Visokoprepodobni arhimandrit

o. Gavrilo (Vuckovic)

glavni i odgovorni urednik casopisa

"Put, Istina i Zivot"

Arhimandrit Gavrilo (Vuckovic) stupio u manastir za iskusenika krajem aprila 1961. godine, sa nepunih 17 godina starosti. Rodjen u selu Duboka, opstina Kucevo (kod Pozarevca) od oca Dusana i majke Dusanke. Mirsko ime Bora. Prvi manastir Tuman, pa Rajnovac. U manastiru Preobrazenju bio polaznik monaske skole. Zamonasen u rasu na Veliku subotu 1964. godine u manastiru Rakovici. Cin postriga izvrsio episkop Sava moravicki, sada sumadijski, a priveo arhimandrit Milutin, kasnije episkop timocki, po zavrsetku Bogoslovsko-monaskog seminara skolske 1963./64. godine. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. G. Germana, iste godine odlazi u manastir Sv. Pecke patrijarsije. Od 23. septembra 1965. do 11. marta 1967. na odsluzenju vojnog roka u Skoplju. Po povratku iz vojske prelazi iz Eparhije beogradsko-karlovacke u rasko-prizrensku i biva pricislen u bratstvo manastira Visokih Decana. Iste 1967. godine bio rukopolozen u cin jerodjakona od episkopa rasko-prizrenskog G. Pavla na dan svetog Stefana Decanskog. Provevsi od 21. marta 1967. do 10. marta 1971. u manastiru Visokim Decanima, po licnoj molbi dobio kanonski otpust za prelazak u manastir Hilandar na Svetoj Gori (Grcka). U Hilandar stize 12. marta 1971. godine. Dodeljuje mu se poslusanje crednog djakona i prosforara. Kasnije sa poslusanja prosforara na poslusanje gostoprimca, prvo pri kancelariji i Saboru staraca (opsta uprava) i posle na duze vreme gostoprimac za opste manastirske goste. Rukopolozen za jeromonaha 26. januara 1980. godine, na dan sv. mucenika Ermila i Stratonika. Cin hirotonije izvrsio episkop rodostolski G. Hrizostom, titularni episkop Vaseljenske patrijarsije sa sedistem u Kareji (Sveta Gora). Odmah primio novo poslusanje - credni jeromonah u crkvi. Na manastirsku slavu Sv. Vavedenje 1981. godine u toku bdenija postrizen u malu shimu sa istim imenom Gavrilo. Postrizenje izvrsio episkop zvornicko-tuzlanski G. Vasilije (Kacavenda), a priveo, kao duhovni otac, starac proiguman Nikanor. Po blagoslovu Uprave manastira Hilandara, boravio godinu dana, od marta 1983. do marta sledece 1984., kod duhovnika starca Kirila u keliji sv. Nikolaja - Belozerska, medju Grcima. Po blagoslovu duhovnika starca Nikanora i po licnoj molbi dobio opsti kanonski otpust i vratio se u Srbiju. U manastiru Banja, kod Risna (Crna Gora), proveo mesec dana, a u Boki kotorskoj kod svestenika o. Mome Krivokapica tri meseca. U avgustu 1984. kanonski primljen u Eparhiju zagrebacko-ljubljansku. Dana 17. avgusta primio upravu manastira Lepavine i parohiju manastirsku. Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit zagrebacko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u cin arhimandrita.

 

REC UREDNIKA

 

Pomaze Bog, dragi citaoci! Sa ovim brojem, posvecenim prazniku Rozdestva Hristovog, iza nas ostaje jos jedna godina izlazenja casopisa "Put, Istina i Zivot". Stojeci pred ulaskom u nasu petu izdavacku godinu, zelimo da iskazemo radost sto se i dalje, pomocu Bozjom, siri krug citalaca ovog lista, namenjenog duhovnom prosvecivanju, i sto plodovi misionarskog delanja nisu nevidljivi. Prvi i najvazniji od tih plodova je sve vece i prisnije sabiranje oko precistog lika Presvete Bogorodice pred cudotvornom ikonom lepavinskom, i sve cesce molitveno prizivanje Njenog presvetog imena. Upravo su preko casopisa mnogi vernici saznali za postojanje lepavinske svetinje i u njoj pronasli svoje duhovno pribeziste. Do pre nekoliko godina malo je ko dolazio u manastir Lepavinu po blagoslov nase Zastitnice, danas se ovde Njoj iz mnogih usta jednim glasom blagodarno pevaju himne, a molitveni vapaji Joj stizu iz Amerike, Australije, sa Sejsela... Radovanje Presvetoj Bogorodici i velicanje milosrdja Njenog moze da bude jos vece, neka nam se zato pastiri pridruze u misionarenju i preporuce casopis "Put, Istina i Zivot" svojoj pastvi. Kao i ostali listovi u okviru Srpske pravoslavne crkve, i nas ima za cilj da se u ovim vremenima sve gusce tame siri svetlost Istine. Ovo je vreme za sirenje reci Bozje, a u tome ce biti istinskog uspeha samo ako trud bude zajednicki. "Dobro je doci, ali je bitno da se ima gde doci", kaze jedan iskusni prota; tako je i sa misionarenjem: dobro je pisati i izdavati list, ali je bitno da ima ko da ga siri. I to nisu nikakva, kako neki govore, "sektaska posla", nego jedan od nacina da se dopre do onih nasih ljudi koji su slabo ili nikako upuceni u istine vere, koji su jos pod senkom poluvekovnog bezbozja, pa u neznanju lutaju od jednog do drugog vracara, a u medjuvremenu navrate i u crkvu. U nasem narodu je duhovna glad velika, a buduci da gladni ne obracaju mnogo paznje na okuse, sekte i lazni proroci imaju toliko uspeha. U Crkvi smo svi pozvani da budemo misionari, i ako u tome zakazemo mi, nece oni koji su vredniji od nas. I koji, na zalost, po svojoj revnosti mogu da nam posluze za uzor...

Dovoljno je da se navede samo jedan primer o potrebi zajednickog delovanja. Jedan svestenik u Srednjoevropskoj eparhiji, u svom pastirskom obilasku onih koji su u zatvorima, poneo je i nas casopis. Ostavio ga je zatvorenicima, a jedan od njih nas je telefonom nazvao u trenucima velike krize, da zatrazi molitveno zastupnistvo pred cudotvornom ikonom. Zbog osude na visegodisnju kaznu, bio je u teskom dusevnom stanju. Presveta Bogorodica, kojoj pevamo kao Pomocnici bespomocnih i gresnih, nije bez utehe ostavila ni ovoga Svoga slugu. Njemu je vec sam razgovor bio od pomoci, a kasnije smo od njega dobili i pismo, u kojem pise: "Sada sam mnogo bolje nego kad sam Vam se prvi put javio... i hocu da Vas zamolim da nasu duhovnu vezu, po Gospodu Bogu Zivome, i dalje odrzavamo..." Ipak, osim ovakvih primera, ima i drukcijih, kada se prema prosvecivanju i upucivanju vernika pokazuje ravnodusnost.

Kao duhovnik i ispovednik podrucnog svestenstva, posebnu moralnu obavezu osecam prema vernicima u Srednjoevropskoj eparhiji. Medju njima sam, po blagoslovu Njegovog Preosvestenstva vladike G. Konstantina, do sada bio nekoliko puta i uverio se da duse nasih ljudi koji zive u tudjini traze duhovnu utehu, da su im bliske pravoslavne svetinje. Oni zele da obidju svetinje i poklone im se, a na svestenicima je da im objasne kako se treba pripremiti za poklonistvo: molitvom, postom, pokajanjem... Dobro je da se dodje u nedelju, zbog ucesca na Svetoj Liturgiji i pricesca Svetim Tajnama. Tako ce susret sa svetinjom biti blagodatan i donece veliku duhovnu korist. Nije malo vernika koji su dolazili da se poklone Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj, ali je mnogo vise onih koji nam se svakodnevno javljaju telefonom ili pismom. Zbog ostalih manastirskih obaveza ne mozemo svima da odgovaramo, ali gde god stize nas casopis, tu je uspostavljena veza sa nasom svetinjom.

Kao sto u nas manastir dolaze vernici iz Srednjoevropske eparhije, tako sam ja tokom svog poslednjeg boravka u toj eparhiji bio u jednoj tamosnjoj svetinji: u Skitu prepodobnog Spiridona u Gajlnauu. To je, usred Nemacke, pravi delic Svete Gore. Nastojatelj skita, shiiguman o. Vasilije (Grolimund), u manastiru je proveo oko 40 godina, od toga petnaestak na Svetoj Gori. Teolog, pun duhovnog iskustva, svakoga moze da posavetuje kako da se u nasem uzurbanom dobu sacuva unutrasnji mir i ostane uz Gospoda Isusa Hrista. I njegovo bratstvo je misionarski aktivno: adresa web-stranice koju uredjuju je http://www.orthodoxfrat.de, a broj telefona (+49) (0) 6439-7364.

Zelim vam da Bozic, taj "svetli dan sav svetloscu obasjan", docekate ispunjeni blagodacu Bozjom i da sa radoscu uzviknete radosni pozdrav: HRISTOS SE RODI! - VAISTINU SE RODI!

Sa blagoslovom iz manastira Lepavine

vas