DA LI VERUJETE U CUDA?   U vezi ikona koje iz sebe toce ulje ili kakvu drugu tecnost (krv, miro..., op. prev.), mnogi ljudi pokusavaju da naucno objasne kako se tu radi o nekakvom medjudejstvu vrucine i ulja. Posto ja nisam naucnica, necu moci nista da vam kazem sa tog stajalista. Kao Grkinja i pravoslavna hriscanska vaspitacica, zivim u Svetoj Zemlji vec pet godina. Zelim da vam ispricam dogadjaj koji sam videla svojim ocima i koji se desio u crkvi Svetog Groba u vece Velikoga petka (ove godine, op. ur.), za vreme grcke pravoslavne sluzbe Bozje kod Hristovog groba. Najpre sam oko jedan cas ujutro, za vreme litije u crkvi Svetoga Groba, primetila da ikona Hrista krvari. Litija staje na razlicitim mestima u crkvi, koja oznacavaju mesta gde su Hrista udarali, gde je bio ovencan trnjem, gde klinovima pribijan na krst, i gde je Njegovo Telo lezalo pre polozenja u grob. Mnogo ljudi skupilo se u posebnom malom paraklisu, posvecenom dogadjaju izrugivanja Hristu, a koji je sada u posedu Grcke pravoslavne patrijarsije. Puno ljudi se guralo, pokazivalo i gledalo na Hristovu ikonu, koja izobrazava ruganje Hristu za vreme sudjenja. U paraklisu se nalaze tri velike zidne ikone, a ova je stajala na sredini kapele. Na njoj Hristos sedi sa vezanim rukama, a oko njega sest ljudi koji lice na vojnike, rugaju mu se i udaraju ga dugackim stapovima. Prateci litiju, u pocetku nisam obracala paznju na narod sa moje leve strane, dok nisam cula stariju gospodju koja je nekolicini vladika na grckom kazala: "Ikona Spasitelja toci krv". Buduci maloverna, nisam odmah dotrcala da to vidim. Vladika je umirio gospodju rekavsi da ce ispitati ikonu. Nasavsi svog supruga Davida u gomili ljudi, rekla sam mu da je paraklis koga smo upravo prosli prepun sveta zbog ikone koja toci krv. On me, kao i obicno, nije slusao. Nakon jednog sata moljenja na grckom, ruskom i arapskom jeziku ispred Hristovog groba, za hriscane najsvetijeg mesta na zemlji, i sa koptskim "ortodoksnim" pojanjem iza groba na njihovom jeziku*, jedva sam uspevala da sve pratim u molitveniku. Zbunjena i premorena na cetvorocasovnoj sluzbi, okrenula sam se pogledavsi mog supruga, koji rece: "Morala bi da odes da vidis ikonu, ona krvari". U tom casu odmah sam potrcala nazad do paraklisa. Posto se Jerusalim ispraznio od hodocasnika mogla sam da se krecem brze nego inace, kad od sveta ne mozes ni da se pomeris. U 2:30 zagledala sam se u ikonu Hrista, uljanu sliku koja je stajala visoko u sredini malog paraklisa. Ugledala sam cetiri traga crvene tecnosti na Hristovoj desnoj i pet crvenih tragova ili mesta ne levoj nozi. Dok je narod u paraklisu pevao na ruskom, visoki mladic pored ikone predmetima dobijenim od ljudi brisao je tecnost sa ikone. Ovi predmeti su bili svece, male ikonice, komadici vate, salovi, krstici, platno i druge stvari koje su se nasle toga trena kod ljudi, zeljnih da dobiju ulje koje su vlastitim ocima videli da dolazi iz Hristove ikone. Dojurivsi do mesta dala sam tom mrsavom mladicu moj crni sal. Skocio je kako bi dohvatio i obrisao ikonu. Koliko god ulja da je skinuo sa ikone, jos toliko ulja bi se trenutacno pojavilo ispred nasih ociju. Pomirisala sam sal, koji nije odavao nikakav poseban miris, a vlazno ulje se upilo u tkaninu. U 2:40 bila sam ocevidac traga ulja, crvene boje, koji se pojavio na unutrasnjoj strani desne Hristove noge ispod kolena na toj istoj ikoni. Gospodin sa moje desne - kasnije mi je rekao da se zove Kosta Kurtalaris i da je turisticki vodic sa Kipra - kosnuo se moje ruke i rekao na grckom: "Jesi li videla onu krv, nova je, pre deset minuta je nije bilo". Ponovo sam bila zbunjena gledajuci ispred svojih ociju novu crvenu tecnost koje nije bilo kad sam prvi put pogledala na ikonu - sve je bilo tako neverovatno. Posebno sam brojala crvena mesta kako bih mogla da odgovorim i na pitanja moje dece, koja me obicno zapitkuju bas takve stvari. Stavise, jos me vise zbunjivalo to sto je novi trag ulja koji je potekao na moje oci poceo da se produzava i tece po Hristovoj nozi! Trag je bio debljine jednog rezanca. Oko tri casa ujutro trag ulja koji je potekao ispod kolena dosegao je clanak. Deset minuta pred moj odlazak iz hrama Hristovog groba trag je na toj ikoni dostigao Hristov prst. Gospodina sa Kipra pitala sam koliko puta je dolazio u Svetu Zemlju i da li je video tecenje ulja sa te ikone ranije. Kazao mi je da dolazi u Svetu Zemlju svake godine vec dvadeset pet godina i da nikad nije video takve tragove na toj ikoni. Kada sam ga zapitala da li misli da je to cudo, cula sam vladiku Timoteja iz Grcke patrijarsije kako rece mladicu koji je brisao ulje sa ikone da ikonu ostavi, da bi se mogao ispitati pomenuti dogadjaj. Otisla sam kuci nemajuci potrebe za istrazivanjem onoga sto sam sama videla vlastitim ocima: krvarenje Hristove ikone i pojavu novih tragova krvi koja se slivala po Isusovoj nozi - sve to sam posmatrala citav sat kako bih mogla shvatiti sta se to desava preda mnom! Ne zasluzujem da budem svedok slave Bozje, ali osecam da je sveta duznost pricati o tome drugima koji bi hteli da proslave Gospoda. Setih se Hristovih reci Apostolima koje sam cula na citanju poslanice tokom vaskrsnjeg bogosluzenja: "...I bicete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje..." (Dap. 1, 8). Svako vece ove sedmice sedela sam u sobi, gledajuci sa planine gde zivim jerusalimska svetla - izmedju biblijske Judeje i Samarije. Posto sam se nasla u Jerusalimu na Veliki petak, te reci su za mene znacile nesto posebno. Cak ni cuvsi poslanicu nisam zurila da o ovom pisem. Nazvala sam arhijereja Timoteja da potvrdim crvene tacke na ikoni. Rekao je da ih je i sam video i da se Bozja milost ukazuje onima koji veruju. Ipak, nije mogao izdati zvanicno saopstenje da se radi o cudotvornoj ikoni, iako nikada ranije tokom visegodisnjeg molenja u Svetom Grobu nije video te crvene kapi. Moja prijateljica, sestra u Hristu Marija Stefanopulos, kaze da je to Sveta Zemlja i da se tu takve cudnovate pojave cesto desavaju. Da li verujete u cuda?   Marija Huri, dr. pedagogije prevod sa engleskog: A.   * Kopti, kao i ostali nepravoslavni hriscani koji nisu prihvatili drevno predanje i ucenje svetih Otaca potvrdjeno na Cetvrtom vaseljenskom saboru u Halkidonu 451. godine, sebe i dalje nazivaju pravoslavnima, mada su oni kao pripadnici monofizitske jeresi van jedinstva Crkve. Zato i pevaju na svoj nacin iza Groba (op. prev.)