SVEDOCANSTVO 41

"Amerikanac Henri Hemilton, cija je majka Mildred Grejs bolovala od raka, za manastir Lepavinu i cudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske saznao je od gospodje R. V. Ona je ocu Gavrilu dala imena za pominjanje u molitvi, a onda - posle radosne vesti iz Amerike - dovela supruznike Hemilton da se i sami poklone svetinji. Zamolili smo je da kao neposredni svedok napise kako se sve to dogodilo, na sto se ona uctivo odazvala:

"Pre godinu dana upoznala sam postene i drage ljude Sirli i Henrija Hemiltona, sluzbenike za administraciju, logistiku i komunikaciju pri OEBS-ovoj misiji u Republici Hrvatskoj. Sprijateljili smo se, i oni otada mene i moju kcerku posecuju kad im to vreme dozvoli, jer im je Koordinacioni centar za Hrvatsku smesten u Sisku, a ja zivim u Novigradu Podravskom. Oni su drzavljani SAD-a, iz grada Norveja (drzava Mejn). Leta prosle godine su otisli kuci u Ameriku na odmor, a kada smo se sreli nakon njihovog povratka, bili su neobicno ozbiljni i tuzni. Pitala sam ih tada zasto su tako neraspolozeni. Moja kcerka Marija - ili Meri, kako je oni zovu - nasa je prevoditeljka. Gospodin Henri mi je odgovorio da mu je majka bolesna, da ima rak i da su lekari prognozirali da ce ziveti, mozda, do kraja godine; dakle, svega jos nekoliko meseci.

Buduci da odlazim u manastir Lepavinu, na liturgiju i molitve o. Gavrila pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, ispricala sam im neke slucajeve ozdravljenja i o snazi molitve o. Gavrila. Dala sam im Bogorodicinu ikonu i rekla im da se mole za bolesnu gospodju Mildred Grejs, a ja cu njeno ime dati o. Gavrilu za pominjanje u molitvi. Mislim da sam ime Mildred Grejs dala tri ili cetiri puta za pominjanje.

Nakon mesec dana moji su me prijatelji nazvali da ce doci, da bismo zajedno otisli u manastir Lepavinu. Gospodin Henri je tada okupljenom manastirskom bratstvu, meni i mojoj kcerki rekao da njegova majka vise nigde u telu nema stanice raka.

Potom je gospodja Sirli ispricala kako supruga njenog brata ima rak koze na ruci. Od tada se otac Gavrilo molio i za gospodju Merilin. Ja sam nekoliko puta odlazila u manastir i davala imena Mildred Grejs i Merilin. Tako su se imena dveju Amerikanki, medju mnogim ostalim imenima, cula u molitvi o. Gavrila pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.

Za Bozic su nas posetili i preneli radosnu vest. Gospodja Mildred Grejs Hemilton se u medjuvremenu potpuno oporavila, pa joj je narasla i kosa sa uvojcima, a gospodja Merilin je takodje ozdravila, vise nema rak koze.

Htela bih napomenuti da sam katolkinja sa velikom verom u Boga, a moji prijatelji su protestanti, takodje veliki vernici.

Na kraju se zahvaljujem o. Gavrilu, i neka ga Bog dugo cuva za mnoge koji ga trebaju i kojima pomaze".

  Svoje osecanje zahvalnosti Henri Hemilton je izrazio i pismom koje je poslao urednistvu "Sisackog tjednika" sa molbom da se objavi. Taj list je u svom broju od 30. decembra 1999. godine objavio to pismo, koje je potom preuzela i Informativna sluzba SPC-a Pravoslavlje pres. Tako su o tom Bogorodicinom cudu dana 14. januara 2000. pisale i beogradske "Vecernje novosti". Prevedeno sa engleskog, pismo glasi:

Skeptici se rugaju, vernici se dive 

Otac Gavrilo, staresina manastira Lepavine, pedesetak kilometara istocno od Zagreba, slavan je i poznat na celom ovom podrucju po svojim lekovitim, isceljujucim molitvama. Crkva u kojoj sluzi, bez obzira sto se u njoj ispoveda pravoslavna vera, privlaci i katolike, protestante i muslimane, sve u potrazi za resenjem psihickih i fizickih bolesti i muka.

Proslog leta lekari su mi saopstili da ce moja majka umreti od posledica raka, i to pre kraja ove godine. Od tada je ime Mildred Grejs, ime moje majke, kroz molitve i pojanje svestenika duge brade odzvanjalo drevnim manastirom Lepavina.

Ove godine je vreme darovanja (za Bozic i Novu Godinu, prim. prev.) za mene pocelo kada su mi lekari koji su lecili moju majku saopstili da vise nema ni traga od raka u njenom telu. Ona ce u novi milenijum uci mnogo zdravija i odvaznija nego sto je bila jedno dugo, dugo vreme.

Rak u telu moje majke nije bio smesten samo u jedan organ, i nije bila rec samo o jednom tumoru. Takva vrsta raka obicno spava kao cudoviste u senci, dok odjednom ne skoci na svoju zrtvu kao nemilosrdna zver. Pokazalo se da hemoterapija nije bila resenje, a molitva da. Skeptici ne veruju, vernici se dive.

A jos uvek, jednom nedeljno, rezonantnim glasom oca Gavrila ime Mildred Grejs odjekuje drevnim manastirom Lepavina.