VAZNESENJE GOSPODNJE (SPASOVDAN - SPASITELJEVDAN)   Otvorimo li kalendar nase Crkve pravoslavne, u njemu cemo procitati da se cetrdesetog dana od slavnog vaskrsenja Spasiteljevog praznuje VAZNESENJE GOSPODNJE. Oni, pak, verni, koji su pazljivo slusali ili pazljivo procitali deo Sv. Evandjelja po Luki (24, 36-53), koji se u svim hramovima Pravoslavne crkve cita na Liturgiji na dan Vaznesenja Gospodnjeg, tj. na Spasovdan, verujem da su razumeli da se toga dana Spasitelj nas i Gospod (Isus Hristos) poslednji put javio, posle Vaskrsenja, ucenicima svojim u Jerusalimu i: "pokaza im ruke i noge" da bi ih ubedio da je to On glavom, a ne neko prividjenje, i pred njima pojeo "komad pecene ribe i meda u sacu" (Lk. 24, 42). "Otvori im um da razumeju Pismo", koje je proricalo da ce Mesija postradati radi nas ljudi i radi naseg spasenja; da ce na krstu medju zlocincima umreti i biti sahranjen u novom grobu "isecenom u kamenu", ali da ce trecega dana, silom svoga Bozanstva, slavno vaskrsnuti i vaskrsenjem nepobitno posvedociti i dokazati da je On "dugoocekivani Mesija" - Sin Boziji, Spasitelj covecanstva, koji je dosao u svet da ljudskoj prirodi vrati prvobitni obraz i palom coveku osigura zivot vecni u Carstvu nebeskom. Rekao im je potom: da odu u svet i "nauce sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uceci ih da drze sve sto im je zapovedio", ali da se ne razilaze iz Jerusalima sve dotle dok se ne obuku u "silu s visine" (Lk. 24, 49). Zatim ih je izveo do Vitanije a kada behu na gori Maslinskoj, podize ruke svoje i blagoslovi ih. "I kada ih blagosiljase, odstupi od njih i uznese se na nebo, a oni mu se poklonise i vratise u Jerusalim sa velikom radoscu". Ovaj zavrsni dogadjaj iz zivota Spasitelja naseg i Gospoda na zemlji nasoj Crkva belezi u svom kalendaru recima: Vaznesenje Gospodnje, a narod ga zove Spasovdan i to Veliki Spasovdan. Zasto?! Zar Bogojavljanje nije Njegov dan - Spasiteljevdan - Spasovdan?! Zar toga dana, neposredno pre otpevane himne neba: "Slava Bogu na visini, na zemlji mir, medju ljudima dobra volja!" (Lk. 2,14) nije jedan od glasnika neba vitlejemskim pastirima objavio: "Ne bojte se jer gle javljam veliku radost, koja ce biti svemu narodu. Jer vam se rodi Spas, koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu!" (Lk. 10, 11). Zar se Njemu, u licu istocnih mudraca Gaspara, Valtazara i Melhiora, nije poklonilo celo covecanstvo kao Spasitelju i darivalo ga izmirnom, tamjanom i z l a t o m - darovima prorockim, prvosvestenickim i carskim?! Zar Bogojavljanje nije Njegov dan Spasiteljevdan - Spasovdan? Zar se toga dana Gospod Isus Hristos, potvrdjen glasom Ocevim sa nebeskih visina: "Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji!" (Mk. 1, 11), nije covecanstvu predstavio kao Spasitelj njegov, koji je po recima sv. Jovana: "Gle Jagnje Bozje dolazi!" (Jn. 1, 36) dosao da primi grehe sveta na sebe, covecanstvo spase i povrati mu vecno Carstvo nebesko?! I Preobrazenje je Njegov dan - Spasovdan - Spasiteljevdan. Zar se toga dana na Gori tavorskoj, pred ucenicima Svojim, pred Petrom, Jakovom i Jovanom, pred predstavnicima vere, nade i ljubavi, nije preobrazio i lice Njegovo zasjalo kao sunce, a haljine mu postale bele kao sneg?! Zar tada nisu ucenici Njegovi culi sa nebeskih visina amanet Ocev: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji, Njega slusajte!" (Mk. 9, 7) A svecani ulazak Spasiteljev u Jerusalim - Cveti, zar to nije Njegov dan - Spasovdan - Spasiteljevdan? Zar toga dana nisu Spasitelja naseg i Gospoda sreli Jerusalimljani, i to svi: i stari i mladi; uceni i neuki; zasipali Ga cvecem, prostrli tepihe po putu i pevali Mu pesmu carsku: "Osana Sinu Davidovu, blagosloven koji ide u ime Gospodnje!" (Jn. 12,13). A Vaskrs? Zar to nije Njegov dan Spasovdan - Spasiteljevdan? Zar vaskrsenjem Gospod nije pobedio smrt i ljudima darovao zivot vecni? Zar vaskrsenjem nije udario Spasitelj nerazrusivi kamen temeljac cudesnoj zgradi Svojoj, Crkvi nasoj, u kojoj su sve duse, krstene duse hriscanske, na uzburkanom moru zivota, kao u ladji spasenja, koje se kroz nju spasavaju od greha, zla i vecne smrti? (gl. Mt. 26; Mk. 16; Lk. 24, Jn. 20). Svaki dan iz zemnog zivota Gospoda naseg Isusa Hrista jeste Njegov dan - Spasovdan - Spasiteljevdan. I onaj koji je proveo u pustinji arapskoj, na putu za Misir, kao Mladenac, u narucju Presvete Majke Svoje, kada je samo Svojim bogocovecanskim pogledom, punim ljubavi i milosti, zaustavio strasnog zlocinca Dismasa da ucini zlo Bozanskoj porodici, koja bezi da se skloni od maca Irodova, jos krvolocnijeg zlocinca od Dismasa, i to koji sedi na carskom prestolu, a ne u pustinji, jeste Njegov dan - Spasovdan - Spasiteljevdan (Vidi: Ohridski Prolog, rasudjivanje, 26. XII. str.1035). I onaj koji je, kao decak od 12 godina, proveo u jerusalimskom Hramu dok su ga roditelji trazili "po rodbini i po znancima" putem prema Nazaretu i u Jerusalimu, a staresine narodne, knjizevnici i fariseji i ucitelji narodni, "divili se Njegovom razumu i odgovorima" jer bese "pun mudrosti i razuma i blagodat Bozja bese na Njemu" (Lk. 2, 40). I onaj pred Hramom jerusalimskim kada mu knjizevnici i fariseji dovedose zenu uhvacenu u preljubi da joj sudi, a On saze glavu i pisase po prasini zemnoj. Na njihovo navaljivanje, pak, da kaze trebali da je kamenuju, On dize glavu i rece: "Ko je od vas bez greha neka se prvi baci kamenom na nju!" I opet se saze i pisase po prasini. A oni odose postidjeni svojom savescu. A kada osta sam sa zenom, On ponovo podize glavu i rece zeni: "Gde su oni koji te optuzivahu? Zar te niko ne osudi? ...Ni ja te ne osudjujem; idi, ali vise ne gresi! (Jn. 8, 7-11). I onaj u Svom gradu, u Kapernaumu, na putu ka Jairovom domu (Mt. 9, 18), kada je osetio silu koja je izasla iz Njega, jer, gle, zena krvotociva, pune vere, dodirnu haljinu Njegovu straga i ozdravi! Spasi se! (Mt. 9, 25) I onaj u kome je izlecio Kapetanovog slugu i Petrovu tastu (Mt. 8, 5 i 14) i vaskrsao sina nainske udovice (Lk. 7,11) i Lazara cetverodnevnoga (Jn. gl. 11). I onaj u kome je Gospod propovedao na Gori blazenstva. I onaj u kome je Carstvo Bozje naslikao u pricama... I svi dani Njegovi od rodjenja u Vitlejemskoj kolibi do vaznesenja na gori Jeleonskoj su Njegovi dani - Spasovdani - Spasiteljevi dani. Svi su oni ispunjeni naukom i cudesnim delima Njegovim koja nepobitno svedoce da je On obecani i dugo, vrlo dugo ocekivani Mesija i Spasitelj covecanstva. Sve su to dani Njegovi - dani Spasitelja naseg i Gospoda, ali cetrdeseti dan od Njegovog slavnog vaskrsenja je po prevashodstvu Njegov dan - SPASOVDAN. Toga dana je stavljena tacka velikom i cudesnom delu spasenja ljudi od greha, zla i vecne smrti - smrti duhovne. Toga dana je Gospod sa Gore jeleonske (Maslinske), kao Bogocovek, prvobitnu nasu prirodu ljudsku vazneo na nebo i posadio je sa desna strane Boga Oca, gde joj je i mesto buduci da je stvorena po slici i prilici Njegovoj. Zaista nema veceg dana od toga dana. Zato i nas narod ima pravo sto ovaj Spasiteljev dan zove SPASOVDAN, i to VELIKI SPASOVDAN.   protojerej Teohar Teoharevic Pravoslavlje, br. 364, maj 1982., str. 6