Krsni znak

Jer se Krstom ogradjujemo, neprijatelju suprotstavljamo, ne bojeci se tog lukavstva, ni : jer je gordi unisten i povredjen na drvetu Silom Raspetog Hrista.

Krst Tvoj Gospode, osvecuje: Njime se isceljuju gresi raslabljenih: Tebi pripadamo, pomiluj nas.

?ktoih

Koliko mnogo citamo o strasnom nasem oruzju – Casnom Krstu! Prisustvujemo sluzbama, koje su posvecene Njemu, proslavljamo ga, ali dok iz svog iskustva ne osetimo svu njegovu vlast i silu, nase znanje ostaje povrsno. Samo sa ukrepljenjem i ociscenjem duse pocinje da se otkriva znacenje Krsta u nasem zivotu. To je pravo Pravoslavlje: samo uz duhovna iskustva pocinjemo da shvatamo duhovne stvari. Upravo je tako. Jer onda ona ne prilaze, vec potpuno ulaze u nas zivot, postajuci deo nase prirode.

“Krsni znak je ograda verujucih i pobedonosno oruzje nad nevidljivim neprijateljima” – govori Sveti Teofan Zatvornik. I tim oruzjem mi sve savladjujemo!

Obracajuci se Bogu u zrelim godinama, kako se to danas cesto desava, mi nemamo navika za ono sto je najvaznije, za ono sto je bogougodno. Ono sto je pagubno je uslo u nase telo i nasu krv i protivi se pravilnom duhovnom uzrastanju. Obozavamo se jednom, dvaput, i tek tada pocinjemo da shvatamo vaznost svega sto je u Crkvi. Ali greske nas cesto skupo kostaju, pa je bolje uciti se na tudjim, nego na svojim.

Pre svega treba usvojiti pravilo: svaki dan se osenjivati krsnim znakom i zahvaljivati Bogu. Cim ujutru otvorite oci, odmah na sebe stavite pravilan krsni znak, pravilno i bez zurbe, a umom uznesite zahvalnost Tvorcu za to, sto vam je darovao jos jedan dan za spasenje. Cak iako ste bolesni, stradate i mucite se, to pravilo treba obavezno ispunjavati. Dobro je ukoliko blagodarnost Bogu postoji i u srcu a ne samo na recima. Treba vaspitati sebe, razmisljajuci neprekidno o vaznosti blagodusnog nosenja Krsta. Sveti Jovan Zlatoust kaze: ”Nije dovoljno izobrazavati Krst samo prstima, vec tome treba da prethodi srdacno raspolozenje i cvrsta vera. Ako ga tako izobrazis na svom licu, onda nijedan od necistih duhova nece moci da ti se priblizi, videci taj mac kojim je on porazen, videci to oruzje od kojeg je on dobio smrtonosnu ranu. Pa ako i mi sa trepetom posmatramo mesta na kojima se kaznjavaju prestupnici, onda mozete da zamislite kako se uzasavaju demoni, videci oruzje kojim je Hrsitos razrusio svu njihovu silu i odsekao glavu zmiji. I tako, urezi Krst u svom umu i zagrli (u mislima) to spasonosno znamenje nasih dusa. Kada imamo Krst, tada demoni vise nisu strasni, ni opasni”.

Krsnim znakom se treba osenjivati pre umivanja, pre izlaska iz kuce, pre pocetka svakog posla – u toku celog dana, do odlaska na spavanje. Ukoliko to ne radimo, treba da se kajemo zbog svoje nemarnosti. Takva nemarnost je nedopustiva, jer je to velika stvar u ova nasa vremena u kojima vladaju zli duhovi.

Neprekidno slusam ovakve izjave:

•  Slavili smo rodjendan na poslu, i od tada me boli ovde…

•  Obukla sam haljinu koju sam dobila iz inostranstva…

A ja umesto odgovora pitam:

- Da li ste se prekrstili, pomolili, blagoslovili, osvetili? Ne? Pa zasto se onda cudite?! Pa zar mi ne stavljamo prste u uticnice, znajuci da ce nas udariti struja, i zar ne postujemo saobracajna pravila, jer bi njihovo nepostovanje moglo da dovede do onog najgoreg. Zbog cega onda prenebregavamo duhovne zakone, podvrgavajuci time i dusu I zdravlje (pa samim tim I zivot) opasnosti? Nije li vreme da naucimo azbuku duhovnog zivota?

Samo Krstom i molitvom mozemo izbeci greske I iskusenja, strahove i besovke napade, i odgoniti bol duse i nemir srca. Mnoge nase bolesti prouzrokuje neprijatelj. Iznenadni bol u slepoocnicama, u stomaku… - prekrstite se, prekrstite bolno mesto, pomolite se…Ako umesto toga pocnete da razmisljate o suncevoj svetlosti, o magnitnim burama, to samo moze da ide u prilog necistim duhovima. Oni vas teraju u bolnice I truju tabletama.

Cak stavise, neprijatelju se veoma svidja kad mi verujemo astrolozima i slicnim laznim gatarama. Sve je to - sluzenje necistim duhovima, i razne vrste magije. Baveci se takvim stvarima, odvajamo se od Crkve sa svim posledicama koje proisticu iz toga.

Jedan poznanik mi je ispricao kako ga je jednom bes vodio po gradu:

- Posao sam da posetim prijatelja, ali on nije bio kod kuce. Izlazeci iz voza video sam ga kako ide ulicom. Posao sam za njim, a on kao da me ne primecuje, skrece za ugao. Kad ja tamo – a ono nema nikoga. Tek tad sam se setio da se nisam prekrstio izlazeci iz kuce I da mi se bes smejao zbog toga.

Moze se postaviti pitanje:

-A zasto mi to ne primecujemo? Ne krstimo se, i nista slicno nam se ne desava?

Odgovaram:

- Vi koji se krstite i tako i tako se nalazite pod uticajem neprijatelja. Besima vi niste ni interesantni: ko je zaokupljen ovosvetskim stvarima je u njihovoj vlasti. Ali covek treba da se obrati Bogu, da pocne sebe da ispravlja, kako bi “aktivirao” duhove zlobe: tada im — plen neprimetno izmice.

Veoma cesto bivamo kaznjeni za elementarno nepostovanje duhovne “tehnike bezopasnosti”.

- Rano ujutru sam usao u vrt i pojeo jagode ne prekrstivsi ih – pricao mi je jedan vernik. – Samo sto sam poceo da ih jedem, osetio sam da i nesto grebe grlo – kao da su mi mravi usli u usta. Pogledao sam ruke i one su bile sve u plikovima…Posle toga nekoliko godina nisam mogao da se resim groznice. Svako leto sam imao temperaturu do 40, sve je oticalo i svrbelo me.

Tako mi na sopstvenom iskustvu shvatamo Silu i znacenje Krsta u nasem zivotu. “Nikada – kaze Sveti Jefrem Sirin, - ne zaboravljaj da se ogradjujes krsnim znakom, i pokidaces mreze koje je za tebe pripremio djavo; jer je napisano: "Na putu, kojim sam isao, oni tajno postavise mrezu za mene" (Ps. 41,3). Uvek osenjuj sebe krsnim znakomi zlo se nece pribliziti tvom duhu”.