Zitije arhimandrita Gavrila Raletinackog (1904-1996) Arhimandrit Gavrilo Dimitrijevic, Kragujevcanin, rodjen je 1904. godine. Krsteno ime mu je Milisav (Misa). Bio je srednjeg rasta, vedrog cela, crnih ociju, malo povijenog nosa i izrazito crne, guste kose i duge brade. Radio je u Hriscanskoj zajednici u Kragujevcu. Pred 2. svetski rat u Zicu je dolazio uvek sa crnim do ispod kolena mantilom i u manastiru bi duze ostajao. Svi su ga postovali i cenili vise kao sabrata nego kao gosta. Druzio se sa bogomoljcima i cesto bi im propovedao. U propovedima kriticki bi se osvrtao i naglasavao da pravi hriscanin u svemu mora da bude uredan, disciplinovan i da bude duhovni borac; borac protiv greha i zla u sebi i oko sebe. Da ume svedociti svojim zivotom veru u Hrista. Otuda smo svi mi mladji sa postovanjem gledali na njega. Tako je to bilo dok se nije jedne nedelje ujutro brat Misa obreo u Zici na svetoj liturgiji u svetogorskim svecanim mantijama i panakamilavci. Svi smo se u cudu pitali: sta je to, i kako tako brzo i neopazeno postade monah, jer nismo doziveli ni videli cin njegovog monasenja, a uvece je bio u civilnom odelu. I tek docnije saznadosmo od drugih i od njega da je on jos ranije postao monah, i to u Svetoj Gori, i da ima monasko ime Gavrilo. Pricajuci docnije o svom monasenju u Svetoj Gori, otac Gavrilo je rekao: "Mnogo sam voleo Svetu Goru i monastvo, pa sam zeleo tamo i da zivim, i jos uvek zalim sto nisam tamo. Tako sam prosle godine (to jest 1938.) u svojoj 35. godini otisao u Svetu Goru i u Posnici Svetog Save u Kareji primio veliki angelski obraz i postrig, kao i monasko ime Gavrilo od hilandarskih tamo staraca Save i Mitrofana, koji su ziveli u Isposnici Svetog Save. Monaski zivot i monasko ime tajio sam sve dok nisam dosao ovde u Zicu. No davsi taj sveti zavet, odmah smo brat Stanko, sekretar Hriscanske zajednice, i ja poceli ziveti monaski u strogom postu i molitvama, jer se i on odlucio na monasenje, i nesto kasnije postao potajni monah Serafim. A blagodat Bozja nije nas ostavljala, pa smo kao dva vola u jednom jarmu poceli da vucemo i na sve strane da sirimo bogomoljacka bratstva, da sakupljamo narod i sirimo pokajanje i bogomoljstvo". Sve ovo, kako se posle culo, otac Gavrilo poverio je manastirskom duhovniku protosindjelu ocu Antoniju na ispovesti, a duhovnik u dogovoru sa njim javio to odmah Vladici. Vladika Nikolaj naredi da se otac Gavrilo odmah monaski i obuce i da ne krije monaski cin, jer monastvo nije nista skriveno; ono treba da bude kao otkriven svecnjak da svima svetli. Tako je Zica iznenada 1939. godine dobila jos jednog dobrog i revnosnog sabrata i svestenosluzitelja, a bogomoljacki pokret duhovnika i misionara. Otac Gavrilo podvizavao se i mnogo citao, tako da se i u ponoc cesto mogao videti kroz prozor sa tankom zavesom kako nad knjigom marljivo i udubljeno cita Svete Oce. Kad su Nemci bombardovali i zapalili Zicu u jesen 1941. i kada se bratstvo manastira razislo po raznim manastirima, otac Gavrilo dolazi u Ovcar, u manastir Jovanje, i tu posle smrti oca Serafima pomaze sestrama kao duhovnik. U crkvi sluzi i, kao odlican pojac, uci sestre crkvenom pojanju. Tako im je on u to ratno vreme bio od velike pomoci. Ali, nakon izvesnog vremena, posto su se u Zici pocele obnavljati gradjevine, on se vratio u Zicu. Kad je posle rata obrazovana Sumadijska eparhija, otac Gavrilo dolazi u svoj kraj u okolinu Kragujevca. Naseljava se u zapusteli manastir Raletinac. Obnavlja ga i okuplja oko sebe mlade monahe. Posle izvesnog vremena, episkop Valerijan osniva tu zenski manastir, a monasi se razilaze u druge manastire. Neki od njih idu u Svetu Goru. Otac Gavrilo ostaje kao duhovnik i dalje u tom manastiru. Sluzi u crkvi i brine o duhovnom zivotu sestara, posecuje bogomoljacke skupove, propoveda i pise divne duhovne pouke. Po naravi strog i kriticnog duha pobornik je kanona, monaskih pravila i discipline u crkvenom zivotu. Zbog toga ponekad dolazi u sukob i nesaglasnost sa svestenim licima, pa i sa episkopima. Oni ne shvataju njegove kriticke teznje i upozorenja da budu dobronamerni, pa je zato morao da trpi opomene, epitimije, pa i degradiranja. No, njegov sveti nacin monaskog zivota, njegova iskrena revnost i dobronamernost na kraju ga opravdavaju i nadlezni episkop unapredjuje ga u cin arhimandrita. Sestre manastira Raletinca za oca Gavrila vele da je radio mnogo. Veoma je revnosno sluzio sveta bogosluzenja u crkvi, bez skracivanja. Pisao je citave knjige sa raznim poukama i propovedima i slao ih u narod. Nije mu stalo da se te knjige samo prodaju i da na njima zaradjuje, nego da sto vise udju u narod. Mnogi su ga postovali kao izuzetnog i velikog duhovnika, zato su mu se obracali i usmeno i pismenim putem trazeci od njega razne savete, i on je sa ocinskom ljubavlju odgovarao i davao potrebne savete. Brinuci da se u manastiru vodi uredan duhovni zivot, vodio je racuna da manastir bude pristojno i materijalno obnovljen i obezbedjen. Svu svoju imovinu i ocevinu ulozio je u obnovu tog manastira. Takodje i penziju; cak nije hteo ni u ruke da je uzme da bi zadrzao sto za sebe, govoreci: "To je vise potrebno manastiru nego meni". Ucio je sestre u manastiru kako i koliko da se mole Bogu. Preporucivao bi im koje pobozne i svetootacke knjige da citaju. Govorio bi im da se, kad putuju, uvek mole i da sabiraju svoj um i srce u molitvi Bogu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj me". Trazio je od njih da uvek govore samo istinu, da ne dozvoljavaju sebi ni najmanju laz. Kad se vrate sa puta, ispovedale bi svoje misli i svoje duhovno stanje. Cesta ispovest je velika snaga i pomoc za napredovanje u duhovnom zivotu. Ovaj produhovljeni, sedi i krepki starac i u svojoj 92. godini starosti drzao se tacno svog monaskog pravila. Upokojio se mirno u Gospodu, kome je revnosno citavog svog zivota sluzio, 13. januara 1996. godine.