Umesto predgovora

O CUDESNIM ISCELJENJIMA

U Bibliji - u Svetom pismu Starog zaveta i Svetom pismu Novog zaveta - opisani su mnogi dogadjaji koji su iznad prirodnih zakona, i njih nazivamo cudima. U srednjevekovnim rukopisima opisana su cudesa svetih: cudo o nerukotvorenom liku Hristovom, Veronikin ubrus ili cudesno isceljenje edeskog cara Avgara, Plastanica (Torinsko platno), verige apostola Petra, cuda svetog oca Nikolaja, svetog velikomucenika Georgija i drugih svetitelja. U srpskim zitijama - zitiju Svetog Simeona Mirotocivog (Nemanje) od Stefana Prvovencanog, zitijama od Domentijana, Teodosija, arhiepiskopa Danila II, Grigorija Camblaka... - citamo izuzetno lepe zivotopise sa cudesnim dogadjajima kao iz Biblije. O cudesnim isceljenjima i znamenjima u starim srpskim zivotopisima pisali su nasi istoricari, o starim cudesnim ozdravljenjima i svetim lekarima u starom srpskom slikarstvu kod Srba pisali su i medicinari. U Ohridskom prologu od Vladike Nikolaja imamo pregled godisnjeg kruga svetaca, ceo kalendar, sa mnogim cudesima. U svojoj Nomologiji ili nauci o zakonima vladika Nikolaj izlaze svoja kazivanja o Zakonu Bozjem, i tamo gde hoce Bog uklanjaju se zakoni koje je On sam stvorio, menjaju se onako kako On hoce.

U Starom zavetu Bog je zeleo da kod ljudi utvrdi veru da je istinito sve ono sto On objavljuje. Izuzetan je primer u knjizi svetog proroka Isaije kada je nudio caru Ahazu da zatrazi cudo o rodjenju Mesije od Djeve (Is. 7, 14), a u Novom zavetu je Gospod Isus Hristos trazio veru da bi bolesne cudesno iscelio; i one koji su Mu se obracali po njihovoj veri je isceljivao: "Sve sto uzistete verujuci, dobicete" (Mt. 21, 22).

U apologetici, bogoslovskoj nauci o dokazivanju postojanja Bozjeg, ima nomoloski dokaz u kome se ukazuje na Zakonodavca u svetu, u svemiru, u materiji, u zivim bicima. Ko poznaje zivot pcela, taj moze da se nauci velikoj premudrosti Bozjoj. Ko posmatra slucaj sa vodom primetice da je ona neposluna, da izlazi iz okvira fizickih zakona, jer prelazi iz tecnog stanja u paru prilikom zagrevanja, a na hladnoci se mrzne i siri; djaci onda u skoli pitaju svoje ucitelje: pa kako to, kada se sva tela na toplini sire, a na hladnoci skupljaju? Zar to nije cudo? Pa to cesto gledamo! Jedino to moze za utehu da se odgovori.

Ovo je teska i odgovorna tema i nije lako dati potpun i zadovoljavajuci odgovor, pogotovo onima koji su skloni da se opterecuju okultizmom, astrologijom, magijom, kartama, sanovnicima i stogodinjim kalendarima, hiromantijom, citanjem sudbine iz dlanova i kojekakvih crta ("zivotnih krivulja"), fakirima, dervisima, spiritistickim seansama, somnabulizmom (mesecarstvom), crnom magijom, urokljivim ocima i slicno.

U isceliteljnim molitvama - molitvama duhovne medicine, kada se svestenik moli Bogu za svoje verne koji stradaju od duhova necistih, kad vrsi egzorcizme (izgoni neciste duhove iz onih koji su im se prepustili da ih opsednu) - svestenik se moli Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetima da isteraju necastivog iz bolesnika, iz svih delova njegovog tela, i unutra i spolja, i da zlog i lukavog satanu Gospod otera na dno adovo, u bezdan ada, jer je necastivom najteze tamo gde ne moze da sablaznjava, bilo da je posredi jedan ili ceo legion. "Ovaj se rod nicim ne moze istjerati do molitvom i postom" (Mk. 29), rekao je na Spasitelj.

Ako nas snadju nevolje i stradanja, bolesti bilo telesne ili dusevne, poslusajmo pouku svetog apostola Jakova kada kaze: "Boluje li ko medju vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavsi ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere ce spasti bolesnika, i podignuce ga Gospod, i ako je grijehe ucinio, oprostice mu se". A ako nam je teko da poverujemo, onda usliknimo sa ocem onog evandjelskog bolesnog mladica govoreci: "Verujem, Gospode, pomozi mome nevjerju!" (Mk. 9, 24).

Mitropolit zagrebacko-ljubljanski i episkop lepavinski

G. Jovan