Vladika Nikolaj ZAPOVESTI SVETOGA ZIVLJENJA "Prosveti ih istinom tvojom: Rijec je tvoja istina. Kao sto ti mene posla u svijet, i ja njih posla u svijet. Ja posvecujem sebe za njih da i oni budu posveceni istinom"(Jn. 17, 20). Ovim recima molio se Gospod Isus Hristos za svoje ucenike pre polaska na put stradanja u Getsimanski vrt. "Budite sveti, jer sam i ja svet, Gospod vas", upozoravao je Bog u Starom zavetu izabrani izrailjski narod. Prilikom pisanja svojih poslanica sveti apostol Pavle je najcesce hriscane oslovljavao sledecim imenima: osvecenima u Isusu Hristu, pozvanima da budu sveti, svetima, svetima, svetoj i vernoj braci. Takvim ili slicnim imenima oslovljavao je hriscane u Efesu, Filipi, Kolosu, Korintu i dr. Kroz celo Sveto Pismo naglasena je ostra razlika izmedju svetosti i nesvetosti. Svetost je najvisi hriscanski ideal. Svetost u sebi sadrzi sve druge hriscanske vrline, pa i ljubav, krunu svih hriscanskih vrlina. Pogresno se sudi kada se misli da su samo neke izuzetne licnosti pozvane da budu svete, kao sv. Nikola, Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i drugi sveci cija se imena nalaze u crkvenom kalendaru. Svi hriscani su pozvani da budu sveti, jer su vec i nazivani "sveti" od strane samih apostola; niti postoje neke drustvene razlike koje su priznate u hriscanstvu da bi bile smetnje ostvarenju ovoga ideala svetosti. Hriscanstvo ne priznaje nikakve drustvene i klasne razlike. Ljudi i zene, kraljevi i obucari, knjizevnici i odzacari, svi pripadaju istoj klasi - svetom Bozjem plemstvu. Ako su svi hriscani pozvani da budu sveti, svestenstvo je zasigurno pozvano pre svih drugih. O tome kod svetog apostola Pavla citamo sledece: "Jer episkop kao Bozji domoupravitelj treba da je bez mane, ne samovoljan, ne gnevljiv, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar; nego gostoljubiv, dobroljubiv, mudar, pravedan, pobozan, uzdrzljiv" (Tit 1, 7-9). I dalje: "Ali episkop treba da je bez mane, jedne zene muz, trezven, mudar, posten, gostoljubiv, kadar da poucava" (I Tim. 3, 2). Sa svim ovim vrlinama i bez mana. Isto tako treba da budu i prezviteri i djakoni. "Prezvitere koji su medju vama molim, ja koji sam prezviter i svedok Hristovih stradanja i zajednicar u slavi koja ce se javiti: Pasite stado Bozje koje vam je povjereno, i nadgledajte ga, ne prinudno, nego dobrovoljno, i po Bogu, ne zbog necasnog dobitka, nego od srca; niti kao da gospodarite nasledstvom Bozjim, nego budite ugled stadu" (I Pt. 5, 1-4). A apostol Pavle pise Timoteju sledece: "Niko da ne prezire tvoju mladost, ali budi obrazac vjernima u rijeci, u zivljenju, u ljubavi, u duhu, u vjeri, u cistoti" (I Tim 4, 12). Isti apostol dalje govori: "Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko nece videti Gospoda" (Jev. 12, 14). Jedan monah u manastiru svetog Pantelejmona na Atosu u Svetoj Gori ispricao nam je jednu svoju tajanstvenu viziju: "Jedne noci", rece on, "probudise me neki neobicni zvuci. Pogledah na groblje, i videh nekoliko monaha kako stoje na svojim grobovima. Vecinu sam prepoznao, jer su nedavno umrli. Tuzno su plakali i jecali. - Sta vam je, braco? upitah. - Zar niste u raju? - Jesmo, odgovorili su u horu. Mi jesmo u raju, ali ne vidimo lice Gospodnje. Molimo te, svi se molite za nas, da se i mi udostojimo da gledamo lice Njegovo." Da, trudimo se da postignemo svetost, jer bez nje nijedan covek nece videti lice Gospodnje. Mir i izobilje - to moze da bude parola svetovnih ljudi. Nikako parola hriscanskog svestenstva. Bez svetosti, Bog nam nece podariti ni dusevnog mira, niti zemaljskog izobilja. Mi govorimo o svetosti pojedinacnog zivota. Organizovanje i organizacije, vicu mnogi danas. Da, dobre organizacije su dobra stvar. Medjutim, sveta organizacija Crkve Bozje mnogo je bolja od bilo koje druge organizacije. Ma koja organizacija svetskog karaktera, na kraju krajeva, pretvorice se u prah kao kip cara Navuhodonosora nacinjen od metala i ilovace pod udarom kamena Hristovog. Svi hriscani su pozvani da budu sveti, ali na prvom mestu svestenstvo. Gle, koliko puta ih je Sveti Duh doticao, dajuci im izuzetne darove: na miropomazanju, na rukopolozenju, za djakone, za prezvitere, i najzad za episkope. Zanemariti, prezreti i zloupotrebiti toliko izobilje Bozje blagodati i Bozje milosti ne znaci nista drugo nego jednu Svetinju izopaciti u bogohuljenje. To je ismevanje i hula Boga - Duha Svetoga. "Ne varajte se, Bog se ne da obmanjivati; jer sto covjek posije, ono ce i poznjeti" (Gal. 6, 7). Pisano je da je nas Bog ljubav i svetlost, ali isto tako da je nas Bog oganj koji spaljuje: "Jer je Bog nas oganj koji spaljuje" (Jev. 12, 29). Citajuci ove reci, svaki svestenosluzitelj mora da se duboko zamisli i zadrhti od straha. Pomislite kolika je ogromna odgovornost onih koji su primili Svetog Duha tri cetiri puta rukama polozenim na njih. To je razlog sto su nasi kanonski propisi tako strogi u presudjivanju i najmanjih grehova i prestupa episkopa i svestenika. Mnogo, mnogo stroziji nego prema gresima i prestupima mirjana. Tako je i u Starom Zavetu Zakon bio izuzetno strog u presudjivanju svestenicima; zena i deca jednog svestenika treba da budu primerom cistoga zivota. Evo jednog zastrasujuceg propisa iz starozavetnog Zakona: "A kci svestenicka koja se oskvrni nemoralom, skvrni oca svojega, neka se ognjem spali" (III Mojs. 21, 9). Citajuci ovo, covek zanemi. Kad je tako ozbiljan zadatak postavljen za svetost svestenika u Starom Zavetu, sta tek da kazemo o svetosti novozavetnog Hristovog svestenstva. Nas narod se ponosi Pravoslavljem, kao svojom pravom verom. Neka da Bog, da se isto tako ponose i svojim pravim svestenicima. Pobozni seljacki narod na Balkanu cesto izgovara ovu malo neobicnu molitvu: "O, Boze, daruj nam dobrog svestenika i dobru zetvu!" Kad ih zapitate zasto na prvom mestu mole Boga da im daruje dobrog svestenika, odgovorice: "Prosto zato sto dobra zetva zavisi od molitava i blagoslova dobrog svestenika." Kad kazu dobar svestenik, oni misle na svetog svestenika. Slicno onako kako je apostol Pavle pisao Solunjanima: "A sam Bog mira da vas posveti potpuno, i vascijeli duh vas i dusa i tijelo da se sacuva bez poroka za dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista" (I Sol. 5, 23). U nase vreme postoje suprotna misljenja o tome kakvo treba da bude pravoslavno svestenstvo. Ako bi neko rekao: "Nasi svestenici treba da budu sveti ljudi", ni jedan glas ne bi bio protiv toga. Ne samo ni jedan glas pravoslavnih hriscana na zemlji, nego bi se tome radovali i pravoslavni hriscani na nebu. I zivi i mrtvi clanovi Crkve Hristove bili bi odusevljeni i saglasno rekli: da treba da budu sveti ljudi! Neka svestenici budu sveti i ljudi ce sledovati za njima. Neka svestenici budu sveti i mirjani ce goreti revnoscu i ciniti sve za svoju Crkvu. Ako neko posumnja i kaze: "Svetost je nemoguca i neostvarljiva", mi cemo ga zapitati: Kako, onda, da budemo savrseni kao Bog? Zar da sumnjamo u istinitost reci Gospoda nasega Isusa Hrista koji je rekao: "Budite vi dakle savrseni, kao sto je savrsen Otac vas nebeski" (Mt. 5, 48)? Kako mozemo da budemo savrseni ako ne ulazemo napore da postanemo sveti? Udubimo se u to i razmisljajmo o svojim naporima i o snazi Duha Svetoga. Ni za trenutak ne smemo izgubiti iz vida da postoje u danasnje vreme dva puta koji vode ka svetosti. Nasa braca svestenici u nekim zemljama primaju svetost kroz mucenistvo. Mi u slobodnom svetu, treba da zadobijamo svetost kroz sami hriscanski zivot.