- Bacuska, da li je lako doci u ta mesta?

- Doci do tamo danas nije lako.   Iako je moguc ulazak bez vize, za muskarce-mirjane pristup je prakticno nemoguc - u Abhaziji strahuju od novog vojnog sukoba.   Za zene nema prepreka.   Duhovna lica propustaju, ali s problemima.   Na primer, namesnika Vaalamskog manastira arhimadrita Pankratija u pocetku niposto nisu hteli da puste.   I tek posle dugih pregovora su mu odobrili ulazak.    Meni je bilo malo jednostavnije, posto u Suhumi zive prijatelji nase porodice.   Jos ranije smo se dogovorili o dolasku, da odsednem kod njih.   A zelja da posetim Svetinje Abhazije je postojala odavno.

 - Zbog cega su ta mesta draga ruskom pravoslavnom narodu?

 - Prvo, to je zemlja Majke Bozije.   Pored Novoatonskog manastira se nalazi gora zvana Iverska.   Na njoj se nalazi cudotvorni izvor Iverske Ikone Majke Bozije.   Zadivljujuce je da voda tece na nadmorskoj visini od 2000 metara.   Nekada tamo nije bilo vode, ali zahvaljujuci molitvama monaha Bogorodica je blagovolela da im podari izvor.   Do revolucije u tom manastiru se nalazila ikona Bozije Matere "Isceliteljka", koja je donesena iz Staroatonskog manastira.   Tu neveliku kelijsku ikonu sada cuva jedan arhimandrit, koji zivi u Ukrajini, blizu Pecevske lavre.   Cuo sam o tome, da su novoatonski monasi molili arhimandrita da vrati Svetu Ikonu u obitelj, i da je on odgovorio: jos nije vreme, ali ce doci dan - i ikona ce se vratiti u manastir.   Abhazija - to je zemlja prvih vekova hriscanstva.  Upravo tada su abhazijci primili hriscansku veru.   U Picundu su sacuvali ostatke hrama iz II veka.   Grobnica Svetog mucenika Vasilija Komanskog s njegovim mostima se nalazi u hramu iz IV veka.   Pored, protice i njegov sveti izvor.   U IV ili V veku je preduzet pokusaj izvlacenja mostiju Svetog Vasilija Komanskog napolje, ali je iz groba izasao oganj – Sveti nije blagoslovio da se njegove mosti nalaze na drugom mestu.    Po Predanju, u tom hramu je svoju poslednju Liturgiju sluzio Sveti Jovan Zlatoust.   Ocuvana je i cela njegova grobnica, ali njegove mosti nisu tamo.   Mosti Svetog Jovana Zlatoustog su svojevremeno bile prenesene u Konstantinopolj.   Abhazija je poznata i po tome sto se ovde desilo i III Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.   Ona je dospela u ruke jednog blagocestivog mestanina, kome je sam Sveti Jovan Preteca otkrio mesto gde je bila sakrivena njegova glava.   Na tom mestu se nalazi nisa.   Pored ovih Svetinja, tamo se jos nalaze i hram i izvor Svetog Apostola Simona Kanonita, a takodje i pecina gde je boravio Apostol.   U seli Mihajlovka, pored crkvenog groblja, sahranjen je i poslednji glinski starac - shiarhimandrit Serafim (Romancov).   On je bio duhovnik glinske pustinje, a kada je ziveo u Abhaziji, monahe je duhovno rukovodio.   Shiarhimandrit Serafim je umro 70-tih godina naseg veka.  

 - Vojne akcije izmedju Abhazije i Gruzije su nekako uticale na  zivot Novoatonskog manastira?

- Naravno. Manastir je, izuzev hrama, unisten.   Na njegovoj teritoriji zive obicni mirjani.   Posto je ovde nekad bio muzej-zabran, a ne aktivni hram, njegovu granicnu teritoriju su naselili mestani, i iseliti njih sada - nije mali problem.   Samo deo manastirskih zgrada (gde su se bile manastirske kelije) je vracen monasima, pritom u razrusenom stanju.   I pored svega obitelj zivi, aktivna je.   U velikom troprestolnom hramu je sacuvano svo zidno slikarstvo, a takodje i presto, oltar, ikonostas, jednog od sporednih oltara.   Prestoli centralnog i drugog sporednog oltara nisu sacuvani, kao i mnoge ikone u hramu.

  -  Koliko se monaha podvizava u obitelji?

 -  Dva ili tri coveka. Namesnik manastira je jeromonah Andrej.

 - Zasto tako malo? Pa to je bio veliki manastir.

 - Deo duhovnika je zauvek napustilo Abhaziju za vreme gruzijsko-abhazijskog sukoba.

 - Koji od jerarha se pominju na Bogosluzenjima u hramu?

 -     Pominju Patrijarha Moskovskog i  cele Rusije Alekseja II i gruzijskog Patrijarha-katolikosa Iliju.   U Abhaziji je nekad Patrijarh bio katolikos. Ali Gruzijci uporno ne priznaju abhazijskog katolikosa.   Time pre sto je do revolucije Kavkazku eparhiju vodio ekzarh Gruzije.   Ali istorija Crkve svedoci o tome da je davnih vremena Abhazija imala svog katolikosa.  I abhazijci se sada bore za to, da udju u sastav neke eparhije, da dobiju autonomiju ili jurisdikciju.   Medjutim, abhazo-gruzijski sukob se nastavlja i zasad se o tome ne odlucuje.   Fakticki, sada se Abhazija ne nalazi nipod cijom jurisdikcijom.  

- Abhazijske Svetinje su sad van opasnosti?

 - Svetinje su van opasnosti, ali su u zapustenom stanju.   O njima malo ko brine.

 - Sta bi bilo bolje - da Svetinje pripadaju Abhaziji ili Gruziji?

 -Kada su pripadale Gruziji, Svetinje su bile jos zapustenije.   Ali i sami Abhazijci ne postuju previse ta sveta mesta.   Uglavnom dolaze ruski poklonici.   I Moskovska Patrijarsija bi mogla vise da ucini za odrzavanje Svetinja, u odgovarajucem stanju, za razvoj hodocasnistva. - Medju abhazijcima ima muslimana? Samo mali deo tog naroda koji zivi u Turskoj su - muslimani.   Uopste, abhazijci su malobrojna nacija.   U samoj Abhaziji zivi nesto vise od 100 hiljada ljudi, i to su pravoslavni hriscani.

 -Vi ste doneli iz Svetinja kamen s krvlju mucenika Vasilija Komanskog. Kako ste uspeli da ga nadjete? 

- Kupao sam se na izvoru tog mucenika i vise puta vadio kamenje sa dna. Ali na njima nije bilo krvi.   Za vreme kupanja ja sam citao tropar muceniku Vasiliju, pevao mu narodnu pohvalnu pesmu.   I eto na kraju sam zagrabio dovoljno veliki kamen, koji se razlikovao od drugih.   Pokazao sam ga poslusniku, koji je cuvar tog mesta, i on je potvrdio: "Da, to je krv".  Na kamenu su bile takve kapi krvi, koje se ne smeju ni sa cim pobrkati. Mala kap, nesto veca, otok… I posto je kamen dovoljno veliki, na njemu je bilo sest ili sedam kapi.   One su se mogle lepo primetiti, iako je kamen taman.

- Recite nam malo o muceniku Vasiliju.

- To je mucenik prvih vekova hriscanstva.   Cini se da je stradao u II veku za vreme Rimskog imperatora.   Obuvali su mu gvozdene cizme, sa u njima zabijenim ekserima, na sve nacine mucili i zlostavljali zbog ispovedanja vere.   U mukama je zavrsio svoj zemaljski zivot upravo na tom mestu. I tamo, gde je mucenik ispustio poslednji dah, potekao je cudotvorni izvor. Poslusnik Anatolij, koji brine o tom mestu, je pricao, da je namesnik Trojicno-Sergejeve lavre, arhimandrit Feognost, tu dobio isceljenje.   To se desilo nedavno.  

- Zive li i danas kao ranije u sumama i na planinama Abhazije molitvenici - otselnici?

- Zive.   Pitao sam u manastiru koliko ih ima - 30, 40 ljudi? "Da, rekli su mi, otprilike tako".   Uglavnom su to Rusi i cuvasi.  

- Na koje jeziku se vrse Sluzbe u hramovima u Abhaziji?

- U gradu Suhumi se nalazi hram u cast Pokrova Majke Bozije.   U njemu se sluzba vrsi na tri jezika - slavjanskom, grckom i abhazijskom.   Na primer, otpevaju "Vjeruju" na slavjanskom, - izlazi ctec i cita molitvu na abhazijskom jeziku, drugi ctec cita na grckom.   Svestenik je vec procitao u oltaru Jevandjelje na abhazijskom, djakon na amvonu cita na slavjanskom.  Sveto Pismo i Liturgija su prevedeni na abhazijski jezik.

- Koji arhijereji vrse rukopolozenje u svestenicki cin?

- Rukopolozenje vrsi arhiepiskop Krasnodarskij i Novoruski Isidor i episkop Majkopski i Armavirski Filaret.   Njima duhovno rukovodi Patrijarh Moskovski i cele Rusije Aleksej II.   Po dogovoru medju svestenosluziteljima Abhazije je izabran glavni jeromonah.   A pitanja, koja su samo u kompetenciji arhijereja, resavaju ili Krasnodarski ili Majkopski Vladika.

- U Abhaziji ste ucestvovali u Krsnom hodu? Povodom cega je on bio?

- Taj Krsni hod, posvecen 2000- godisnjici hriscanstva je poceo 7-og avgusta, sa Novog Atona.   Prosao je ceo Krasnodarski kraj i zavrsio takodje na Novom Atonu.   Krsni hod je vodio jeromonah iz familije Kiut (ne secam se njegovog imena), on je po nacionalnosti abhazijac.

- Sta vi mislite, Rusija je zauvek napustila Abhaziju ili ce se jos tu vratiti?

- Ja mislim da ce se Rusi jos vracati u ovaj isceliteljski kraj – kao gosti, kao turisti, kao poklonici.   Te godine je Abhaziju vec posetilo mnogo Rusa.   Strah od rata polako nestaje.   Abhazija je uvek zivela u tesnoj vezi sa Rusijom, obostrane veze su se pozitivno pokazivale na blagostanju republike, i sto pre se prisutnost Rusije obnovi, tim pre ce biti bolje za Abhaziju i pravoslavne hodocasnike.  

Tatjana 23.09.1999.