POVEST O ZOJI Istiniti dogadjaj koji je potresao i k pokajanju priveo stotine gradjana grada Kujbiseva (danas Samara) u Sovjetskoj Rusiji godine 1956.   U Gradu Kujbisevu zivela je porodica: blagocestiva mati i njena cerka Zoja. Uvece na Novu godinu (31. decembra po novom kalendaru) 1956. Zoja je pozvala sedam svojih drugarica i mladih ljudi na veceru sa igrankom. U toku je bio Bozicni post i mati je molila Zoju da ne priredjuje veceru, ali je cerka istrajala na svome. Te veceri majka je otisla u crkvu da se pomoli. Gosti se behu skupili, Zojin verenik po imenu Nikolaj jos ne bese dosao. Devojke i mladici podelili su se po parovima, a Zoja je ostala sama. Od dosade, mnogo ne razmisljajuci, ona je skinula ikonu Svetog Nikolaja Cudotvorca sa zida i rekla: "Uzecu ovog Nikolaja i idem da s Njim igram!", ne slusajuci pritom svoje drugarice koje su je savetovale da ne cini tu bogohulu. "Ako ima Boga, On ce me kazniti", odgovorila je ona. Pocela je da igra, okrenula krug, dva, kad odjednom u sobi se dize neka nezamisliva huka, vihor, i sinu svetlost kao munja, zaslepljujuca. Veselje se pretvori u uzas. Svi u strahu pobegose iz sobe, samo Zoja ostade da stoji sa ikonom Sv. Nikolaja, pritisnutom na grudima, skamenjena i hladna kao mramor. Nikakvi napori uskoro prispelih lekara nisu mogli da je povrate. Igle injekcija, koje su hteli da joj daju, lomile su se i savijale, udarajuci u mramor njenoga tela! Hteli su da je prenesu u bolnicu, ali je nisu mogli sa mesta pomeriti, noge su joj bile kao prikovane za pod. Ali srce je kucalo. - Zoja je bila ziva! Od tada ona vise nije mogla ni da jede ni da pije... Kada se majka vratila i videla sta se dogodilo, izgubila je svest i prenesena je u bolnicu, iz koje se vratila za nekoliko dana. Njena vera i milosrdje Bozje, tople majcine molitve za pomilovanje nesrecne kceri obnovile su miloscu Bozjom njene zivotne snage. Zoja je dosla k sebi i sa suzama je molila za oprostaj i pomoc. Prvih dana kuca Zojina bila je okruzena mnostvom sveta: vernika koji su dosli ili cak doputovali izdaleka, radoznalaca, medicinara, i duhovnih lica. Ali, uskoro, po naredjenju vlasti, stan je bio zatvoren za posetioce. U njemu su, na zamenu, dezurala po osam casova dva milicionera. Neki od dezurnih, koji su bili jos mladi (28 I 30 godina) osedeli su od uzasa kada bi oko ponoci Zoja pocinjala strasno da vristi. Nocima i nocima kraj nje se molila majka. - Mama, moli se! Moli se, u gresima ginem! Moli se! - vikala je Zoja. O svemu sto se desilo izvesten je bio i Patrijarh i zamoljen da se pomoli za ozdravljenje Zojino, Patrijarh je odgovorio: - Ko je kaznio, taj ce i da pomiluje! Od posetilaca potom su k Zoji bili pripusteni: - poznati profesor medicine koji je doputovao iz Moskve. On je potvrdio da kucanje srca nije prestajalo. - svestenici pozvani na molbu majke da uzmu iz ruku Zojinih ikonu svetog Nikolaja. Ali oni nisu mogli da izvuku ikonu iz skamenjenih ruku Zojinih. - jeromonah Serafim iz Glinske pustinje, koji je pristupio u Kujbisev na praznik Rozdestva Hristovog, i odsluzio moleban za vodoosvecenje i osvetio ikonu. Zatim je rekao: "Sada treba cekati znamenja u Veliki dan (to jeste na Praznik Vasrsenja Hristovoga). Ako ona ne uslede, znaci da je blizu kraj sveta!" - Mitropolit Nikolaj, koji je takodje odsluzio moleban i rekao da "novo znamenje treba cekati u Veliki dan", ponovivsi reci blagocestivog jeromonaha. Uoci praznika Blagovesti (te godine on je pao u subotu, trece nedelje Velikog posta) dosao je Zojinim cuvarima jedan blagoobrazni Starac i zamolio da ga puste k Zoji. Ali dezurni milicioneri odbili su da ga puste. Dosao je Starac i drugog dana, ali je opet, od drugih dezurnih, bio odbijen. Treci put, na sam dan Blagovesti, dezurni su ga pustili. Straza ga je cula kako je umiljato rekao Zoji, ulazeci: "No, jesi li se umorila od stajanja?" Proslo je neko vreme, a kada je dezurna straza htela da izvede Starca, njega u sobi vise nije bilo... Svi su ubedjeni da je to bio sam Sveti Nikola. Tako je Zoja prestajala cetiri meseca (128 dana) do samoga Vaskrsa, koji je te godine pao 23. aprila (6. maja po novom kalendaru). U noci Svetloga Hristovog Vaskrsenja Zoja je pocela narocito glasno da uzvikuje: "Molite se!" Nocne strazare uhvatila je jeza i oni su poceli da je pitaju: "Zasto tako strasno vices?" Usledio je odgovor: "Strasno! Zemlja gori! Molite se! Sav svet u gresima gine, molite se!" Od tog trenutka ona je ozivela, u misicima se pojavila mekoca, zivotnost. Konacno su je polozili u postelju, ali je ona nastavila da vice i poziva sve da se mole za svet koji gine u gresima, za zemlju koja gori u svojim bezakonima. "Kako si dosad ziva ostala? Ko te je hranio?", pitali su je. "Golubovi, golubovi su me hranili", bio je odgovor, kojim je jasno objavljeno pomilovanje i oprostaj dat Desnicom Gospoda Spasitelja. Gospod je Zoji oprostio grehe, zastupnistvom svetog Ugodnika Bozjeg, milostivog Nikolaja Cudotvorca, kao i zbog njenih velikih stradanja i stajanja tokom 128 dana. Sve ovo sto se dogodilo toliko je potreslo zitelje Kujbiseva i njegove okoline da su se mnogi ljudi, videci cudesa, slusajuci krike i molbe da se molimo za ljude, koji ginu u gresima, obratili u veru. Hitali su u crkvu s pokajanjem. Nekrsteni su se krstavali. Koji nisu krst nosili, poceli su da nose u ono vreme, kada se za to moglo bukvalno platiti glavom. Obracenja su bila tako masovna da u crkvama nije bilo dovoljno krstova za sve koji su ih trazili. Sa strahom i suzama molio se narod za oprostaj grehova, ponavljajuci Zojine reci: "Strasno, zemlja gori, u gresima ginemo! Molite se! Ljudi u bezakonjima ginu!" Na Vaskrs, treceg dana, Zoja je otisla Gospodu, prosavsi tezak put 128-dnevnog stajanja pred licem Gospodnjim radi iskupljena svakoga sagresenja. Duh Sveti sacuvao je u zivotu dusu njenu, vaskrsnuvsi je iz smrtnih grehova, da u buduci vecni dan Vaskrsenja svih zivih i mrtvih vaskrsne u telu za zivot vecni. i samo ime devojcino Zoja (na grckom "zoi") znaci - zivot. Amin.   Napomena: U sovjetskoj stampi onoga vremena takodje je bilo saopstenja o Zojinom slucaju. Odgovarajuci na pisma koja su stizala u redakciju cuvenog lista, neki umisljeni naucnik potvrdio je da dogadjaj sa Zojom zaista nije umisljen, ali je pritom izjavio da je u pitanju vrsta ukocenosti dosad jos nepoznata nauci. Neistinitost ovakave pretpostavke je ocigledna: jer prvo, kod ukocenosti, tj. obamrlosti nema takve kamene otvrdlosti koze, pa zato lekari mogu bolesniku da daju injekciju; drugo, obamrloga je moguce prenositi sa mesta na mesto, te on lezi, dok je Zoja samo stajala, i to stajala toliko koliko obicni ljudi nisu u stanju da stoje, pritom je nisu mogli pomeriti sa mesta; trece, obamrlost sama po sebi ne obraca coveka Bogu i ne donosi otkrovenje s Neba, a u Zojinom slucaju ne samo da su se hiljade ljudi obratili veri u Boga, nego su svoju veru javili delima, tj. krstili su se i postali moralni; ne samo da su priznali da Boga ima, nego su postali hriscani. Jasno je da uzrok tome nije bila obamrlost, nego delovanje samog Boga: On cudima utvrdjuje veru, da bi izbavio ljude od grehova i od kazne za grehe.