SVEDOCANSTVO 14

"U razgovoru sa prijateljicom sam cula za manastir Lepavinu i cudotvornu ikonu Presvete Bogorodice. U devetom mesecu 1996. godine smo prvi put posetili manastir i od tada ga redovno posecujemo svaki mesec. Meni licno su se dogodile neobicne pojave. Ja sam R. P., imam 43 godine, verujem u Boga, po veroispovesti sam rimokatolkinja. Moj muz je pravoslavne vere. Postujemo i jedne i druge svetke, slavimo dva Uskrsa i dva Bozica.

Kada sam prvi put bila u manastiru, od o. Gavrila sam dobila dve kopije cudotvorne ikone Majke Bozije Lepavinske, jednu manju, a drugu vecu. Ovu vecu drzim na nocnom ormaricu u spavacoj sobi. Jedne noci, bilo je to posle prve posete manastiru, probudila sam se oko dva sata posle pola noci. Nesto me je vuklo da se okrenem i pogledam ikonu. Na njoj sam videla Isusov lik, ali u starijoj zivotnoj dobi (kao u manastiru na desnoj strani), kako pokrece ruku kao da me zove k Sebi. Ja sam tada bila potpuno budna i nekih desetak minuta nisam mogla doci k sebi, ali se nisam bojala.

Drugi dogadjaj se zbio nakon drugog odlaska u manastir (bili smo u manastiru 13. oktobra 1996.), a na samu Svetu Petku (27. oktobra). Probudila sam se oko pola devet ujutro, ali mi se nije ustajalo. Mislila sam: jos cu se samo malo odmoriti, pa onda ustati. Medjutim, zadremala sam i usnula o. Gavrila. Bio mi je okrenut ledjima i posvecivao je moju kcer, koja je lezala u necemu slicnom kovcegu. Kad je posvetio, ona se podigla i srecno se smesila. U tom casu sam zacula strasnu eksploziju, trgnula se i odmah pogledala na sat - bilo je 9 casova i 10 minuta. Sedela sam ukocena od straha u krevetu i mislila da nam je u dvoristu eksplodirala bomba. Pitala sam muza da li je on sta cuo, rekao je da nije. Kasnije sam pitala i svoju susedu, ali ni ona nije nista cula. Tada sam zakljucila da mi se nesto time htelo reci, ali ni danas ne znam sta.

Treci put smo bili u manastiru Lepavini u novembru. Prisustvovali smo liturgiji, posle koje nam je o. Gavrilo citao molitvu ispred cudotvorne ikone Majke Bozje. Kuci smo stigli oko sest sati posle podne. Posto imam problema sa cirkulacijom, bila sam dosta umorna te sam legla da spavam. Oko 45 minuta posle ponoci spustila mi se krv na nos i curila negde do 1 cas i 20 minuta. Iscurilo mi je dosta krvi i ponovo sam se osecala umornom. Curenje krvi mi se ponavljalo kroz citavu sedmicu i po danu i po noci. U nedelju mi se krv spustila poslednji put, a tada sam tokom noci imala jos jedan cudan dogadjaj. Legla sam da spavam, a oko pola noci me je probudilo suskanje iz pravca nocnog ormarica na kome drzim ikonu Majke Bozje Lepavinske. Zvuk je bio slican suskanju brokatnih haljina. Okrenula sam se prema ikoni da vidim sta to suska. Primetila sam neku senku koja se udaljavala od ikone Majke Bozje.

Nastojali smo da redovno jednom mesecno posecujemo manastir Lepavinu, a zadnji put smo bili sedam dana pre katolickog Uskrsa. O. Gavrilo nam je procitao molitvu ispred ikone Majke Bozje i uzeli smo osvecenu vodu. Meni je lekarka dala uputnicu za vadjenje krvi i rekla da moram biti na dijeti. Ja sam nekako zaboravila na dijetu, a vec sam prekosutra trebala ici na vadjenje krvi. Razmisljala sam da odustanem, ali ipak sam otisla. Vece i dan pre vadjenja krvi popila sam oko jednu i po litru vode iz manastira. Sutradan sam otisla na vadjenje. Nalazi su bili iznenadjujuci. Pokazivali su mi normalnu kolicinu masnoca u krvi (1,30, dok sam pre imala izmedju 3,60 i 5,60).

Nedugo nakon toga pojavio mi se na oku jecmenac, velicine pola zrna psenice. Do podne sam ga cetiri-pet puta namazala vodom iz manastira, da bi popodne ostala samo crvena mrlja. Sutradan je i ona nestala.

Jednoj mojoj prijateljici, koja je imala ruznu ranu na nozi, takodje sam dala vodu iz manastira, da maze ranu. Ona je ranu vec lecila raznim mastima i prascima, ali bez rezultata. Nakon cetiri dana ispiranja rane sa manastirskom vodom, ostala je samo crna mrlja, koja je za neko vreme potpuno nestala.

Malu ikonicu Presvete Bogorodice stalno nosim sa sobom u novcaniku. Ja, moja deca i muz se svaku vece molimo pred ikonom Presvete Bogorodice. Kad drzim ikonu u rukama, osecam da mi srce pocinje brze kucati. Mislila sam da je to slucajno, ali nije. Merila sam pritisak pre molitve i posle, i obavezno je posle povisen, a otkucaji srca brzi za 15 otkucaja.

Zahvalna sam Bogorodici Lepavinskoj i sve te dogadjaje tumacim na pozitivan nacin. Dolazicu u manastir Lepavinu kad god budem mogla, skupa sa mojim muzem i mojom decom. Zahvalni smo i o. Gavrilu na njegovim molitvama".

P. R.