Strah Gospodnji
Pocetak premudrosti je – strah Gospodnji. To je aksioma duhovnog zivota, ciju je vaznost nemoguce proceniti. Bez tog krajeugaonog kamena se ne moze izgraditi zivot vecni. Posten covek se i u svetu boji da prekrsi zakon. Zar je to lose? Tim pre mi treba da se bojimo gneva Bozijeg. Neprijatelj ubacuje svoju misao: ne boj se. Ne! On nas uci da se ne bojimo, i da budemo drski i bestidni. Ali, desavaju se slucajevi koji razbistruju glavu cak i okorelim materijalistima. Jedna zena je posle muzevljeve smrti vodila nacin zivota koji nije bio u potpunosti hriscanski: opijala se, dovodila muskarce kod sebe. I nesto cudno je pocelo da se desava u njenom stanu. • Ko to prolazi po tvojoj kuhinji? • Sused, - odgovarala je ona. • A on ima kljuceve? • Nekad davno sam mu ih dala pa ih je zadrzao… Jednom, pijana, zaspala je za stolom u kuhinji. Probudila se zbog toga, sto ju je neko budio, drmajuci je za rame. Probudivsi se, uvidela je pred sobom nepoznatog muskarca, koji je, snazno udarivsi rukom po stolu, povikao:”Kada ces prestati da pijes?” Zena je skocivsi htela da ga izbaci iz kuhinje, ali se on u njenim rukama …rastvorio. Odmah se otreznivsi sta se desilo, otrcala je u Crkvu, i zamolila zenu koja tu radi da joj da tri litra Krstovdanske vodice. Vrativsi se kuci isprskala je ceo stan. A za to vreme u susednom stanu, u kuhinji, sedela su dva penzionera sa flasama i pecurkama. Razgovor je tekao mirno, dok lagan sum sa tavanice nije privukao njihovu paznju. - Kolja, pogledaj… Iz otvora je na njih gledala …glava. • Ko si ti? – jedva je procedio domacin. • Ja? Iz susednog stana? Ona je tamo sve pokropila vodom, i isterala me. Hteo sam da ostanem kod Nadke, kod nje je tako prljavo…mozda cu ostati kod vas? - Sta? Odlazi odavde! – povikao je Nikolaj. Ova prica nije izmisljena. Cuo sam je prilikom osvecenja tog stana. Ne imati straha Bozijeg – znaci ne bojati se kazne. Treba nauciti ziveti tako, kao da se sve vreme ide pred Licem Bozijim. Ko se zbog ljubavi boji da rastuzi Tvorca i pritom neprekidno u srcu nosi secanje na Milosti Bozije, tome nije strasan ni djavo, ni covek, on se ne boji smrti. Covek koji se nada u vecni zivot njemu Strah Boziji otkriva duhovnme oci, i on gleda puteve Gospodnje, vidi njhovu Blagost i Ljubav Boziju prema nama, gresnima. On shvata, koliko Gospod zeli da nas spase. Kakav porazavajuci osecaj je tada u nasoj dusi! Mucimo se, stradamo, vidimo zbog cega nas kaznjava Gospod, ali nas ispunjavaju blagodarnost i ljubav. Tada shvatamo, da nas Otac Nebeski tako spasava od vecne pogibije. I ljubav prema Tvorcu nam daje snage ne samo da prezivimo muke i bol, nego i da idemo dalje za Njim, pokoravajuci se Njegovoj Volji. …U mestascu Mali pod Starim Izborskom, na groblju pored Crkve, nalazi se grob, koji poklonici veoma postuju. Veliki beli Krst, i kandilo koje pred njim gori. Ovde pociva upokojen u Gospodu veliki podviznik blagocesca – Matej Malskij. Gospod mu je kao mladom poslao bolest, tako da nije ustajao sa kreveta. Smrad, koji je izlazio iz rana i rana od lezanja na telu, je uzasavao rodbinu koja ga je negovala. Ali sam bolesnik je bio radostan i svetao, i sa njegovih usta nije silazila blagodarna molitva Gospodu, i tvorio je on cudesa silom Bozijom, isceljujuci bolesne, koji su mu dolazili, i zadivljujuci svojom prozorljivoscu i urazumljivanju tuznih. Slicni podviznici postoje i u nase vreme. Proslo je svega nekoliko meseci, kako je otisao Gospodu bolesni Mitenjka. On je ziveo na obali jezera Iljmenj pod Starom Rusijom. Imao je nesto manje od 90 godina, a razboleo se kad mu je bilo sest. Poliomijelit ga je pretvorio u bespomocnog bogalja. Zgrcene noge su mu prirasle za telo, a desnu ruku uopste nije mogao da koristi. Po ovozemljskim shvatanjima njegov zivot je bio nepodnosljiv, a on je sav svetleo radoscu i srecom… Kada sam prvi put video Mitenjku, tako me je zadivio da nisam mogao jezik da pokrenem, da bih ga upitao nesto, kao sto je uobicajeno sa Bozijim Ugodnicima. Nikada nisam cuo Mitenjku da se zali na svoju bolest. Naprotiv, njegovo srce se cepalo od zalosti zbog ljudi, koji ne shvataju radost opstenja sa Bogom i koji ginu u porocima. I zaista:”Strah Gospodnji nasladjuje srce, i daje veselje i radost, i dugotrpljenje” (Knjiga Premudrosti Isusa, sina Sirahova). A starica Marija? U pustom selu pod Novgorodom, u jednoj razrusenoj kuci, lezi starica od 89 godina. Ona ne moze da pokrece ni ruke ni noge. Ne moze da se okrene sa jednog na drugi bok, a svojom molitvom izgoni neciste duhove iz ljudi. I kakvu zahvalnost prema Bogu ima za sve! Kada posmatras te ljude, razgovaras sa njima, sreca ispunjava srce. Kako je velik nas Gospod, kako je mnogomilostiv! Pretvara bolesti i nevolje u radost, dajuci silu nemocnima! Samo dragi moji imajte strah Boziji, volite Boga i ne ropcite. Zapamtite da smo ovde samo na kratko, a Carstvo Bozije je vecno. Mozemo se vecno muciti!Na nama samima je da izaberemo. Gospod nas nece terati na silu u raj.
IZ BELEZAKA Voda se pokvarila Jednom sam blagoslovio dve duhovno bolesne, koje su, primecujem, s neverjem mislile o Pravoslavlju, da pretacu osvecenu vodu. krOz neko vreme je pritrcala zena koja radi u Crkvi, govoreci da se osvecena voda pokvarila. Kada sam prisao, uvideo sam da je sva voda postala gusta I zuta, I cak je neprijatno mirisala. Molitva sa greskama Za vreme molitve za bolesne, zamolio sam jednu vernicu da procita molitvu. Ona je pocela da je cita nepravilno akcentirajuci. Besi su jednoglasni povikali:”Snaga se gubi, snaga se gubi!” Popovi – “TV gledaoci” Jedan, tada jos neocrkovljen covek mi je pricao, kako je na praznicnoj sluzbi, na kojoj je bilo mnogo svestenstva, stajao zajedno sa svojim duhovno bolesnim poznanikom, kada je za vreme svecanog vhoda svestenosluzitelja bes povikao ustima njegovog pratioca: “To su popovi –TV gledaoci! Ja se njih ne bojim!” poznanik mi je tad rekao da pre toga njemu uopste nije padalo na pamet da se oni koji gledaju televizor besovima poznati. Jos jednom o televizoru Iz Tihvina je u manastir dosla jedna zena radi molitve za isterivanje necistih duhova. Posto je molitva citana dva puta nedeljno, bolesnica je iznajmila sobu u gradu. Kroz neko vreme posle toga, kako je Raisa pocela dsa ide na molitvu I prisustvuje Sluzbama u manastiru, iz njenih usta je siknula pena. “Izlazim preko vazduha I pene!” – vikao je bes njenim ustima I naravno svim silama se trudio da se suprotstavi tome.Uz njegovu “pomoc” gazdarica je odjednom otkazala sobu Raisi, naljutivsi se na nju. Zena je onda iznajmila sobu u drugom mestu, kod jedne zene koja je bila vernica, isla u manastir, ispovedala se, pricescivala I drzala Svete ikone.samo sto je Raisa presla na novo mesto, pena je prestala da joj ide na usta, a bes je rekao igumanu:”Ti si nista! Ja te se ne bojim, ja sam domacin u kuci!” do promene je doslo kako se posle pokazalo samo zbog postojanja televizora. Raisa je ponovo morala da promeni stan,I bes je ponovo poceo da izlazi preko pene. “Gresi se oprastaju…” Jedne veceri, kad smo zajedno citali vecernje pravilo i kada je ctec dosao do poslednje molitve: “Ispovedam se Tebi Gospodu Bogu mome i Tvorcu…”, bes je povikao:”Gresi se oprastaju! Gresi se oprastaju!” eto sta znaci usrdno ispovedanje grehova i pokajanje na molitvi. Blagodat svestenstva Jednom sam ustavsi dao sinu da procita molitve za bolesnike I za zaklinjanje besova (on je po profesiji bio sofer). Bes se zasmejao. “Ja se ne bojim njegovog zaklinjanja! Vama, svestenicima je data vlast nad nama, a njemu – da vozi automobil”. Kako je ziveo, tako je i umro U jednoj parohiji je ziveo muskarac, bivsi rejonski milicioner, covek koji se cesto opijao. Kada se njegova zena obratila ka Bogu I pocela da ide u Crkvu, on ju je toliko grdio, sta joj sve nije govorio bez razmisljanja I na kraju ju je potpuno isterao iz kuce. On je umro veoma lose. Doziveo je u pijanom stanju udar u staji, gde su ga posle jednog dana nasli susedi. O sili posta Jedna bolesnica ( u kojoj je sedeo bes stomakougadjanja) je zatrazila moj blagoslov da ode kod poznatog starca, koji bi nad njom procitao zaklinjanja. Ja sam je blagoslovio. Ona je dosla kroz neko vreme, i ja sam je upitao: • I kako je bilo? • Nista nisam osetila kada je citao. Tada je bes iznutra zlobno rekao: "Hteo je da istera mene, a sam se najeo kobasice! On ne zna da je mene moguce isterati samo postom i molitvom!?” Jerusalim, Jerusalim… Jednom su vernici poceli da razgovaraju o Svetom gradu Jerusalimu. Bes se takodje projavio:”Jerusalim je – vas, a zitelji su – nasi”. Eto sta znaci ne priznavati Isusa Hrista. Nedostojno pricescivanje Vernici koji su posmatrali snazan napad epilepsije su zalili bolesnicu i saosecajno govorili svesteniku, koji je stajao pored: "Oce, kako je to moguce? Pa ona dolazi u crkvu, i cesto se pricescuje, kako je onda bes u njoj?” Bes je, cuvsi te reci, povikao: "Tako kako se ona pricescuje moguce je pricescivati se svaki dan! Ja se takvog Pricesca nimalo ne bojim!” Zatim se pokazalo da se bolesnica nije spremala za Pricest po pravoslavnom cinu. Dato nam je veliko Tajinstvo, ali mi moramo imati i veliko strahopostovanje prema Njemu!” Zahvalni moleban Jednu bolesnicu sam posavetovao da odsluzi zahvalni moleban za svoja iskusenja, kako bi Bogu zahvalila za nevolje. Samo sto se saglasila, njen bes je zavapio: "Sta to radis? Glupaco!” – I ona je pala na pod, kao pokosena. Sestopsalmije Kada su za vreme Sestopslamija u hramu iskljucili svetlost i upalili svece, bes se uznemirio: "Uh, kako je strasno! Kao u stara vremena!” A kroz neko vreme je dodao: "Ja sam smislio sve novotarije u Crkvi!” Zooloski vrt Jednom je bes progovorio ustima posednute: • Ne svidja mi se kod vas! Zasto me tako mucite? Hocu u zooloski vrt! • Zveri su takodje Bozija tvorevina, - zacudio sam se. – kako to da hoces da ides u zooloski vrt? • Zveri jesu tvorevina, ali je zooloski vrt – zabava. A zabava je – nasa! |
|---|