UVOD

U manastire kao duhovna sredista, kao mesta gde se Bogu neprestano uznose molitve, ljudi od davnina dolaze po pomoc, koju im sam Gospod po neizmernoj milosti Svojoj, a radi usrdnih molitava vernih sluzitelja Svojih, daruje. Za manastir Lepavinu neraskidivo je vezana cudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s pocetka 16. veka i delo je nepoznatog autora, a po stilu pripada italo-kritskoj skoli. Ikoni se s razlogom pripisuju cudesne isceliteljske moci. I sama njena sudbina je cudesna: 1943. godine u nemackom bombardovanju manastir Lepavina je doziveo veliko stradanje; toranj i crkva su bili tesko osteceni, a ikonostas sa ikonama skoro potpuno unisten. Ikona Presvete Bogorodice je cudom Bozjim ostala neotecena - nasli su je zatrpanu pod debelim naslagama maltera i cigle bez ijedne ogrebotine, iako je jedna granata pala ravno pod nju! Posle rata se dugo nije znalo gde se nalazi. Po milosti Bozjoj, godine 1967. na tavanu Zagrebacke mitropolije nju je pronasao o. Simeon (Sakulj), u to vreme nastojatelj manastira Lepavine. Bila je predana na restauraciju, a u manastir je vracena, po blagoslovu tadasnjeg mitropolita zagrebackog Damaskina, na Veliku Gospojinu 1969. godine. Upravo je tog dana, na taj veliki Bogorodicin praznik, prvi put bila sluzena Sveta Liturgija u crkvi obnovljenoj od ratnih razaranja, i tom prilikom je Carica nebesa i zemlje na najlepsi i najradosniji nacin projavila Svoje prisustvo medju vernim narodom. O velikom cudu koje se tada dogodilo svedoci o. Simeon (Sakulj): "Plan je bio da ikonu i mitropolita Damaskina, koji je iz Zagreba trebao doci oko 9.30 casova, saceka litija na raskrscu posle pruge, kod krsta. Litija je cekala, ali se desio saobracajni zastoj, zbog cega je mitropolit sa ikonom i pratnjom kasnio. Liturgija je pocela, mnogo je vernika doslo. Kad je mitropolit oko 11 casova stigao, s autom je stao iznad groblja, da bi ikona ipak bila svecano unesena u crkvu. Izneli su je iz auta i stavili u trnje ispod bagrema, cekajuci da dodje litija iz crkve. I onda su tri jeromonaha, u litiji, otisli po nju, svecano je dopratili do crkve i stavili na mesto na kojem je danas. Na liturgiji je jedno dete za vreme nafore lezalo na amvonu. Bio je to decak od oko sest godina, spavao je... Ja sam posle otisao u konak, a kad je zavrsila molitva moja je snaha prva izasla iz crkve, dosla sva u placu i kazala: "Sta sam dozivela, dete je gluvonemo rodjeno, a progovorilo je posle molitve!" Jeromonah koji je citao molitve u jednom je trenutku polozio omofor od vladike na dete. I posle, kad je citanje bilo zavrseno, decak je ustao, uhvatio majku za suknju i izgovorio: "Mama, mama!" U crkvi su svi plakali... Posle sam rekao mitropolitu da se osim ovog cuda desilo jo jedno. Jer, po letopisu je stari manastir gradjen gore na brdu, ali su ikonu Vavedenja svakog jutra nalazili u trnju, na mestu na kojem je danasnji manastir. Kazao sam: mi smo ikonu iz trnja uzeli i vratili je u crkvu. Ponovila se istorija!"

O cudesnim dogadjajima i isceljenjima pred cudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske postoje brojna svedocanstva i izvorni zapisi. U manastirskom letopisu zapisano je sledece:

"... godina 1773.

Neki covek iz Marinkovaca, Ivanicka krajina, dovede u manastir Lepavinu sina svoga, koji je bolovao i patio od duha necistog da je i razum izgubio; bio je vezan i cuvan, no blagodacu Bozjom isceljen je pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.

... godina 1774.

Vojnik Ignjatije iz sela Mali Grabicani izgubi razum da je i odecu svoju cepao; bio je svezan u lance. Njegovi ga dovedose u manastir i ovde dobi isceljenje pred ikonom Presvete Bogorodice.

... godina 1776.

Dete Georgije, sin Jakova iz Kukavica, donesen je u manastir. Imao je padavicu i pena mu je isla na usta; i on dobi isceljenje pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.

... godina 1777.

Dve zene iz Banata bile su bolesne od duhova necistih... Iz njih su vikali necisti duhovi i otkrivali ljudske tajne i izoblicavali ljudska dela, i one su se mnogo grcile. Blagodacu Bozjom obadve su primile isceljenje pred ikonom Presvete Bogorodice".

Od toga vremena mnogi koji su patili od raznih bolesti i s verom dolazili, a ovde nisu zapisani, primise isceljenje blagodacu Bozjom od cudotvorne ikone Presvete Bogorodice u manastiru Lepi Vina u Lepavini.

I u danasnje vreme, isto kao u proslosti, Presveta Bogorodica preko svoje cudotvorne ikone Lepavinske milostivo seje ljubav, duhovnu radost i mir. Mnoge su se suze zalosnice pretvorile u suze radosnice posle molitve Njoj upucene u manastiru Lepavini. A manastir, iako sakriven u maloj dolini i utopljen u nenaruseni prirodni krajolik, daleko od svetske uzurbanosti, sa svojom je svetinjom prezivljavao brojne uspone i padove koje su donosile istorijske promene. Ljudi su dolazili i odlazili, molili za pomoc, primali isceljenje, bivali zahvalni, a ponekad, nazalost, i zaboravni...

Stradanje manastira Lepavine u 2. svetskom ratu nije se moglo lako i brzo prevladati. U posleratnim godinama, veoma teskim za manastir, ljudi su retko dolazili u manastirsku crkvu. Za to vreme, i sama izgubljena pa opet pronadjena, ikona Presvete Bogorodice je strpljivo cekala povratak svoje bolne, izgubljene dece, spremna da ih primi natrag, da ih okupa u milosti Svojoj i isceli...

Godine 1984. kolo istorije se ponovo okrece prema carskoj lavri Hilandaru na Svetoj Gori. Iz te Svoje duhovne baste Presveta Bogorodica presadjuje jedan plodan izdanak u Svoj lepavinski vrt. Promisao Bozji nije ostavio ovo mesto da duhovno zapusti, vec mu preko sluzitelja Svoga oltara, arhimandrita o. Gavrila (Vuckovica), polako vraca prijasnji duhovni sjaj. Svojom predanoscu volji Bozjoj, usrdnim molitvama i pozrtvovnim pastirskim radom arhimandrit Gavrilo priziva natrag kuci Bozjoj brojnu izgubljenu decu, mnoge vernike kako iz blizih tako i daljih krajeva. Manastir Lepavina ponovo postaje mesto koje svakodnevno posecuju oni koji pate od raznih bolesti, nevolja i problema. Milost Bozja i cudotvorna isceliteljska moc ikone Majke Bozje Lepavinske - za koju je u medjuvremenu izradjen prelepi tron (zaduzbina Mije Cvetkovica, duboresca iz Beograda) - opet stvaraju od naseg manastira duhovnu banju u kojoj mnogi i mnogi nalaze utehu, olaksanje i izbavljenje od svojih nedaca. Opet se ostvaruju Hristove reci: "Ja sam s vama u sve dane do svrsetka veka" (Mt. 28, 20). Opet se oseca prisustvo blagodati Bozje, koja obuzima svaku dusu koja dodje u manastir Lepavinu.