Sv. Teodor Studit
POUKA U SREDU PRVE SEDMICE POSTA
Braco i oci! Ovi prvi dani svetog posta u sravnjenju s drugim mogu se uporediti sa tihim pristanistem u kome se svi, i monasi i mirjani, sticu da bi pronasli duhovnu tisinu; zato je ovo vreme za spasavanje ljubavlju.
Razrastaju se slavoslovlja i pesmopjenija, milostinje i molitve kojima se blagi Bog nas umilostivljava i priklanja ka milosrdju umirujuci duse nase i darujuci nam otpustanje grehova u onoj meri u kojoj se mi iskreno obracamo Njemu. Pripadnimo k Njemu sa strahom i trepetom uz obecanje da cemo ostaviti svoje lose navike. Hriscani koji æive u svetu imaju svoje nastavnike i pastire, episkope i svestenike, koji ih kao nepopustljive borce vode. To je stoga sto onima koji poste treba odobrenja i utesenja od ucitelja. Tako i ja izmedju vas, ljubljeni moji, zauzimam mesto pastira i na meni leæi duænost da vam kaæem nekoliko reci o dusespasonosnom postu.
Braco! Post je obnovljenje duse. Apostol kaze: ukoliko telo iznemoze i oslabi podvig posta, utoliko se dusa obnavlja iz dana u dan, izgradjujuci se u prekrasnu i blistavu krasotu, koju nam je dao Bog u pocetku. Kada se dusa pokajanjem i postom ocisti i ukrasi, tada je i Bog zavoli i pocinje da zivi u njoj. Zato je Gospod rekao: "Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti" (Jn. 14,23). Ukoliko je tako veliko dostojanstvo i blagodat posta, da nas cini mestom na kome obitava Bog, utoliko smo duzni paziti na njega sa velikom radoscu i veseljem, a ne tuzni zbog slabe hrane, secajuci se da je i Gospod nas Isus Hristos blagoizvoleo u pustinji da sa pet hlebova nahrani pet hiljada ljudi hlebom i vodom. On je mogao, da je hteo, reci da se tamo pojavi mnostvo jela, no dao nam je primer uzdrzanja da bismo se brinuli samo za ono sto je neophodno. Post se u pocetku pokazuje teskim podvigom, no ukoliko mi iz dana u dan budemo ulagali usrdje i trpljenje, to nam uz pomoc Boziju postaje lakse. No da bi nas post bio istinski delotvoran i prijatan Bogu, to uzdrzavajuci se od hrane uzdrzavamo se i od svakog greha duhovnog i telesnog, kako nas uci i pesma u kojoj se kaze: "Post nije (samo) uzdrzanje od hrane koje cinimo, no i od svakog vestastva strasti otudjenje" (stihira na stihove u utorak prve nedelje posta).
Borimo se protiv lenjosti i nerada, a pre svega sa gordoscu (samoljubljem), revnoscu u zavidljivosti, sa zluradoscu, zato sto su to tajne strasti koje ubijaju dusu; sacuvajmo svoje duse od cinjenja zla i samoljublja jer djavolu je lako da pridje coveku koji ne trazi savet od onog ko mu moze pomoci. Vrag bez muke prevari samoljupca i lovi ga svojom mrznjom sve dok on, covek samoljubac, misli da je samo on savrsen u dobru.
Budimo narocito budni u odnosu prema telesnoj pohoti jer i sada kada postimo, mnogolika zmija, djavo, uzbudjuje nas zlim pomislima. Na prvi pogled, plod greha se cini lepim a ne sablaznjivim, ali nije tako i na delu. Ponekad i jabuka izgleda lepa, a kada je raseces nadjes unutra trulost. Tako i pohota telesna, koja se pokazuje slatkom nasladom, a kada se ucini greh pokaze se gorcom od zuci i kao dvosekli mac. To je pretrpeo praotac nas Adam: on je bio prevaren djavolom i okusio plod neposlusnosti nadajuci se da ce dobiti zivot, no pronasao je smrt. Od tog vremena na taj kamen spoticu se svi oni koji su prevareni strasnim zeljama tela od drevne zmije, tj djavola.
Djavo, buduci tama, javlja se kao andjeo svetlosti. Satana ume da predstavi zlo dobrim i gorko slatkim, tamno svetlim, bezlicno lepim i smrt zivotom. Time on vara i muci svet. Braco, budimo oprezni, da se ne bismo upodobili pticama koje iz nehaja upadaju u mrezu i korpe. Ako svojim umom ispitujemo namere zlobnih, naucicemo se prepoznavati zlo i sklanjati se od njega.
Budimo usrdni u psalmopevanju i sluzbama crkvenim, pazljivo se trudeci da upoznamo Slovo Bozije. Jer kako se telo hrani hlebom, jaca i raste, tako se i dusa hrani Slovom Bozijim. Cinimo stalno kolenopreklonjenja (metanije), svako po svojoj sili i koliko mu je odredjeno (od duhovnika). Zanimajmo se i svojim rucnim radom, jer onaj ko ne radi nista, po recima Apostola, nije dostojan trpeze (2. Sol. 3,10). Jedni drugima pomazimo jer neko je nemocan, a drugi je pak silan. Ne budimo nepokorni, budimo dobri, poslusni, bogoglagoljivi, mirni, snishodljivi, milosrdni, krotki, blagopokorni, ispunjeni milosti i blagih plodova.
Mir Boziji da sacuva srca nasa i um i da nas udostoji Nebeskog Carstva u Hristu Isusu Gospodu nasem, kome pripada slava i vlast sa Ocem i Svetim Duhom, sada i u sve vekove. Amin.
Iz Trioda posnog, Moskva 1992. g.
preveo sa ruskog: Boban Milenkovic, svestenik