O CASNOM POSTU Bog cim je stvorio coveka odmah ga je stavio na ruke posta, predao mu brigu o njegovom spasenju, kao neznoj majci i najboljem savetniku: "Od svakog drveta u raju jedite; od drveta poznanja dobra i zla nemojte jesti" (Post. 2, 16-17). Da je Adam poslusao taj glas (to jest zapovest Bozju), ne bi cuo onaj drugi: "Zemlja si, i u zemlju ces otici" (Post. 3, 19). Ali posto nije poslusao zbog toga ga je postigla smrt, i brige, i nevolje, i zalosti, i zivot tezi od svake smrti, zbog toga su trnje i korov; zbog toga su napori i bolesti i zivljenje puno nevolja. Post je obnovljenje duse. Apostol kaze: ukoliko telo iznemoze i oslabi od podviga posta, utoliko se dusa obnavlja iz dana u dan, izgradjujuci se u prekrasnu i blistavu krasotu, koju nam je dao Bog u pocetku. Kada se dusa pokajanjem i postom ocisti i ukrasi, tada je i Bog zavoli i pocinje da zivi u njoj. Zato je Gospod rekao: "Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti" (Jn. 14,23). Ukoliko je tako veliko dostojanstvo i blagodat posta da nas cini mestom na kome obitava Bog, utoliko smo duzni paziti na njega sa velikom radoscu i veseljem, a ne tuzni zbog slabe hrane, secajuci se da je i Gospod nas Isus Hristos blagoizvoleo u pustinji da sa pet hlebova nahrani pet hiljada ljudi hlebom i vodom. On je mogao, da je hteo, reci da se tamo pojavi mnostvo jela, no dao nam je primer uzdrzanja da bismo se brinuli samo za ono sto je neophodno. Ugledajuci se na samog Gospoda, i majka Crkva je ustanovila da se u Casnom postu ili Cetrdesetnici, uz koju je vezan i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda naseg Isusa Hrista, sledeca pravila uzdrzanja: u toku celog posta ne jedu se meso, sir, jaja, riba i ulje. Samo se subotom i nedeljom razresava ulje i vino. Riba se jede samo na Blagovesti (ako ne padnu u Strasnu sedmicu) i na Cveti. U slucaju da Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razresava se na ulje. Post se u pocetku pokazuje teskim podvigom, no ako iz dana u dan budemo ulagali usrdje i trpljenje, to ce nam uz pomoc Boziju postajati lakse. No da bi nas post bio istinski delotvoran i prijatan Bogu, to se uzdrzavajuci od hrane uzdrzavamo i od svakog greha duhovnog i telesnog, kako nas uci i pesma u kojoj se kaze: "Post nije (samo) uzdrzanje od hrane koje cinimo, no i od svakog vestastva strasti otudjenje" (stihira na stihove u utorak prve nedelje posta). Post znaci slabljenje veze srca sa svetom i jacanje veze srca sa Bogom. Zapamti to, i misli o tome. Bez posta nema ni postenja, ni smirenja, ni trpljenja, ni spasenja, niko bez posta nije video raj. Borimo se protiv lenjosti i nerada, a pre svega sa gordoscu (samoljubljem), revnoscu u zavidljivosti, sa zluradoscu, zato sto su to tajne strasti koje ubijaju dusu; sacuvajmo svoje duse od cinjenja zla i samoljublja jer djavolu je lako da pridje coveku koji ne trazi savet od onog ko mu moze pomoci. Vrag bez muke prevari samoljupca i lovi ga svojom mrznjom sve dok on, covek samoljubac, misli da je samo on savrsen u dobru. Budimo narocito budni u odnosu prema telesnoj pohoti jer i sada kada postimo, mnogolika zmija, djavo, uzbudjuje nas zlim pomislima. Na prvi pogled, plod greha se cini lepim a ne sablaznjivim, ali nije tako i na delu. Ponekad i jabuka izgleda lepa, a kada je raseces nadjes unutra trulost. Tako i pohota telesna, koja se pokazuje slatkom nasladom, a kada se ucini greh pokaze se gorcom od zuci i kao dvosekli mac. To je pretrpeo praotac nas Adam: on je bio prevaren djavolom i okusio plod neposlusnosti nadajuci se da ce dobiti zivot, no pronasao je smrt. Od tog vremena na taj kamen spoticu se svi oni koji su prevareni strasnim zeljama tela od drevne zmije, tj. djavola. Djavo, buduci tama, javlja se kao andjeo svetlosti. Satana ume da predstavi zlo dobrim i gorko slatkim, tamno svetlim, bezlicno lepim i smrt zivotom. Time on vara i muci svet. Braco, budimo oprezni, da se ne bismo upodobili pticama koje iz nehaja upadaju u mrezu i korpe. Ako svojim umom ispitujemo namere zlobnih, naucicemo se prepoznavati zlo i sklanjati se od njega. Treba citati i secati se hriscana iz prvih vekova, kakva bese kod njih revnost u veri, u molitvi i postu i cistoti zivota. Behu slicni andjelima ili malim bogovima. Njihov post je bio veliko gladovanje, a ne obican post kao kod nas. Da navedemo nekoliko primera! Sveti Teodosije trideset godina nije okusio hleb niti kakvo mrsno jelo, hranio se pustinjskim biljem, a ziveo je preko 100 godina. Bio je cudotvorac, umnozavao je hleb kad god je trebalo, prehranio je mnoge monahe i narod. Bile su susne i gladne godine i mnogi narod je dolazio u manastir, narocito o velikim praznicima, da se nahrani cudotvornim hlebom koga je on molitvom umnozavao. Sveti Visarion ziveo je kao ptica po dubravama bez krova i bez hleba. Jednom je 40 dana stajao na molitvi sa podignutim rukama k nebu. Tako je on molitvom i postom primio veliku blagodat od Boga da je lecio je posle ljude od svake bolesti, vaskrsavao mrtve, usladjivao gorku vodu, isao preko vode kao preko suve zemlje, nije mu trebao most, zaustavljao je sunce kad god mu je to bilo potrebno. I takvih i slicnih bogomoljaca i podviznika u drevna je vremena bilo bezbrojno. Budimo usrdni u psalmopevanju i sluzbama crkvenim, pazljivo se trudeci da upoznamo slovo Bozije. Jer kako se telo hrani hlebom, jaca i raste, tako se i dusa hrani slovom Bozijim. Cinimo stalno kolenopreklonjenja (metanije), svako po svojoj sili i koliko mu je odredjeno (od duhovnika). Zanimajmo se i svojim radom, jer onaj ko ne radi nista, po recima Apostola, nije dostojan trpeze (2. Sol. 3,10). Jedni drugima pomazimo, jer neko je nemocan, a drugi je pak silan. Ne budimo nepokorni, budimo dobri, poslusni, bogoglagoljivi, mirni, snishodljivi, milosrdni, krotki, blagopokorni, ispunjeni milosti i blagih plodova. Mir Boziji da sacuva srca nasa i um i da nas udostoji Nebeskog Carstva u Hristu Isusu Gospodu nasem, kome pripada slava i vlast sa Ocem i Svetim Duhom, sada i u sve vekove. Amin.