SVEDOCANSTVO 27
"Zovem se L. S. i zivim u okolini Bjelovara. Prvi put sam posetio manastir Lepavinu u petom mesecu 1997. godine. Na pocetku bih zahvalio gospodji A. B. iz moga sela sto mi je svojom pomoci, i otkidajuci vreme od svog posla, omogucila posetu ovom svetom mestu. Zatim, zahvaljujem o. Gavrilu na susretljivosti i ljubaznosti koju mi je ukazao u svakoj prilici kada sam trebao pomoc, kao i ostalim ziteljima manastira.
Moji problemi poceli su davno, tacno pre 20 godina (1977.), nekako u ovo vreme, u leto. Uz neobjasnjiv pojacani strah, pojavila mi se tahikardija (ubrzano lupanje srca), koja je dostizala u mirovanju stotinu i vise otkucaja. Nakon svih obavljenih pretraga, uvazavajuci sluzbenu medicinu, prihvatio sam dijagnozu psihoneuroziseanta, te sinus tahikardija, kao i terapiju uz to. Moje stanje je bilo vrlo nestabilno. Ni normalno, niti nenormalno. Imao sam mnoge tegobe. Jednom prilikom, legao sam uvece na pocinak, i u neko doba noci se probudio. Oko mene zvezde, ja ne osecam postelju, samo strah. Kada to prvo stanje mine, nekako se priberem i prvo sto potrazim je svetlo. I sve ove godine spavam po noci sa upaljenom lampom. Jednom sam otisao na bioskopsku predstavu, da bih u pola filma odjednom osetio kako su mi svi ekstremiteti osim trupa utrnuli. Samo trnci! Ne osecam nista osim trnce po rukama i nogama. A kakvih li sve snova! Snovi su bili uglavnom ruzni. Zahvaljujem Bogu sto je java bila ipak bolja od sna. Dogadjalo mi se, narocito nakon doseljenja iz grada u sadasnje mesto boravka, da sam po dva puta nedeljno posecivao Hitnu pomoc. Kada bih dosao u bolnicu, a sve to u nocnim satima, vec bi mi bilo bolje, i celi slucaj bi zavrsio sa apaurinom intramuskularno. A ja sam prethodno skoro umirao!
Uz posao u preduzecu, kod kuce smo se bavili poljoprivredom. Posao je isao mukotrpno. Moja supruga i ja smo radili i naradili se, a rezultata je bilo vrlo malo. Uz to, supruga je dozivljavala takve telesne povrede po rukama i nogama za koje, kad su se dogodile, nije bilo logicnog uporista. Pripisivali smo ih nepaznji.
U kuci zivimo sa mojom majkom. Tokom zajednickog zivota ponekad je bilo raznih nemilih situacija i svadja. Kako je vreme odmicalo, toga je bilo sve vise, pa nas je majka pocela proklinjati sa namerom da nas istera iz kuce. U ovim devedesetim godinama, do posete manastira Lepavine, takvih odnosa u nasoj porodicnoj zajednici bivalo je sve vise. A dogadjale su se i razne druge pojave. U pocetku redje, a tokom 1996. i 1997. godine svakonocno: pucanje namestaja, lupanje po peci i po tavanu, skripanje, itd.
Posao nam je propadao do te mere da je postalo pitanje kako preziveti i sta jesti. Deca su spavala nemirno, nerazumljivo govorila u snu; mladji sin bi odjednom ustao i kretao nekuda, svadjao se u snu s nekim... Atmosfera u kuci i oko nas bila je napeta. Ja sam osecao nesto. Jezio sam se. Nisam spavao dobro. Nocu sam sanjao borbu sa necastivim, budio se, budio suprugu. Uzimao sam Bibliju i molili smo se zajedno, dok se ne bih smirio i dosao k sebi. Strasno.
Posao propada, razni pritisci sa svih strana, neimastina... Poceo sam razmisljati o najgorem.
No nasa suseda, gospodja B,. ponudila nam je da sa njom posetimo manastir Lepavinu. Otisli smo, najpre supruga pa onda i ja, kod susretljivog i ljubaznog o. Gavrila, na Sv. Liturgiju i na molitvu. Kako smo odlucili da idemo na molitve i liturgije, tako se tama oko nas pocela razilaziti. Tokom prvog perioda poseta manastiru ja sam poceo vidjati, sve onako krajickom oka, razne zivotinje u obliku macaka, vece ili manje. Medjutim, kako i dalje posecujemo manastir i dolazimo na molitve o. Gavrila, vise ne vidim takve prikaze. Prestalo je lupanje po kuci i lomljava, ja sam prestao biti napet, tj. zivcan, besan, prestao sam piti lekove koje sam trosio u takvim situacijama. U vezi posla, pocinjemo odande gde smo stali 1989.-1990. godine, samo sto ovaj put osecam Bozji blagoslov.
Sto se tice moje majke, mogu svedociti da je ono ruzno preklinjanje prestalo, a delomicno je prestalo i nesnosno psovanje.
Ovim napisom zelim da posvedocim da smo clanovi moje obitelji i ja uz molitvu o. Gavrila te upotrebu svete vode i posvecenih sveca dosli do mira, spoznaje Boga i do vere".
23. juna 1997. godine