SVEDOCANSTVO 32

"Majka sam dvoje dece, sina J. i kcerke L., koje neizmerno volim. Po struci sam profesorica. Pre vise od dve godine primetila sam da se sa mojim sinom dogadja nesto nenormalno. Sumnje mi je kasnije jos vise produbila moja majka, koja je primetila da on dosta nemirno spava, skripi zubima i u snu se dosta muci. No, ono najgore sto se desilo jos pre dve godine ispricala mi je majka, kada je, ostavsi sama kod kuce, na podu u kuhinji nasla dva pokvarena pacja jajeta. Inace, mi uopste nemamo patke. Mamino sam iznenadjenje i uplasenost isprva zanemarivala, objasnjavajuci sve to nekim slabim pretpostavkama i njima opravdala njen vidljiv i moj potisnut, ali itekako prisutan strah.

Sin mi studira elektrotehniku i sve do fakulteta bio je izvrstan ucenik. Sve je ispite na pocetku polozio sa odlicnim uspehom, no poslednji bi uvek polozio tek nakon ogromnih muka i napora. Druga godina donela je isto. Odlaskom kcerke na fakultet, prosle godine, situacija kao da se preslikala. Kao majci, bilo mi je tesko gledati da deca, koja su dotad navikla na uspehe, toliko pate. I celo sam se to vreme obracala Bogu, pitajuci se neprestano hoce li se ta uzasna prica zavrsiti. No, sve moje molitve kao da nisu bile dovoljne.

U sestom mesecu ove 1997. godine nastavilo se bunilo cudnih dogadjanja. Izlazeci jedno jutro s muzem iz kuce, na stepenicama pred ulaznim vratima bile su ostavljene neke tudje, gotovo nove papuce, i to umesto mojih sasvim obicnih i starih.

Sumnja da je mojoj kuci, prvenstveno mojoj deci, naneseno zlo dosla je do punog izrazaja u desetom mesecu. Oboje dece su bili gotovo na rubu sloma od tuge. Posebno mi je bilo tesko gledati sina, koji je ponovo pao na ispitu i zbog toga uzasno patio, jer je bio siguran u svoje znanje, ali osecao je da jednostavno nema srece.

S obzirom da je bio krajnji rok da oboje dece daju ispit za upis u sledecu godinu, nisam mogla vise cekati. Morala sam nesto preduzeti. Otisla sam u manastir Lepavinu, jer sam vec odavno cula da je Sveta Bogorodica Lepavinska cudotvorna i da pomaze svima koji joj se obrate. Moje uverenje da sam dosla na pravo mesto postalo je jos snaznije upoznavsi o. Gavrila, koji je u meni pobudio ogromnu nadu. Toliko sam mu zahvalna da su sve reci za to preslabe. Svojim molitvama pred ikonom Presvete Bogorodice, osvecenom vodom i posvecenjem odece, zlo je odgnano od moje porodice.

Posle sv. Liturgije i molitava na kojima su bila prisutna i moja deca, sve je krenulo na bolje. Deca su sretno polozila ispite i upisala vise godine studija. Na tom daru smo neizmerno zahvalni Presvetoj Bogorodici, Njenoj cudotvornoj ikoni i o. Gavrilu, koji neumorno sluzi i odrzava ovo mesto mira i blagoslova Bozjeg".

D. N. A.