SVEDOCANSTVO 17

U utorak, 17. decembra 1996. godine, u nas manastir su dosle gospodja Dj. i njena kcerka gospodja A. sa sincicem K. Gospodja A. mrsavi od poroda. Njen sincic, od kako je izasao iz rodilista (pre 8,5 meseci), ne spava dobro, budi se svakih pola sata. Kada decaka kupaju vodom iz svog bunara, on vristi i bude mu lose, poplavi i gusi se. Stoga su prisiljeni da koriste vodu sa drugih mesta. Kada decaka odvedu u bolnicu, tamo tegobe nestanu, a cim se vrate kuci, decak i roditelji su opet na mukama, odmah se sve ponovlja. Arhimandrit Gavrilo je procitao molitvu za zdravlje i za mir u kuci, osvetio im sol, odecu i drugo, te dao osvecenu vodu.

Vec sutradan su nas gospodja Dj. i gospodja A. opet posetile, ovaj put sa suprugom gospodje A., gospodinom D. Uzbudjeni su, kazu da je gospodja A. juce posle molitve imala jaku reakciju. Ukocila joj se desna saka, a na levoj ruci su nabrekle vene. Pojavilo se crvenilo i oteklina oko ociju. Zato na povratku kuci iz manastira nije bila u stanju da vozi auto, pa je mesto vozaca preuzela gospodja N. Nakon sto su dosli kuci, simptomi reakcije su ostali prisutni sve dok nije upotrebila osvecenu vodu. Tada je sve nestalo. Decak je takodje imao reakciju. Neposredno nakon sto je molitva procitana dobio je crvenilo oko ociju i isle su mu suze. No, bio je veseo. I celi ostatak dana je proveo u veselom raspolozenju. Na spavanje je isao u 21 cas, a pre uvek oko 19 casova. Nakon 8,5 meseci prvi put je normalno spavao. Porodica je odahnula. Posle su jos jednom dosli po osvecenu vodu i rekli da je stanje dobro, izuzev sto se jos ne usudjuju da koriste vodu iz svog bunara.