"UNIVERSITETI" ARHIMANDRITA KLEOPE   Prvu skolu duhovnog stasavanja prosao je otac Kleopa u porodici, u ranom detinjstvu. Majcina poboznost i suze, oceva muzevnost i postojanost, kao i moralni autoritet svestenika oca Georgea Kirijaka iz rodnoga sela, postavili su istinski temelj duhovnom obrazovanju oca Kleope i njegove brace. Kada su deca porasla, pocela su da se jos vise priblizuju Bogu molitvom i dobrim delima. Udaljivsi se od roditeljskog doma, deca su se duhovno priblizila skitu Kozancei i shimonahu Pajsiju Olaruu. Trojica brace, Vasile, George i Konstantin, bili su pod duhovnim vodjstvom oca Pajsija vise od pet godina. U ovom periodu starac ih je ucio da budu poslusni, tihi, smireni i podviznici, i da upraznjavaju Isusovu molitvu. Seme koje je posejao otac Pajsije palo je na dobru zemlju njihovog srca i pocelo je da daje plodove. Godine 1929. tri brata su se nastanila u Sihastriju, sluzeci Hristu u svemu, daleko od roditeljskog doma. Tako su se uspeli na duhovnu stepenicu mnogo uzviseniju od dotadasnjih, a svaki od njih je imao licno poslusanje i podvizavanje. Godina 1931. i 1933. starija braca oca Kleope - Vasile i Gerasim - otisla su Gospodu, buduci duhovno veoma uznapredovali. Konstantin, ostavsi u zivotu, zamonasen je 1937. sa imenom Kleopa i rastao je dan za danom delotvorenjem dobrih dela. Od godine 1945., postavsi staresina, tvorio je mnogo milostinje siromasima i mnoge je izbavio smrti u vreme gladi, uspinjuci se time na naredni stepen duhovnog zivota. Nakon sto se o. Kleopa po treci put povukao u planine u razdoblju 1959-1964. godine, blagodacu Hristovom dostigao je najvisu meru podvizavanja, koju malo njih mogu dostici u nase dane, jer se neprestano molio molitvom srca, nije govorio ni s kim, stalno je umovao o smrti, nije imao nikakvu vrstu imetka, niti novca, niti druge utehe, do samo milost Bozju i molitve Bogomajke. Sada je bio stekao i dar suza, i mir srca, i zeleo je da se vise ne vrati u manastir, jer bese stekao sladost bezmolvija (tihovanja) i molitve. To je bio najuzviseniji duhovni univerzitet koji je zavrsio otac Kleopa. Ali Blagi Bog nije ostavio hristoljubive vernike potpuno lisene utehe. Zbog toga, podstaknut Duhom Svetim, otac Kleopa se najzad vratio u manastir Sihastriju, tvoreci poslusanje Bogu i ljudima, i nastavio je istu duhovnicku i misionarsku delatnost jos 34 godine, goreci polako-polako za Hrista kao cista vostanica, danonocno iscekujuci cas Vaskrsenja. Kada bi svetom ocu dolazili iz visokog drustva - profesori, teolozi, velikodostojnici - i pitali ga kakve studije ima i gde ih je zavrsio, otac Kleopa im je odgovarao s osmehom na usnama: - Vidis li tamo iza vrata stap? S tim sam isao za ovcama. Vidis li onu torbu o klinu? U njoj sam nosio knjige koje sam uzimao iz manastira Njamca i citao ih kod ovaca. Eto i opanaka. Vidis li ih? To je moja nauka! I moje skole su kod planine Taciunele, kod Pociorula Kruci, kod Raskoale, kod Kita Mika, kod Kita Mare, kod Movila Dubaua, kod Fadzi Rari, kod Paraula Solomazdrelor, kod Pociorula Kukuluj, kod Pociorula Rotunzi, kod Paraula Rudzini, kod Korojeve Jaruge, kod Pjatra Dediuluj, kod Josifove Poljane, kod Sergijeve Poljane, kod Pojane Arsicej*, i svuda gde sam hodio za manastirskim ovcama vise od deset godina. To su "skole" i "universiteti" u kojima se duhovno obrazovao otac Kleopa tokom 86 godina svoga zivota, slaveci Boga, sluzeci ljudima i teseci mnostvo svojih ucenika.   * Toponimi u okolini manastira Sihastrije   Iz knjige "Starac Kleopa: Put neba", Biblioteka Obraz svetacki, Beograd 2001., str. 92-93