Vodoosveceni moleban

Ne mogu a da nesto ne kazem o vodoosvecenim molebanima, koje smo usvojili od jednog, u duhovnom zivotu iskusnog svestenika. Za vreme tih molebana voda se priprema specijalno za bolesnike, posednute duhovima zlobe, za osvecenje “nespokojnih” stanova, kropljenja uvracanih kuca I polja. Ona poseduje narocita isceliteljska svojstva. Zasto? Pokusacu da objasnim.

Kao prvo, voda se ne uzima sa cesme, vec sa isceliteljskih izvora, za cije se isceliteljsko dejstvo zna. Primeceno je da jedni zli duhovi ne vole jedan izvor, a drugi – drugi. Svaki izvor ima neke svoje specificnosti. Vernici to dobro znaju. Taj izvor je za – oci, ovaj drugi – pomaze kod koznih bolesti. U Nikandrovoj pustinji se nalazi pet izvora I svi su razliciti. Dva izvora, posvecena Svetim Apostolima Petru I Pavlu, se nalaze tri metra jedan od drugog, a njihova voda se razlikuje po boji I ukusu. I zbog toga, mesanjem vode sa raznih izvora mi pojacavamo njeno dejstvo. Kod nas izvora, Slava Bogu, ima dosta. Mnogi od njih su zadivljujuci.

Spomenucu slucaj iz sopstvenog iskustva. Desilo se to davno, ubrzo posle poznanstva sa duhovnim ocem. Odlazeci cesto na molebane koje je on sluzio, imao sam prilike da se susrecem sa mnogim bolesnicima. Jedna takva poznanica mi je bila veoma simpaticna zbog svoje ljubavi prema molitvi I ozbiljnim odnosom prema duhovnom zivotu. Ja sam je uvek obavestavao kad sam boravio u Pecori, tako da smo zajedno odlazili na izvore, tako da sam primetio da “njen” bes veoma snazno reaguje na vodu, posebno sa izvora Majka Vase. I tako jednom videvsi veoma jaku reakciju, - bes je poceo da frkce, preteci – bukvalno sam zanemeo. Usta moje poznanice su se odjednom neverovatno otvorila, I iz njih je siknula pena kao potok, pri cemu nesto slicno nisam mogao sebi ni da predstavim! Pena je izlazila kao iz fontane, I divlja rika je bila pracena kricima na cuvaskom jeziku, kako sam kasnije shvatio. To je trajalo nekoliko minuta. Tako je izasao jedan od besova, koji je po dopustenju Bozijem “zasadila” cuvaska gatara, kada joj se nesrecna zena obratila za pomoc zbog bolesti. Ali vratimo se molebanima.

Drugo, pripremljena voda ostaje u hramu nekoliko dana, I mi se molimo nad njom. To je prvo osvecenje vode. (“Sta je to? U Trebniku toga nema!” – slusam ponekad svestenosluzitelje. Odgovram pitanjem:”A zar veliki broj bolesnika nije dovoljan za pojacanje nasih molitvi?) Mi se molimo nad vodom, obracajuci se Svetim Bozijim Ugodnicima, moleci ih za pomoc za “sve koji piju vodu I krope se njome”. Te reci mi stavljamo nam mestu, gde je u molitvi imjarek. Na primer:”O Sveti Svestenomucenice Kiprijane I mucenice Justina! Primite smirenu molitvu nasu. Jos za vreme zemaljskog zivota vaseg mucenicki ste stradali za Hrista, ali duhom od nas odstupili nisteuceci nas da uvek hodimo po zapovestima Gospodnjim I Krst svoj trpeljiv0o nositi jer ste stekli smelost prema Hristu Bogu I Precistoj Materi Njegovoj. Budite I sada molitvenici I zastupnici nas nedostojnih” – I dalje u molitvi nabrajamo imena I dodajemo koji piju ovu vodu I krope se njome. Budite nam zastupnici krepki, da bismo vasim zastupnistvom bili sacuvani od besova, vracara I zlih ljudi, slaveci Svetu Trojicu:Oca I Sina I Svetoga Duha, sada I uvek I u vekove vekova. Amin”.

Na taj nacin se obracamo Bozijim Ugodnicima, koji imaju posebnu Blagodat od Boga da isceljuju ove ili one bolesti. Dodajemo I zaklinjuce molitve “za kuce I stoku” iz Trebnika mitropolita Petra Mogile.

I na kraju, posle te uvodne pripreme, sluzimo taj vodoosveceni moleban po Trebniku. Vodu osvecujemo Mostima. Cak je tamjan koji upotrebljavamo na molebanu, obavezno dobrog kvaliteta: atonski, iz Jerusalima, jer se Bozije delo ne moze vrsiti nepazljivo.

Voda sa tih molebana se neko vreme cuva kod nas u hramu. Mesamo I vodu sa raznih molebana (koji se sluze cesto), I upotrebljavamo je za zaklinjuce molebane.njeno dejstvo je neuobicajeno! Bolesnici izdaleka dolaze da uzmu nasu vodu.

Nase iskustvo postepeno preuzimaju I drugi svestenici, pa cak I iz veoma udaljenih eparhija. To nas raduje. Ljudi se isceljuju, dobijaju olaksanje u bolestima I zahvalni su ocima, koji su se potrudili zbog njih.

IZ BELESKI

Sila Krsta

Pre nego sto sam seo na krevet, ja sam ga kao i obicno prekrstio. Necisti duh, koji se nalazio u posednutoj koja je sedela u toj sobi je neocekivano rekao:

•  Bezi ti! Ne zelis da sednes na besa!

•  A sta bi bilo?

•  Video bi sta – odgovorio je on.- u glavu bi pocele da ulaze lose misli, zelje…

O strasnoj otvorenosti

Desilo se da je kod jedne vernice, koja samo sto se vratila iz hrama, dosla u goste poznanica, posednuta zlim duhom. Domacica je otvorila vrata: "A! Udji-udji… A ja samo sto sam dosla sa Sluzbe; pricestila sam se i sad citam zahvalne molitve". Kroz neko vreme bes je spomenuo taj slucaj: "Eto! Nista ne drze za zubima – sve izbrbljaju!"

O dusi, kadi i parnom kupatilu

Nasladjivanje i mir tela bez potrebe je greh. U potvrdu toga cu da ispricam sledeci slucaj. Dolazi jednom posednuti i govori:

•  Mi smo izmislili tusiranje.

•  Kako vi? To je za skidanje prljavstine sa tela.

•  Da, ali ljudi to rade ne radi potrebe vec radi nasladjivanja. Tako se i u kadi kupaju, i u parnom kupatilu – sve radi naslade.

A kada su jednog bolesnog pozvali pre nekog vrekmena da sedne na mek krevet, bes je uzviknuo: "Kako je raskosno!"

O zabranjenim knjigama

Posetivsi jednu bolesnicu, zaustavio sam je pri prepisivanju jednog od zabranjenih crkveno-religioznih romana, kao “Izgubljen i povracen raj”. Kada sam joj objasnio da je gresno citati tako nesto, bes je njenim ustima uzviknuo: "To sam je ja smucivao!"

Blizio se praznik.

•  Skoro ce praznik Petra i Pavla! – radovao se bes.

•  Sto se ti radujes Bozijim praznicima? – upitao sam ga.

•  A ja na praznik idem u sumu za pecurke i jagode! Zatim idem na pijacu da prodajem. I ko kupi i pocne da jede a ne prekrsti – ja ulazim u njega ukoliko Bog dopusti!

“Hocu jabuku…”

Kod nas je cesto dolazila jedna posednuta, iz koje je bes povikao: "Sta vi mene samo kupusom hranite? Hocu kobasice! Meso hocu!" Koliko je bilo nase cudjenje, kada je ne za dugo do praznika Preobrazenja, u vreme kada Crkva jos ne blagoslovi da se u ishrani upotrebljavaju jabuke iz nove berbe, bes povikao: "Necu kobasice! Hocu jabuke!"

Svaka je ispovest drugacija

Jednom je bes ustima jedne bolesnice ispricao, kako je neki svestenik ispovedao narod: "Samo su mu nekoliko reci rekli i on vec stavlja epitrahilj. Gotovo! Ne dozvoljava da se navede nijedan greh! A desava se da istovremeno dvoje-troje se ispovedaju pod epitrahiljem".

Strah za nepriajtelje

U jednoj sobi je na zidu bilo okaceno mnogo fotografija staraca i blagocestivih podviznika. Kada je u sobu usla duhovno bolesna, ugledavsi ih, izgubila je svest.

O domacim zivotinjama

Jedna vernica mi je u prisustvu jedne posednute zene pricala kako joj je uginula stara macka:

•  I sta? Jesi li plakala? – progovorio je bes.

•  Ne! radovala sam se i odmarala – odazivajuci se rekla je zena.

•  Uzalud –vikao je bes. – Trebalo bi plakati zbog macke.

Slucaj s mackom

Ne zelim nista da komentarisem samo pisem cinjenice. Jos dok sam bio mirjanin posetio sam sa svojim drugom, djakonom V., majku Mariju Starorusku. Ne secam se da li je to bio prvi ili drugi put. Razgovarali smo s majkom u njenoj maloj, samo kandilima osvecenoj keliji. Sedamdesetogodisnja majka je od detinjstva bila slepa. Razgovor se vodio na divanu, u polumraku. Otac V. je starici postavljao pitanja koja su se ticala njega samog, a ja sam razmisljao, “vareci” to sto je majka govorila. I odjednom se desilo sledece: u sobi se pojavila macka. Tacnije, neko nevidljiv ju je privukao. Zivotinja se izbezumila od straha. Neko ju je odgurao na cilim, gde se majka obicno molila, i iscedio kao tubu! Zivotinja je odmah pobegla, a na cilimu je ostala gomilica…)

Da su to duhovi zlobe, bilo je jasno cak i nama koji imamo malo iskustva u duhovnom zivotu.

Presedan

Jedna eparhijalna uprava je u pozoristu organizovala smotru pravoslavnih filmova. Besi su bili veoma zadovoljni:

•  Prija nam, - radovali su se oni, - sto ste posetili nase staniste, i svu nasu prljavstinu pokupili svojim rasama.

Besima se svidja kada crkvena uprava organizuje bankete. Jednom svesteniku koji je vodio veoma strog zivot, besi su govorili kroz bolesnicu:

•  Podji i samo malo posedi. Ti ne pijes i ne jedes, samo malo ostani – mi cemo se i tome radovati!

Iako se ucesnici tih skupova i krste i mole, neprijatelj se ipak raduje: svojim prisustvom na takvim mestima svestenosluzitelji kao da uzakonjuju njihovo postojanje.

O ikonama

Razgledajuci ikone Svetitelja, koje su naslikali slikari, rekao sam: "Slava Bogu! Sada ce se vernici moliti tim Svetiteljima". Tog momenta je bes odreagovao: "Kada slikari ne bi svoje ikone prodavali skupo, vec kad bi naplacivali samo trud, tada bi se svi Sveti molili za njih".

Drugi put sam jednom posednutom pokazivao fotografiju ikona, na sta je bes rekao: "Mi gledamo s koje ikone je napravljena fotografija – narocito ne volimo fotografije cudotvornih i starih namalanih ikona. Vazno je i ko je napravio snimak i da li je dobijen Blagoslov za to…”