Vladika Nikolaj SVETE TAJNE   U borbenoj Crkvi na zemlji ima sedam svetih tajni: krstenje, miropomazanje, pricesce, pokajanje, rukopolozenje, brak i jeleosvecenje. Na Istoku one se jos uvek nazivaju Svete Tajne. Zasto? Jer svaka od njih u sebi sadrzi tajanstveno i cudesno dejstvo Boga kroz Duha Svetoga. Srz svake od njih je ovo tajanstveno i cudotvorno bozansko dejstvo. Mi ne znamo kako, ali znamo da, tj. mi ne znamo kako Duh Sveti deluje u svetim tajnama, ali znamo da On deluje u njima i kroz njih. U svetoj tajni krstenja Sveti Duh cisti dusu od greha, tako da dusa kroz blagodat prima posinastvo Bozije i regrutuje se u armiju Hrista Spasitelja. Krstenje ostvaruje takvu ogromnu promenu u coveku da se to naziva ponovo radjanje (Jn. 3, 5). Krstenje je naredjeno od Gospoda (Mt. 28, 19). Kogod nije krsten ne moze se spasti, osim mucenika koji i bez vode (ali krvlju) primaju Carstvo Bozije (Sv. Kiril Aleksandrijski). U svetoj tajni miropomazanja Bog Duh Sveti ispunjava dusu, koja je prethodno ociscena i iz koje je greh odstranjen krstenjem, pozitivnim snagama ili darovima, a darovi su razliciti. Miropomazanje je naredjeno i ustanovljeno upraznjavanjem od strane Apostola (Dap. 8, 15-17; 19, 1-6; II Kor. 1, 20-22). U svetoj tajni pricesca, a u trenutku svestenikovog prizivanja, Bog Duh Sveti silazi na pripremljen i osvecen hleb i vino i pretvara ih u Hristovo Telo i Krv (ne menja ih vec ih pretvara; jer sustina je pretvorena, dok oblik hleba i vina ostaje nepromenjen pred nasim ocima). Ovu svetu tajnu neprestane ljubavi Bozije kroz zrtvovanje naredio je i ustanovio Gospod (Mt. 26, 26-28; v. Jn. 6, 53-57; I Kor. 10, 16-17; 11, 23-26). Tako je Hristos nasa istinska hrana; On nas pricescuje Samim Sobom da bismo mi postali istinski ljudi, gradjani Carstva Nebeskog, istinski delovi Njegovog besmrtnog tela. Tako je velika ljubav Bozija da nam u ovoj svetoj tajni Gospod daje ne samo Svoje darove, kao u drugim svetim tajnama, vec Samoga Sebe. Veca ljubav od ove ne postoji ni na nebu ni na zemlji. U svetoj tajni pokajanja, odnosno prastanja, Bog Sveti Duh prasta coveku njegove grehove ucinjene posle krstenja. Na taj nacin covek opet postaje cist pred Bogom. Gresnik odlazi od svoga Boga u stranu zemlju i postaje drug svinja, bacajuci svoje perle - svoju dusu - svinjama. Kada je greh pokajan, ispovedjen i oprosten, covek dobija slobodu da opet udje u dom svoga Oca. Prica o bludnom sinu jasno objasnjava poreklo i prirodu greha, istinskog pokajanja, ispovesti i oprostaja (Lk. 15, 11 i dalje). Gospod Isus Hristos je naredio i ustanovio ovu svetu tajnu svojim recima i delima (Lk. 7, 47; Mt. 18, 18). Apostoli su razumeli svoga Ucitelja i verno su sledovali Njegovom primeru i zapovesti (I Jn. 1, 8-10; Dap. 3, 19; 19, 18). U svetoj tajni rukopolozenja svestenosluzitelja, Bog Duh Sveti daruje specijalnu blagodat cinodejstvovanja svestenosluzitelju, vrsiocu svetih tajni u Carstvu Nebeskom, odnosno u borbenoj Crkvi. Ova blagodat se daje kroz polaganje ruku Apostola i njihovih naslednika na glavu onih za koje se utvrdilo da su dostojni. Pri obavljanju svete tajne, covek se smatra skoro bezvrednim, a blagodat Boga Duha Svetoga je najvaznija. Radi toga, svesteniku nije dozvoljeno da kaze "Ja te krstavam" ili "Ja vas sastavljam" pri vencavanju, itd; jer stvarni izvrsilac svete tajne je Gospod Duh Sveti. Ovu svetu tajnu je naredio i ustanovio Gospod i Njegovi apostoli (Jn. 15, 16; Dap. 6, 2-6; 20, 26; 28, 2; II Tim. 1, 6). U svetoj tajni braka Bog Duh Sveti svojom blagodacu spaja dva ljudska bica, coveka i zenu, za specijalnu svrhu porasta Crkve Bozije shodno Bozijoj zapovesti (Post. 9, 1) i medjusobnu pomoc muza i zene na staranju za njihovo spasenje. Ovu svetu tajnu je ozakonio Gospod Isus (Mt. 19, 5-6). On sam je blagoslovio zajednicu braka kroz Svoje prisustvo na svadbi u Kani Galilejskoj (Jn. 2, 1). Apostol Pavle, tumac najuzvisenijih svetih tajni, objavljuje nam da je brak tajna velika (Ef. 5, 22 i dalje). U svetoj tajni jeleosvecenja, Bog Duh Sveti dolazi u zivot coveka u krajnjoj nuzdi i isceljuje bolesnog. Svrha ove svete tajne tako obavljane je oznacena kod sv. Jakova (5, 14-15) kao vaspostavljanje zdravlja i oprostaj grehova. Ovu svetu tajnu su obavljali i naredili apostoli od samog pocetka (Mk. 6, 13). Tako dakle, mi imamo sedam svetih tajni kao sedam raznih dejstava Boga Duha Svetoga, koji je istinski Davaoc, Zivotodavac, Pokretac i Vlasnik riznice svih bozanskih darova u Crkvi Hristovoj na zemlji. Pet od ovih svetih tajni su vezane za licni zivot i licno spasenje svakog clana Crkve, naime: ociscenje (krstenje), ispunjavanje (miropomazanje), hranjenje (pricesce) i isceljenje u krajnjoj nuzdi (jeleosvecenje). Preostale dve znace: porast Crkve (brak) i obavljanje svetih tajni u Crkvi u sluzbi najmocnijeg Boga Duha Svetoga (rukopolozenje). Kada se pokrene pitanje koja je od ovih sedam svetih tajni vaznija a koja manje vazna, to pitanje ozledjuje savest vernika. Cak izgleda i kao uvreda Duha Svetoga. Kroz celokupnu svoju proslost, do nasih vremena, Crkva je prikupila bogato iskustvo o efektivnom dejstvu Boga Duha Svetoga u svim ovim svetim tajnama. Jedna kola mogu izgledati ukrasenija, a druga manje ukrasena, ali nije vrednost u kolima, vec u vozacu kola. Kada Duh Sveti silazi na ljude kroz svoju blagodat, zar je onda vazno kako on silazi, velelepno ili prosto? Ono sto je vazno je - On. A posto znamo cak i iz sadanjeg iskustva Crkve, kao i iz Svetoga Pisma da Njegova blagodat silazi i dejstvuje u svetoj tajni jeleosvecenja, zasto onda pitati da li je sveta tajna miropomazanja, ili pokajanja, ili braka nesto vece od svete tajne jeleosvecenja? Vaznost svih svetih tajni, njihova blistavost, njihova lepota i njihova cudotvorna priroda dolaze od Njega - Boga Duha Svetoga. Ako zapitate jednog lekara sta je vaznije za jednu osobu telesno obolelu, da bude ociscena od svoje necistoce ili da bude ispunjena novom vitalnoscu; da bude nahranjena ili isceljena ili pomognuta u njenoj krajnjoj agoniji, sta bi vam on odgovorio? On bi bio zgranut! Ili, ako zapitate jednog domacina sta je potrebnije domu, da bude ociscen ili napunjen svezim vazduhom i svetloscu; da bude odrzavan u redu ili da bude opravljan, ili spasen kada je u opasnosti da se srusi; on bi, takodje, bio zgranut. Mi praznimo svoju dusu od necistoce greha kroz svetu tajnu krstenja; mi je ispunjavamo svezim snagama u vidu Bozijih darova kroz svetu tajnu miropomazanja; mi je hranimo kroz Hrista zivog Gospoda svetom tajnom pricesca; mi je oslobadjamo od novih necistoca greha kroz svetu tajnu pokajanja; mi je lecimo i spasavamo u krajnjoj nuzdi kroz svetu tajnu jeleosvecenja; i posto smo mi mnogi a ne jedan, potreban nam je porast nase svete zajednice, to jest Crkve, i mi postizemo ovaj rast kroz svetu tajnu braka; i, opet, posto smo mnogi a ne jedan, potreban nam je bozanski naredjen prijem oprostaja da bismo pripremili dusu za besmrtni zivot u vecnom Carstvu Bozijem. Tako sedam svetih tajni predstavljaju sedmostruku dramu uzdizanja hriscanske duse iz mracne jame greha u visinu i slavu Carstva Bozijega. A ako bi iko pomislio da su sveta tajna krstenja i pricesca (ili dve ili tri od sedam svetih tajni) jedine svete tajne, onda - neka pita Boga o tome; posteci i moleci se sa suzama neka pita Boga i On ce mu otkriti istinu kao sto je uvek otkrivao svojim svetiteljima. Sto se tice nas na Istoku, mi se bojimo da omalovazimo ijednu od sedam divnih svetih tajni, mi strahujemo od Boga Duha Svetoga. Jer On je dosanuo apostolima i svetiteljima istinu o svemu sto je potrebno za spasenje ljudi. Zato sve sto smo rekli o velikim svetim tajnama nije nase licno misljenje (ako bi bilo nase licno misljenje, onda ne bi vredelo nista), vec je to ponovljeno iskustvo apostola u drevnim danima i svetitelja nasih dana. Jer Crkva Bozija ne zivi na misljenjima, vec na iskustvu svetitelja, kako od pocetka tako i u nase vreme. Misljenja intelektualaca mogu biti izvanredno mudra, ali da su ipak lazna, a iskustvo svetitelja je uvek istinito. Sam Gospod Bog je istinit Samome Sebi i Svojim svetiteljima. Neka Gospod Bog Duh Sveti, sa Ocem i Sinom, daruje onima koji se Njemu sa suzama mole blagodat mudrosti i snagu da vide i poznaju celokupnu istinu potrebnu za spasenje sviju nas, krstene a nikada dovoljno pokajane dece Bozije.   (ovo je tekst predavanja koje je pripremio blazenopocivsi episkop Nikolaj za Svetsku konferenciju na temu "Svete Tajne i obredi", odrzanoj u Lozani; posto nije mogao da prisustvuje konferenciji, predavanje je procitao arhiepiskop German, 13. avgusta 1927. godine) preveo sa engleskog protojerej-stavrofor Mateja Matejic   Faith and Order: Proceedings of the LJorld Conference, Lausanne, August 3-21, 1927, George H. Dorin Company, Nelj York, 1927, ed. H. N. Bate