SVEDOCANSTVO 26

"Vece. Tisina. Sedim sama u gluvoj sobi i slusam pesmu vetra, slusam i razmisljam. Razmisljam o proteklim godinama, godinama mucenja, patnji i iscekivanja da se nesto dogodi. I, hvala Bogu i o. Gavrilu, dogodilo se.

Pocela sam da dolazim u manastir Lepavinu pre godinu i po dana. Do tada sam znala da manastir postoji i jednom davno sam ga posetila. Na nagovor prijatelja koji je znao moje probleme, dosla sam kod o. Gavrila. Secam se toga dana. Bila je zima, hladno, bas onako kako sam se i ja osecala. Imala sam tremu, jer nikada nisam imala kontakt sa svestenicima. Sve mi je bilo strano, da ne kazem tudje. No vrlo brzo je svega nestalo, osecala sam se prijatno, pojavio se tracak nade i za mene. Primetila sam da se nesto pocelo desavati, da se moj zivot menja, da mi svaki odlazak u manastir otkriva nesto novo. Zivot je poceo da dobiva smisao i da mi pruza svoje lepote.

Dolasci u manastir postali su sastavni deo mog zivota. Razgovori sa o. Gavrilom i njegove molitve pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice postali su izvor snage i radosti u mom zivotu. Osetila sam potrebu da primim Sveto Pricesce. Dani pripreme za Pricesce potvrdili su moju duhovnu zanemarenost. Iskusenja su bila velika i snazna. Borila sam se i, hvala Bogu, pobedila. Posle primanja Svetog Pricesca osetila sam olaksanje i dobila polet. Zivot mi je postao lep i pocela sam ga voleti i radovati mu se.

Ali, to je kratko trajalo. Opet prepreke. Oko kuce sam pocela nalaziti stvari koje su donesene i ostavljene da mi nanesu zlo. Pala sam u tesku psihicku krizu. Pocela sam razmisljati o smrti. Zamolila sam o. Gavrila da dodje, da mi svojom molitvom pomogne. Taj dan je za mene bio veliki dan. Bila sam uznemirena, puna iscekivanja, ponosna i pocascena dolaskom o. Gavrila u moju kucu. Verovala sam da ce o. Gavrilo pomoci i meni i mojim ukucanima svojim molitvama. Hvala Bogu, pomogao je. U kucu je usla zivotna svezina, puna lepote, radosti i vedrine. Pocela sam se radovati svakom danu, voleti zivot ispunjen smislom.

Za sve ove lepe dane, za svu ovu srecu u zivotu ja mogu da zahvalim Bogu, Presvetoj Bogorodici i molitvama o. Gavrila. Postala sam vernik. Postim sredom i petkom, nastojim da dolazim na nedeljna bogosluzenja. Kada osetim potrebu za primanjem Svetih Tajni, pricestim se. Verujem u Boga i Njegovu neizmernu milost, u Presvetu Bogorodicu i molitve o. Gavrila, koji su mi pomogli da zivim srecan zivot i da mu se radujem".

12. jula 1997. godine