Pogovor

I tako, dotakli smo se problema, koji je jos sasvim nedavno bio precutkivan od strane vlasti. Svestenike, koji su se usudjivali da stupe u otvorenu borbu sa necistim duhovima, su narocito zestoko progonili: “ne diraj nase”. Peterburski protojerej Vasilije Lesnjak (sada vec pokojni) je pricao, kako je stari i iskusniji sasluzitelj, saznavsi za njegova prva iskustva po pitanju egzorcizma, uplaseno uzviknuo: "Oce Vasilije, sta to radis, ne uznemiravaj besa, imaces problema sa sovjetskom vlasti!" I zaista… sredinom sedamdesetih godina zalaganjem opunomocenika za pitanja religije otac Vasilije je nekoliko godina bio otpravljen u Ameriku.

Bes se zestoko sveti za izgnanje: I bolesti salje egzorcisti, ako Gospod dopusti, i zle ljude. Zivotni tok egzorciste kao da se “raspaljuje”. Nevidljiva borba se mnogostruko pojacava. Ne moguci da naudi svesteniku, necisti duh cesto trazi kompenzaciju nanoseci stetu njegovim bliznjima. “Tebi ne mogu nista da uradim, ali cu se okomiti na tvoju decu” – rekao je bes direktno ocu Vailiju iz Vasknarve.

“Bilo je momenata, kada sam zeleo da napustim sve, da na miru sluzim Liturgiju, i nasladjujem se molitvenim opstenjem s Bogom, i razgovaram sa normalnim ljudima – zeleo sam da zaboravim odvratne besove i direktnu borbu sa njima. Ali dolazili su nesrecni ljudi, prolivali suze i molili za pomoc svoje majke, rodjake, prijatelje. I nije srce moglo da izdrzi toliku ljudsku tugu, i ponovo sam pocinjao sa citanjem egzorcistickih molitvi. Jednom sam odlucio da sa svim prekinem. – Sa svim. Nisam imao vise snage. Samo sto sam doneo tu odluku, odmah sam se jako razboleo. Lezao sam u krevetu dan, dva, celu nedelju. Nisam mogao uopste da ustanem. I molio sam se Gospodu: "Gospode, ako je to Volja Tvoja, idem ka posednutim". Tog trenutka sam ustao i posao da sluzim Liturgiju. I sve se ponovilo, ukljucujuci i progonstvo lokalnih vlasti, koje su periodicno organizovali potere u gostoprijemnici, slali poreske, pozarne, sanitarno-epidemioloske i slicne inspekcije…

Sposobnost za egzorcizam je – Boziji dar. Mnogi romanticno nastrojeni mladi ljudi gore od zelje da se suoce sa direktnom borbom sa necistim duhom. Ali samo mali broj moze da ponese taj Krst. Zbog toga je sin oca Vasilija stradao od cerebralne paralize, a sam otac je preziveo nekoliko infarkta i udara. Kleveta ga je uzastopce pratila ceo zivot.

Dobra ilustracija, koja potvrdjuje harizmaticni karakter sposobnosti za egzorcizam je dole navedena prica mladog svestenika, ciji je duhovni otac citao molitve za posednute:

“Jednom sam dosao da posetim svog duhovnika, koji je ziveo u Ukrajini. On nije bio kuci. Saznao sam od vernika da je otisao u Moskvu na nekoliko dana. Istovremeno sa mnom je u crkvu dosla i jedna zena iz dalekog Sibira. S njom je bio i posednuti decak. Nesrecna majka je to sve prezivljavala, zeleci da neko pomogne njenom sinu. Ja sam se sazalio na njenu tugu i pomislio: on je svestenik, i ja sam svestenik – Blagodat je jedna te ista, pokusacu ja da mu ocitam molitvu. Uzeo sam i poceo da citam cin egzorcizma nad bolesnim decakom. Molitva je proticala mirno. Necisti duh nije davao nikakve znake svog prisustva u detetu. Ali, kada smo se vec priblizavali kraju cina, decak je pognuo glavu, pogledao me strasnim, hladnim, pronicljivim pogledom i rekao tonom koji je mene protresao kao mraz: "A ko si ti?". Na tome se zavrsio moj pokusaj citanja molitve.

U borbi sa demonima sem posta i molitve je neophodno veliko smirenje, jaka vera i predanost Volji Bozijoj. Jer inace moze da se desi isto sto i sa sinovima nekog judejskog svestenika. U Apostolskim Delima citamo:… "A pokusase i neki od Judejaca zaklinjaca, koji se skitahu, da nad onima u kojima bijahu zli diuhovi spominju Ime Gospoda Isusa, govoreci: Zaklinjemo vas Isusom koga Pavle propovijeda. A bijahu neki sedam sinova Skeve Judejca, prvosvestenika, koji ovo cinjahu. A zli duh odgovarajuci rece: Isusa poznajem, i Pavla znam; ali vi ko ste? I skocivsi na njih covjek u kome bese zli duh nadjaca ih i savlada, tako da goli i izranjavljeni utekose iz one kuce” (Dela 19:13-16).

U nase neduhovno, neblagodatno vreme, broj posednutih ljudi se veoma povecao. Covek, koji nema zastitu Bozanstvene Blagodati, zastupnistvo Angela-Hranitelja, neprekidno zadovoljavajuci svoje strasti i pohote, postaje laki plen palih duhova. Bavljenje okultizmom, vracanjem, magijom, astrologijom, istocnjackim ucenjima, delimicno jogom u njenim razlicitim oblicima, ekstrasensorstvom, NLO, spiritizmom i slicnim, otvara covekovu dusu za dejstvo mracnih duhova, prizivajuci tako besa za pomocnika, i cineci ga posednutim. Liseni duhovne veze sa precima, s kulturno-istorijskom tradicijom svoje Otadzbine, otrgnuti od pravoslavne vere, savremeni covek vise nije u stanju da se orijentise u duhovnom svetu, pravi greske, i mnoge od njih se pokazuju kobnim.

Ja sam vise puta morao da posecujem psihijatrijske bolnice, gde su se pored dusevnih bolesnika nalazili i posednuti. Savremena bezbozna psihijatrija ne razlikuje bolesnog od posednutog, iako je u Rusiji pre revolucije bilo mnogo poznatih specijalista, koji su to mogli da rade bez greske. Jedan od njih kada pocne da sumnja u posednutost stavlja deset solja. U devet sipa Svetu vodu, a samo u jednoj se nalazi obicna. Posednut uvek bira solju sa obicnom vodom. Drugi primer: cita se prosta zaklinjuca molitva, tipa: “Neka vaskrsne Bog i neka se razveju neprijatelji Njegovi…” iz vecernje Sluzbe. Ljudi s psihickim problemima, po pravili na to reaguju mirno, dok posednuti pocinju da se grce, vicu i mole da se prekine citanje.

Ponavljam: danas ima mnogo duhovno bolesnih ljudi, koji toga nisu ni svesni. Posto zive u tami i s tamom, ne uznemiravaju svoga besa, pokorno ispunjavajuci njegovu volju, koja se slaze sa zeljama onoga koji gine. Takav covek mora da dodje u dodir sa Svetinjom, na primer da dodje u hram, gde pocinje da se oseca nelagodno – pocinje da se grci, posebno za vreme Liturgije na Heruvimskoj pesmi, I tada obicno moraju da izadju iz hrama. Ja sam sam mogao da vidim, kako su na krstenju, u vreme citanja zaklinjucih molitvi, zdravi muskarci gubili svest, vristali, ponasajuci se kao majke jednogodisnjim bebama.

Da li je izlaz u molitvi? Cini se veoma prosto – ocitana molitva i sve postaje u redu. Medjutim, sve je u stvarnosti mnogo slozenije. Da bi bes izasao i ostavio coveka na miru, neophodno je da sam covek postane potpuno drugaciji. Nov, Hristov, kako demon ne bi imao nikakvog pristupa preko strasti i poroka pale prirode. Mi moramo da postanemo takvi, kakve hoce da nas vidi Hristos – sasud Duha Svetoga, staniste Bozije Blagodati. U takvom coveku necisti duh ne moze da zivi, i bezi od njega kao od ognja.

Savremeni covek po svojoj slabosti i lenjosti uopste ne zeli da se trudi. On zeli da se isceli, ali da se pritom ne namuci. Zeli da se izbavi od dosadne prepreke i da se kao i ranije “nasladjuje” zivotom, kupajuci se u porocima i strastima. Ali to nije moguce. I trud egzorciste ce biti uzaludan, ako se bolesnik sam ne izmeni. Jedan svestenik mi je pricao, da je jednom video kako je za vreme Sluzbe iz usta jedne zene, kojoj je citao molitvu za posednute, sporo izasao taman oblak, i ona se iscelila. Ali u to vreme ju je neko slucajno dotakao, ona se okrenula i zlobno psovala “krivca” – oblak se vratio nazad u nju…

Da bi se izbavilo od posednutosti, treba poceti sa pokajanjem za sav prethodni zivot, sa ocrkovljenjem, menanjem sebe samog, a zatim traziti egzorcistu. Zapamtite, Sveti Oci su predskazali, da ce ljudi poslednjih vremena biti veoma gordi, pa ce se zato uglavnom i spasavati nevoljama i bolestima. Ako ih smireno budu nosili.

U danasnje vreme nije lako naci pravog egzorcistu. Njih ima malo, a svaka zaklinjuca molitva predstavlja ogroman napor svih duhovnih i fizickih snaga. I osveta, bezgranicna osveta necistih duhova. Zapamtite: obracajuci se egzorcisti, vi ga molite da prolije krv za vas. Zivite tako, da njegova zrtva bude korisna.

Svestenik RODION