, da budu snazna kao u orla i nose nas u visine Carstva Nebeskoga. Gospod Isus Hristos je za nase spasenje uradio devedeset i devet procenata onoga sto je trebalo uraditi, zar cemo dopustiti da nas onaj jedan procenat koji trebamo uraditi mi sami odvede u carstvo tame preispodnje, gde je plac i skrgut zuba; ili cemo se probuditi iz sna greha i uloziti sve napore da zadobijemo Carstvo Bozje.

Hvalimo i blagosiljajmo Gospoda, Koji nam je vaznesenjem Svojim otvorio duhovne oci uma nasega, da vidimo put i cilj nasega zivota. Hvalimo i blagosiljajmo Oca, Koji na nasu ljubav prema Sinu odgovara Svojom ljubavlju i useljava se zajedno sa Sinom, u svakog onoga koji drzi i ispoveda zapovesti Gospodnje ziveci po njima. I drzimo u umu nasem neprestano Oca i Sina, hvaleci ih i blagosiljajuci - kao apostoli negda u gradu jerusalimskom - cekajuci da i na nas sidje sila "s visine", Duh Utesitelj, Koji jos pri krstenju na svakoga od nas silazi, no Koji se zbog greha nasih od nas udaljava. Da bi se tako i mi, kao i apostoli, udostojili da nas blagoslovi proslavljeni i vazneseni Gospod nas Isus Hristos, kome neka je slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim vavek.

A M I N.

.