O KORENO-KURSKOJ IKONI MAJKE BOZJE - "ZNAMENIJE"   U 13. veku Kurska je oblast, kao i skoro sva tadasnja Rusija, bila strasno opustosena u najezdi Tatara. Grad Kursk je bio srusen do temelja te se pretvorio u divljinu, zaraslu neprohodnu sumu punu divljih zivotinja. Zitelji grada Riljska, stotinjak kilometara udaljenog od Kurska i cudom sacuvanog od tatarskog pustosenja, tu su dolazili u lov. I tako, 8. septembra (21. po novom kalendaru) 1295. godine, na dan Rodjenja Presvete Bogorodice, nevelika je lovacka druzina stigla iz Riljska da lovi pored reke Tusko, oko 30 kilometara od Kurska. Jedan od lovaca, blagocestiv i blagoveran covek, u potrazi za lovinom nasao je u sumi ikonu koja je licem lezala na korenu drveta. Tek sto je podigao svetu Ikonu, da bi je pogledao, iz tog mesta gde je lezala izbije snazan mlaz ciste vode i nastade izvor. Ikona se pokazala kao Znamenje Majke Bozje. Lovac koji ju je nasao shvatio je da to nije obicna ikona. Pozvao je svoje drugove i oni su odmah svi zajedno nacinili kapelicu za pronadjenu ikonu. Kada su zitelji Riljska saznali o pojavi ikone Majke Bozje, poceli su da joj dolaze na poklonjenje, a od nje su pocela da se projavljuju mnogobrojna cuda. Riljski knez Vasilij Semjak je naredio da se Ikona prenese u grad, sto je ucinjeno veoma svecano; ceo grad je izasao u susret cudotvornoj ikoni, koja se u pratnji litije priblizavala. Jedino knez nije ucestvovao u svecanosti i... oslepeo je. Posle usrdnog pokajanja i molitve pred sv. Ikonom, ponovo je progledao. Iz zahvalnosti je u Riljsku podigao hram Rodjenja Presvete Bogorodice, u koji je postavljena i Ikona, cije se praznovanje od tog vremena slavi svakog 8. (21.) septembra, na dan kad je pronadjena. Ali, Ikona nije dugo bila u Riljsku. Tri puta je na cudesan nacin nestajala iz grada, a nalazili su je na istom mestu gde se najpre javila lovcu. Tek tada su zitelji Riljska shvatili da Majka Bozja blagovoli da Njena ikona ostane na onom mestu gde je nadjena, pa su sagradili novu kapelu i u njoj je ostavili zasvagda. Godine 1385. Kursku oblast su Tatari opet opustosili. Hteli su da spale kapelu i Ikonu, ali drvena kapela nije mogla da izgori. Svestenik koji je ziveo pri kapeli, o. Bogoljep, rekao je Tatarima da je Ikona uzrok tog cuda. Tada su se oni razgnevili, prerezali Ikonu napola i pobacali polovine na razne strane, a kapelu spalili. Svestenika su odveli u ropstvo, i on je na Krimu cuvao tatarska stada. Za neko vreme su ga iz ropstva otkupili poslanici moskovskog kneza, te se on vratio na mesto gde je bila kapela. Trazeci sv. Ikonu dugo je postio i molio se. I nasao je obe polovine, spojio ih, i one su srasle tako da nije ostalo nikakvog traga od ostecenja, samo se na mestu reza pojavilo nesto kao rosa. Gradjani Riljska su saznali za to i zazeleli da Ikonu opet prenesu u svoj grad, sto su i ucinili. Ali, ona je ponovo otisla na svoje mesto, i od tada je tamo ostala gotovo dvesto godina cineci mnoga cuda. Grad Kursk je bio obnovljen 1597. godine, za vreme cara Fedora Ivanovica, i tada je po njegovom naredjenju sv. Ikona dopremljena u Moskvu. Blagocestivi car se mnogo pred njom molio, i dao je da se nacini okvir sa likom Gospoda Savaota na vrhu i, sa strane, likovima proroka koji su prorokovali o Bogorodici. Carica Irina Fedorovna je bogatom rizom ukrasila sv. Ikonu, koja je potom vracena u svoju kapelu. Te iste godine, carovom pomoci, na mestu kapele sagradjen je hram Rodjenja Presvete Bogorodice i osnovan manastir, a nad izvorom, na mestu javljanja ikone, podignuta je druga crkva u ime Zivonosnog Istocnika. Novi manastir je nazvan Korenska pustinja, kao spomen na javljanje Ikone na korenu drveta. Godine 1598., pri najezdi krimskih Tatara na jug Rusije, Ikona je zbog vece bezbednosti preneta u Kursk, a u manastiru je ostavljena njena verna kopija. Dimitrije I Samozvanac je 1603. preneo Ikonu iz Kurska u svoj tabor u Putivlju, a zatim u Moskvu, gde se u carskim hramovima nalazila do 1615., kada je po zapovesti cara Mihajla Fedorovica vracena u Kursk; najpre je bila postavljena u Kurskom sabornom hramu, a 1618. u crkvi Znamenskog manastira. Od tada je vecim delom godine Ikona bila u Kursku, a Korensku pustinju je prenosena samo privremeno. Godine 1806. bilo je odredjeno da se sv. Ikona mora nalaziti u manastiru Korenska pustinja od petka 9. sedmice po Vaskrsu do 12. septembra. U te dane Ikona je prenosena iz grada u pustinju i obratno svecanom litijom, koja se protezala celim putem od Znamenskog manastira u Kursku do Korenske pustinje (30-ak kilometara). Takav se poredak odrzavao do 1919., kada je Ikona prenesena u inostranstvo. Godine 1676. Ikona je putovala na Don, zbog blagoslova donskih kozackih pukova. Vladari Ivan i Petar Aleksejevic su 1684. poslali u Korensku pustinju kopiju Ikone sa naredbom da ta kopija u pohodima predvodi pravoslavnu vojsku. Vec 1687. Ikona je poslana u "veliki puk", a 1689. su je dobili pukovi u Krimskom ratu. U ratu sa Napoleonom, 1812. godine, kopija Ikone je bila poslana knezu Kutuzovu, vojskovodji ruske armije, na frontu. Bilo je mnogo kopija sv. ikone Koreno-Kurske koje su se takodje proslavile cudotvorenjem. U noci sa 7. na 8. mart 1898. godine zlonamerni revolucionari - bezboznici su paklenom napravom hteli da uniste cudotvornu Ikonu, ali je Gospod nas Isus Hristos jos vise proslavio Svoju Precistu Majku. Jer, uprkos snaznoj eksploziji u crkvi i razorenju svega oko Ikone, ona je ostala neostecena. Dana 12. aprila 1918. godine sv. Ikona je bila ukradena iz Znamenskog manastira, ali je 2. maja nadjena i opet vracena na svoje mesto. I onda, 1919. godine, u pratnji Teofana Kurskog i Obojanskog te nekoliko monaha iz Znamenskog manastira, sv. Ikona je otisla u inostranstvo, u Srbiju. Na molbu generala Vrangela, 1920. je ponovo posetila rusku zemlju, na Krimu, i tamo ostala do opste evakuacije Ruske armije generala Vrangela prvih dana novembra iste te godine. Opet je vracena u Srbiju, gde je bila do 1944. godine. Posle se nalazila u Minhenu, kod mitropolita Anastasija. Sadasnje mesto boravka sv. Ikone je Xordanvil (SAD).     CUDO "ZNAMENIJA" - ZNAK VREMENA   Dana 8. marta (po julijanskom kalendaru) 1898. godine u Znamenskom sabornom hramu u Kursku odjeknula je silna eksplozija, ciji se odjek cuje do danasnjih dana. U veku suprotstavljenih ideologija, prevlasti ateizma i borbe protiv religije taj je dogadjaj postao simbol: za jedne - hrabrosti "plamenih revolucionara", koji su postavili bombu pod Ikonu, za druge - znak Bozje prisutnosti u posrnulom svetu. Ujedno je ta eksplozija zauvek ostala obelezje ljudskog bezumlja, koje je u proteklom 20. veku urodilo narocito nakaznim osobinama.   * * *   ... Uzvici uzasnutosti culi su se iz usta prvih ocevidaca drame u Znamenskoj crkvi. Prozori s resetkama i masivna zeljezna vrata bili su razlomljeni, kao da su ih razbojnici provalili. Pozlaceni gvozdeni kivot, u kojem se u casu eksplozije nalazila cudotvorna Bogorodicina ikona Koreno-Kurska "Znamenije", svecnjak za 150 sveca - sve se razletelo u komadima. Zbog gustog dima se dugo nije moglo zapaliti svetlo. Desetine skupocenih kandila su neverovatnom snagom bili odbaceni petnaestak metara od Ikone. Pod je bio prekriven ostacima polomljenog stakla i dasaka, malterom... Paklena naprava u obliku duguljaste metalne kutije sa satnim mehanizmom ucinila je svoje nedelo. Ali, na radost pravoslavnih vernika, a na zalost atentatora na svetinju, ikona Majke Bozje "Znamenije" ostala je neostecena. U tom necuvenom zlocinstvu samo se staklo kivota razbilo, a lik Svete Preciste bio je malko odbacen na levu stranu. U drevno doba Tatari su presekli cudotvornu ikonu napola, ali tek sto su polovine sastavljene, na cudesan nacin su srasle. Do danas je primetan tanki trag na mestu gde je prosla varvarska sablja. Desnicu svirepog varvarina vodila je ista mrznja kao i ruku 17-godisnjeg kurskog mladica dok je bombu zamatao u platno i polagao pokraj cudesima proslavljene svetinje, ikone Presvete Bogorodice. Seljaci su u to vreme cesto donosili domace laneno platno pred Ikonu, kao prinos Majci Bozjoj. Zato se niko nije zacudio "prinosu" i, naravno, nije proveravao sta je bilo umotano u platno. A ko bi tada i mogao pretpostaviti da ce se na Svetu Rusiju ponovo obrusiti progoni i zverstva koji su iscezli u tami vekova. Novo znamenje, novo cudo Vladarke ruskih srdaca uzbudilo je celu Rusiju. O njemu su pisale novine. Zbog napada na svetinju Pravoslavna vera je osnazila, mnogi su poverovali u cudo, mada su poneki posto-poto hteli da dokazu kako je Ikona sacuvana samo zato sto u trenutku eksplozije, toboze, nije bila u manastiru.   * * *   "U ovoj kuci je ziveo i radio pronalazac elektromasine na pogon vetrom Anatolij Georgijevic Ufimcev, 1880-1936. godine". Skromna memorijalna ploca na zidu kuce u jednoj staroj kurskoj ulici precutkuje da je rukama mladog pronalazaca nacinjena i "paklena masina" koja je nocu eksplodirala u glavnom hramu Znamenskog manastira. (Slava Bogu da nije po danu, kada se kod ikone sabiralo na stotine vernika). Ta bomba nije bila prva u kolekciji mladog pronalazaca, koji je prebiruci po starim papirima svoga dede, cuvenog kurskog astronoma Fedora Aleksejevica Semjonova, pronasao tajnu formulu za izradu baruta. Anatolij je napustio realnu gimnaziju i poceo da radi u fabrici. Tezak napor radnika, sopstvena bujna masta i neograniceni mladenacki maksimalizam uticali su na njegovu pobunu protiv "poretka", koji je on resio da rusi - "do temelja"... ... Anatolij je u Znamenski manastir dosao sa jos dvojicom mladica, takodje bivsih gimnazista, Lagutinom i Kiskinom. Ideolozi su jos pre revolucije ponudili verziju o dobro organizovanoj politickoj zaveri esera sa ciljem unistenja cudotvorne ikone, ciji su konci vodili u Finsku i dalje izvan granica. No, verovatno je da osim trojice golobradih decaka o predstojecoj eksploziji nije znao niko. Medjunarodna zavera u gluvoj provinciji, uz ucesce nedoraslih mladica, bila bi brzo otkrivena... Ufimcev je sam sebe odao posle dve godine, kada je uhapsen zbog sasvim drugog razloga, pohvalivsi se svojim "junastvom" zatvoreniku u istoj celiji. U dopunskoj istrazi od njega su ocekivali priznanje da je dobio zadatak od partije socijalista-revolucionara, ali on "nije izdao drugove". Mozda nije ni bilo partijskog zadatka? Nije moguce da Ufimcev zajedno sa drugovima nije znao da se u njihovom napadu na manastir Ikona sacuvala potpuno neostecena. Znao je, ali se nije pokajao, inace se ne bi pohvalio takvim bogohulnim delom. »udo je bilo poznato svima, pa takodje i njemu, maloletnom prestupniku. Ipak, on nije prihvatio Nebesko znamenje, nije se okrenuo Bogu. Jedan od njegovih drugova-zlomisljenika se sa suzama pokajao pred Ikonom, pola veka kasnije u Frankfurtu. A sta je bilo sa glavnim konstruktorom djavolskog mehanizma? Prema njemu, koji je tako bezocno bacio izazov svestenim osnovama zivota, Gospod je bio milostiv. Posle istrage i sudjenja Ufimcev je otpremljen na petogodisnje progonstvo u Akmolinsk, uz policijski nadzor "zbog huliganstva". Pre progonstva mu je bilo dopusteno da se ozeni. Vencanje je obavljeno u zatvorskoj crkvi. Bio je to jos jedan milostivi znak Svise, koji je ponovo ostao bez uticaja na nesrecnog bogohulnika. U progonstvu su mladenci kupili kucu, osnovali domacinstvo, ali porodica se uskoro raspala. Vrativsi se u Kursk, Ufimcev je i drugi put stupio u crkveni brak, opet bezuspesno. Nije imao svoje dece, vec je usvojio sina, ciji je zivot tragicno zavrsio. Od njega je Ufimcev imao dve unuke, obe su izgubile razum... Izumiteljeva druga zena je iskreno verovala u Boga. U njihovoj kuci, gde su godinama ziveli, na zidovima su visile ikone. No da li ih je njegovo srce primecivalo? Tesko. On je kao i ranije ziveo zarobljen mastanjem o novim naucnim otkricima i pronalascima. U vavilonskom zdanju materijalistickog progresa, ravnodusnog prema svemu sto je sveto, on je postao jedinstvena kula svetilja. Toliko je postao cuven da ga je proleterski pisac Maksim Gorki s ushicenjem nazvao "pesnikom tehnicke nauke". Anatolij Ufimcev je imao vise od 40 pronalazaka. Zemaljska slava ga je opcinila i zamracila mu secanje na gresni postupak. I politicku karijeru revolucionara zrtvovao je taj talentirani amater na racun svoje prve, mladenacke strasti...   * * *   Kao komadic vavilonske kule naivnih fantasta-ateista 20. veka uzdize se spomenik motoru na vetar pronalazaca Ufimceva. Nalik na nezgrapnu gigantsku pticu s masinom u grudima, rdja on nad starim gradskim delom Kurska, nad starom tehnickom skolom, ciji ucenici za desetak minuta hoda mogu pronaci velicanstvenu drevnost glavnog hrama Znamenskog manastira. Kada sam usao u kabinet direktora skole, domacin mi je rekao: "Ovde, u ovom kabinetu, ziveo je i umirao Ufimcev". U uglu sam video ikonu Presvete Bogorodice. Onu istu koju je hteo da unisti nesavesni stvaralac.   Jevgenij Muravljev prevod: Dana B.