SVEDOCANSTVO 24

"Godine 1994. obolela sam od mononukleoze. Bila sam mesec dana u bolnici. Moga oca je zaboleo krajnik i takodje je zavrsio u bolnici, na operaciji. Uklonili su mu krajnike bez nekih vecih problema. Tada su pocele nevolje, iako nismo obracali paznju na cudne stvari.

Na povratku iz bolnice, kod vrata smo pronasli neobicne predmete. U desnom uglu, kod ulaznih vrata, pronasli smo komad vate natopljene krvlju, pod otiracem zemlju i smotanu kosu kao u klupko, a u uglu tri pluto cepa. Moj otac nije dozvolio meni da ih bacim, nego ih je on gurnuo nogom. Sve je vise obolevao i sve cesce bio u bolnici. Ubrzo su otkrili da ima tumor pluca. Umro je u roku godinu dana.

Tada sam vec krenula u srednju skolu. Ranijih osam godina bila sam odlican djak, ali sada nisam mogla da zapamtim nijednu definiciju. Pocele su strasne glavobolje, umor, jednostavno - gubljenje volje za zivotom. Godine 1996. imala sam kocenje. Kocili su mi se prsti, ruka, usnica, oko i jezik. Zavrsila sam na Hitnoj i dobila injekciju. Imala sam mnogo prijatelja sa kojima sam izlazila, ali najednom su se svi poceli polako udaljavati od mene iako nisam nikome nista nazao ucinila. Od toliko prijatelja, ostala sam sama.

Imam sestru i stara je sedam godina. Po noci veoma lose spava. Skrguce zubima, uzasno se baca i mljacka, upravo je strasno to slusati. U roku od dve godine imala sam dve operacije, obe na grlu. ©to god pojedem nije mi dobro, samo zlo i povracanje. Obisla sam sve doktore, bila na ultrazvuku i ostalim pretragama, ali doktori nisu dijagnozirali nista.

Moja mama nije znala sta da radi, a ja svoje stanje vise nisam mogla da podnosim. Potuzila se kumi, koja ju je saslusala i uputila u manastir Lepavinu. Posetili smo o. Gavrila, koji je za nas citao molitvu. Zapalile smo svece i dobile osvecenu vodu za pice. Pomalo, od kako trosimo vodu, moja sestra mirno spava, meni se polako vracaju prijatelji i drage osobe, u skoli dobivam dobre ocene i nisam vise tako umorna. Idemo redovno na molitvu i nadamo se da ce nam biti bolje. Od sveg srca zahvaljujem o. Gavrilu na pomoci i molitvi za nas, i iskreno verujem da moj otac, da smo ranije saznali za manastir Lepavinu, ne bi bio sada mrtav".

Danijela iz Bjelovara