Pokajte se, jer se priblizi Carstvo Nebesko (Mt. 4,17) Pravoslavni hriscani svih vremena svoju dusu ciste od greha prolazeci kroz posebnu crkvenu Tajnu koju je utvrdio sam Isus Hristos: TAJNA POKAJANJA Da bi se ocistila dusa u Tajni Pokajanja, neophodno je spoznavanje svojih grehova i skrusenost duse. (Mnogi imaju laznu predstavu da je dovoljno samo to). Medjutim, neophodno je i otkrivanje prauzroka svojih grehova. Potrebna je ispovest cistog srca, sveteniku, kao Bozijem sledbeniku, s namerom da se vise ne gresi. Samo je svesteniku data vlast od Boga da moze da oprosti grehe. Pokajna ispovest pomaze da se pristupi Svetom Pricescu - da se dostojno primi Telo i Krv Hristova. Sjedinjenje sa Hristom donosi neizrecivi mir u dusi, ljubav i pomirenje sa svima. Od pamtiveka je Hristova Crkva utvrdjivala duhovni poredak poboznih pokoljenja - miroljubivost, trpljenje, zdravlje. Da bi se sa tela oprala prljavstina, uzimamo vodu i sapun. Telesnu prljavstinu tesko podnosimo. Medjutim, da bi se dusa ocistila od duhovne prljavstine, odnosno, da se dusi olaksa i da se oslobodi od grize savesti, koja se javlja kao posledica ucinjenog greha - zivljenja u grehu, Hriscanska Crkva predlaze  t a j n u   p o k a j a nj a. To je duhovna banja za nasu duhovnu prljavstinu. Svesteniku je od Boga data vlast "da prihvati i razresi nase grehe". "Oprastam ti i razresavam te od greha tvoga...", govori svestenik verniku koji je dosao na ispovest i pokajao se za svoje grehe. Veliko olaksanje osete svi koji ociste savest i udostoje se da speru svoje grehe u Tajni Pokajanja. Kako je potrebno pozuriti da se ocisti dusa od greha, jer niko ne zna sta ga ceka sutra i koliko mu je ostalo od zemaljskog puta! Da li cemo uspeti da se ocistimo pokajanjem? Da li cemo uspeti da spoznamo svoje grehe? Pozuri, hriscanine, i zapamti: "Nista necisto nece uci u Carstvo Nebesko". S verom i nadom dodji na ispovest i proveri sebe, hriscanine! Hulis li na Boga? Zivis li u strahu Bozijem? Staras li se za svoje spasenje? Nosis li krst na grudima? Osudjujes li svestenike, monahe i druga duhovna lica? Postis li postove? Odlazis li na bogosluzenja nedeljom i praznicima? Postujes li zavete koje si dao? Ljubis li bliznjega svoga kao sebe samoga? Pomazes li bliznjima? Osudjujes li bliznjega? Saosecas li sa patnjama bliznjega? Nasladjujes li se nepristojnim slikama? Pevas li nepristojne pesme? Igras li nepristojne igre? Sablaznjavas li koga nepristojnim ponasanjem i odevanjem? Opijas li se? Pusis li? Uzimas li narkotike? Da li ruzno govoris? Pricas li nepristojne viceve? Imas li druge lose navike? Igras li karte i druge hazardne igre? Posecujes li bolesnike u bolnicama i kod kuce? Dajes li siromasima i bednicima od viska svoga? Cinis li dobra dela samo da bi te svi videli? Zivis li od tudjeg rada lencareci? Cuvas li i cenis tudji rad i plodove tog rada, svoje i tudje vreme? Postujes li starije, roditelje? Vredjas li ih? Vaspitavas li decu da veruju u Boga? Molis li se za nastavnike, srodnike, bliznje (zive i upokojene)? Varas li muza (zenu)? Da li je od Boga blagosloven tvoj brak (da li ste pristupili Tajni Vencanja)? Da li unistavas plod u utrobi (abortus i druga sredstva)? Da li drugima dajes savete da uniste plod u utrobi? Da li se sablaznjavas bludnim dodirima? Da li ucestvujes u kakvim telesnim perverzijama? Gatas li pomocu karata, na dlanu ili na neki drugi nacin? Da li trazis pomoc kod vracara, gatara, ekstraseansa, astrologa, hipnotizera i sl.? Da li se bavis vracanjem, bacanjem cini, magijom (bela i crna magija, hipnoza, razne vrste spiritizma)? Ako si vec u Hriscanskoj Crkvi, da li se obracas i drugim religijama? Kunes li decu, bliznje? Da li se bez razloga prepustas gnevu? Da li si zlopamtilo? Da li zlom vracas za zlo? Da li lazes? Da li svedocis lazno? Da li kleveces? Da li krades? Da li prisvajas drzavnu imovinu? Da li uzivas u raskosi i skupim predmetima? Da li uzivas u hrani (stomakougadjanje, tajnojedenje, lakomstvo)? Da li vodis prazne razgovore? Da li se rugas slabim i bespomocnim osobama? Da li ikoga vredjas? Da li bez razloga ubijas zivotinje, ptice, insekte? Da li sa trpljenjem nosis svoj krst i tugu? Ljubis li neprijatelje svoje? Molis li se za one koji te napadaju i progone?   Ne cinite greh, ne ubijajte svoje dete! Abortus je ubistvo. Medicina kaze da je smrt - najverovatniji ishod za zenu koja izvrsi abortus. Osim toga, abortus se obavezno odrazava na zdravlje dece koja se rode posle abortusa. Jedno je sigurno - ubistvo nerodjenog deteta je smrtni greh, za koji ce roditelji odgovarati pred Bogom. Zato, ne cudite se ako se posle prekida trudnoce porodica raspadne, pojavi teska bolest ili dogodi neka nesreca. Ne cudite se. To je posledica deteubistva. Materijalno blagostanje ne moze da bude utemeljeno na krvi. Abortus je uvek lazan korak. Ako ste ucinili takvu gresku - pokajte se zbog nje! Bojte se Boga! Greh deteubistva lisava roditelje blagodati Bozije. U davnim vremenima za takve postupke majke su, zajedno sa ubicama, dvadeset godina proterivali iz Crkve. Buduci da nerodjeno dete, kao i odrastao covek, ima svoju besmrtnu dusu, posle smrti roditelji se susrecu sa dusama ubijene dece. Cuvajte se "iscelitelja", astrologa, ekstrasensa, hipnotizera, ljudi koji skidaju cini, vracanja, gatanja, joge, bele i crne magije, nadrilekara, psihoterapeuta, autotreninga i sl. Ako se obracate njima za pomoc, jacate vezu sa palim duhovima (demonima), padate u smrtni greh zbog direktnog opstenja sa nevidljivim silama. Istinsko isceliteljstvo, prozorljivost, to je sudbina svetitelja i pravednika i imaju ih samo pravoslavni podviznici koji su se desetinama godina podvizavali u smirenju, postu, molitvi - to je dar Duha Svetoga. Samo Bozija volja odredjuje ko ce biti dostojan tih darova. Uzroci svih bolesti su - nasi gresi. Zivite s Bogom po Njegovim zapovestima u okviru Njegove Crkve Pravoslavne, koristite se Tajnama crkvenim i bolesti ce otici od Vas. Sta je to kodiranje? Ono prakticki deluje besprekorno. Od strane kodiranog nije potrebna snaga volje. "Kod" je pecat koji se udari na celo. Preko tog pecata coveka opsedaju demoni, koji mu od tog trenutka "pomazu" - da ne pije vino, ne pusi, da smrsa... Sve to pravoslavnom coveku daje osnov za sumnju u "kod" - prototip pecata antihristovog: "I ucini sve, male i velike, bogate i siromasne, slobodnjake i robove, da im dadu zig na desnoj ruci njihovoj ili na celu njihovom" (Otk. 13, 16). Neki hipnotizeri kodiraju pijanice kodom "444", drugi stavljaju znak na celo iglicama, tzv. tetoviranjem, formirajuci tetovazu nevidljivu golim okom. Nesumnjiva je aktivnost demona u kodiranju. Pijanstvo pojacavaju demoni. Bez molitve se nikada ne mogu isterati demoni (Mt. 17, 21). A za vreme seanse kodiranja - ni molitva se ne cita, niti se iko krsti. Poznato je da niko nikada od svetitelja nikoga nije kodirao; znaci, tu se radi o palim duhovima - necastivim, koji su se pretvorili u demone. Covek je sklon grehu. Ako se i uzdrzavamo od losih reci i dela, od losih pomisli, bez Bozije pomoci to ne mozemo. Dubina prljavih misli nema dna. Upravo - neciste misli nas i guraju na pokvarene reci i dela. Gospod, svetitelji i andjeli sve nase misli vide. Ako se ne naucimo cisto da mislimo ovde, na zemlji, nasa necistoca ce se na nebesima pred svima pokazati. Mi stalno nekoga osudjujemo, zaboravljajuci na to da cemo za nase osudjivanje u istoj toj meri odgovarati pred Gospodom. Osudjujuci "iza ledja" bliznjega svoga, da li imas hrabrosti "u oci" da iskazes svoje nezadovoljstvo i da ga razotkrijes? Da li ces ti biti u pravu? Da li ti imas snage da izdrzis slicno iskusenje za koje drugoga osudjujes? Da li uzimas tudje grehe na sebe? Seti se, ti koji osudjujes, Gospod isto trazi i od tebe i od njega! Od jednog trazi za ucinjen greh, a od drugog za drskost da uzme sebi za pravo da osudjuje. Ti, koji si se drznuo da osudjujes, ti vidis samo kako tvoj bliznji pada u greh. Ali, ne vidis kako njegovo srce place i tuguje u pokajanju. Dveri pokajanja su otvorene svima, ali, da li cemo kroz njih svi proci? Necistotu svog srca najteze spoznaje covek koga je obuzela gordost. Takvi svoje grehe ne vide i stalno zavaravaju sami sebe i precenjuju svoju pamet. Oni su zadovoljni sami sobom i retko zaviruju u dubinu svoje savesti. Ali, savest je tesko obmanuti. To je glas samoga Gospoda koji nas razotkriva. Svakom coveku je data sloboda volje. Kako da se koristimo svojom voljom? Da li ce nas nasa dela i namere pribliziti Bogu? Da li smo nasa dobra dela cinili cistog srca i sa puno ljubavi? Hriscanine, Gospod uvek vidi tvoje srce! Da li je puno smirenja ili gordosti, trpljenja ili gneva? Da li su nasa dela Bogu ugodna? Niko to ne zna. Niko ne zna kakav ce biti konacan odgovor. Niko to ne zna - andjeo ce doci po nas da nas povede na Strasni Sud. Da li ce Andjeo doci sa belim ili sa crnim krilima? Seti se, hriscanine: razbojnik koji je visio na krstu pored Hrista smireno se pokajao i usao u raj sa Gospodom. Gospod mu je oprostio i primio ga. Juda Iskariotski je bio ucenik Hristov, ali izdade svog Ucitelja i ne pokajavsi se, zbog svoje gordosti, ode u pakao. Cudni su putevi Gospodnji. Veruj, hriscanine, Gospod ukrepljuje svakoga koji Mu pridje s pokajanjem. Gospod pomaze coveku da odoli grehu i da ponovo ne zapadne u njega. Oprosti nam, Boze, gresni smo zbog gordosti, samouverenosti, sujete, slavoljublja. Sagresili smo delom, recju, pomislju, pogledom, sluhom, dodirom i svim svojim culima. Sagresili smo lenjoscu, nemarnoscu u izvrsavanju svojih obaveza. Nemarnoscu u molitvi. Nepostovanjem Svetih i Majke Bozije. Sagresili smo maloverjem i uninijem. Oprosti nam, Gospode. Sagresili smo nedostojnim pricescem Svetim Hristovim Tajnama, pristupajuci im bez pripreme, bez skrusenosti, bez straha Bozijeg - zaboravljajuci da je Sveto Pricesce plamen koji sazize nase grehe, zaboravljajuci da se u Tajni Pricesca sjedinjujemo sa Samim Gospodom, koji je nevidljiv sisao s nebesa i pretvorio hleb i vino u Telo i Krv Hristovu. Pomozi nam, Gospode, da sa strahom i trepetom pristupimo Svetom Pricescu. Pre ispovesti i Pricesca neophodno je da oprostimo svima koje smo uvredili i koji nas mrze. I tek tada mozemo da trazimo oprostaj za svoje grehe. prevod sa ruskog: Tankosava Damjanovic   Prep. Mojsej Optinski POUKE Poslusajte me. Ne smucujte dusu svoju zbog toga ste ste nemocni i sto se ne popravljate. Naravno, vi se mozda mnogo bas ne popravljate, ali se nadam da se popravljate pomalo, u onome sto ne vidite, a toga je dosta. To ispravljanje sebe nije veliko, kao da nista ne znaci, ali za spasenje moze biti dovoljno. Navescu vam bar delimicno nesto cega niste svesni, a desava vam se povremeno. Ako nekada nekom ukazete milost - bicete pomilovani. Ako sastradavate sa onim koji strada - uvrsticete se u mucenike. Ako oprostite onome ko vas vredja, to vam se ne samo oprastaju svi gresi, nego i bivate cedo Oca Nebeskog. Ako se, cak i malo, usrdno pomolis za spasenje, spasices se. Ako sebe ukoris, okrivis i osudis pred Bogom za grehe koje savescu osecas, i za to ces biti opravdan. Ako pred Bogom ispovedite svoje grehe, za to vam je plata oprostaj. Ako se ozalostite zbog svojih grehova ili dodjete u umiljenje (raspolozenje molitvene ganutosti) ili zaplacete ili uzdahnete, ni taj uzdah vas nece ostati skriven od Njega: "Nije sakrivena od Njega", veli sv. Simeon Novi Bogoslov, "ni jedna suza, niti cestica suzna." A sv. Jovan Zlatousti govori: "Ako se i malo ozalostis zbog greha, Gospod ce to primiti kao razlog za tvoje spasenje." Vidite li koliko ste samo stvari ispravili za koje ne znate. Zato je bolje za vas da se najpre nemocima hvalite, a ne da se ispravljanjima svojim nasladjujete. Neka njih meri nas pravedni Nagradodavac, a mi gledajmo samo na svoje grehe i kajmo se za njih u sve dane, postarajmo se da nam budu oprosteni.   Iz knjige "Kako se spasavati u svetu", Svetigora, Cetinje 1999, str. 83-84