Iza ogledala
Koliko cesto samo cujemo: ”Pomozite, smucen sam potpuno, ne shvatam nista u svom zivotu, nista mi ne ide!” Cemu da se cudimo ukoliko je ceo zivot zasnovan na lazi, na obmani samoga sebe, Boga i bliznjih? Ljudi ne zive kako treba, a “cini im se” da treba sve da podnose, daju drugima pouke…To je samoobmana koja se gomila, gradeci iluziju bitisanja. Prelazimo u iracionalni svet, “Iza ogledala”, u kome vladaju sasvim drugi zakoni i poredak, i u kome ne vlada Bog, vec Njegov protivnik, otac lazi i prevare. Ako smo se obratili Bogu, i ako zelimo da ispravimo sebe i pripremimo se za blazenu vecnost, onda treba ozbiljno da se zamislimo. Laz, obmana, koketiranje i izvestacenost, praznoslovlje i smejanje – sve to treba da nestane iz naseg zivota. Skinimo sa sebe okove. Gospodu su potrebni slobodni ljudi. Slobodni od poroka i lazi, umisljenosti i lukavstva. Sve one koji nam smetaju na tom spasonosnom putu ka Hristu, treba odbaciti. Pristrasnost prema odeci, automobilima, udobnosti i komforu, koja ne samo da se smatraju porokom, vec se posebno cene cak i u crkvenoj sredini,- su jos jedna vrsta prevare. Izgubljena je jednostavnost bitisanja, spoljasnja izvestacenost odrazava unutrasnju nesredjenost, besciljnost, rastresenost. Zanimljiv detalj: najstilizovaniji namestaj u Francuskoj je napravljen u vreme Ljudovikovih, koji su se odlikovali veoma razvratnim moralom. Unutrsanja praznina trazi svoje ispunjenje, i mi je “ispunjavamo” necim spoljasnjim. Dusa zedni za gornjim, a mi joj dajemo donje! U nekim selima je jos uvek moguce naci jednostavne stolove, sanduke i taburete . U takvoj kuci je najlepsi – ugao sa ikonama: ukrasen trakama, peskirima. Ostali namestaj je prost i funkcionalan, i samo sarena kasika ili u drvetu izrezan konjic (drveni ukras na sljemenu kuce) pokazuju, da domacini imaju osecaj za lepo. Ali, oni shvataju da lepota dolikuje lepom uglu, a ostali deo kuce treba da je opremljen jednostavno i skromno. Mnogo sam slusao o Blazenim starcima Ignjasi i Vanjecki, koji su bili poznati u Peterburgu, Novgorodu i Pskovu, 40-ih i 50-ih godina. U narodu su s ljubavlju prepricavani slucajevi njihove prozorljivosti i zadivljujucih predskazanja. Narocito sam mnogo slusao o Ignjasi. Njega je jos kao malog decaka od slepila iscelio Sveti pravedni Jovan Kronstatski i blagoslovio ga za podvig jurodstva Hrista radi. Ignjasa je u starosti opet oslepeo i uvek je neko morao da ga vodi. Putovao je od parohije do parohije, urazumljujuci i uceci pravoslavne iako je to bilo u vreme kada se svestenstvo bojalo da kaze i rec, a mnogi svestenici samo sto su se vratili iz logora, u kojima su bilo po 8 i 10 godina. Nacin zivota stranaca je bio skroman, prost i neprimetan. Cesto nisu imali ni dokumenta, ali ih je Gospod cuvao. A majka Marija Staroruskaja? Ceo svoj zivot je prozivela nemajuci svog kutka, ni pasosa, ni penzije, ali su mnogi bili srecni da je prihvate u svoju kucu. A nas sve odvlaci od Boga, svaka glupost nas dovodi u ushicenje. Sve nesto skupljamo, pravimo kolekcije, nabavljamo… A kada se molimo? Stani bezumni covece, pomisli na Carstvo Nebesko, udahni malo vazduha za svoju dusu.
ZLI DUSI GOVORE - Mnogi se kaju, ali samo na recima, a ne i na delima! - Mrzim kada se covek hrabro bori sa nevoljom. Tesko mu je u dusi, a on to ne pokazuje spolja. Takva borba mi se uopste ne svidja. - Bojim se onih sa niskim cinom, a uzvisenog duha. A onih sa visokim cinom, ali niskog duha se ne bojim. - Ja podsticem gordost i pod vidom smirenja. “Smirujem se” kada predlazem da se igraju karte ili prekine post… - Ni kod koga ne primecujem da se bori sa nama. Treba samo da ubacim grehovnu misao, i ljudi je odmah prihvataju i ispunjavaju. - Cim nam nas knez da zadatak mi odmah idemo da ga ispunjavamo, a vi ste lenji na izvrsavanje zapovesti Bozijih… - Ako i dopustimo da se ucini dobro delo, mi se odmah pobrinemo, da pre njega bude ucinjeno stotine i hiljade manjih grehova. Tako da produzujemo da pisemo na nasim papirima… - Danas mnogi sa nizih mitarstava idu direktno u ad radi osudjivanja drugih (narocito svestenika i monaha). I ima mnogo onih koji ugadjaju stomaku: svi vole ukusno da pojedu i da popiju. Oni se za to ne kaju; dodju u hram, sednu na klupu i pricaju o ovozemaljskim stvarima. Oni ni ne misle da treba da se pokaju. • Roditelji ne oducavaju decu od losih stvari, tako da ona do starosti zadrzavaju zle navike • U mnogim crkvama se osecam slobodno: narocito tamo gde vernici razgovaraju i ponasaju se kao na pijaci. Kod tebe sam na drugom stepeniku i ne mogu dalje. Kod oca P. stojim na ulici,strasno mi je cak i da se priblizim ulazu. Kod nekih mrzovoljnih svestenika, koji na primer piju da bi sluzili, dolazim i na sam kraj oltara. - Svidja mi se sto danas mnogi uopste ne govore o Bogu i Majci Bozijoj, ni sa svestenicima ni medjusobno. Samo se prica o telesnom, nema niceg duhovnog, cak se i u hramu brblja o ovozemaljskom. - Zato mi iniciramo ideju da se antihrist vec rodio. - Svidja mi se kada svestenici bez nekog posebnog razloga traze od arhijereja premestaj u drugu parohiju. - Navodimo ljude na greh cak i preko pominjanja umrlih. Na primer, kaze udovica:”Pomeni mog Ivana”. A njen Ivan se ili obesio, ili opijao votkom, ili je umro kao nevernik. - Zeleo bih da svi vernici govore: “Nemam vremena da se molim…U crkvu idem ponekad, nema se vremena, imam puno posla…” ili:”Muz ne dozvoljava…” ili “Dosli su gosti…”Uvek cemo da vam pronadjemo neki izgovor. - Moj plan je u prvom redu da se sto redje odlazi u crkvu. - Ne volim knjige o Svetim Ocima. U njima je sve napisano protiv nas. Mi dan i noc ucimo da se svestenici osudjuju. - Cak ako svestenici sa dopustenjem arhijereja drze opelo samoubicama i pijanicama – njihove duse su u nasim rukama. - Tesim se time da necu samo ja stradati, vec cu za sobom povuci jos more ljudi. - Ne mogu da trpim kada svestenici na ispovesti objasnjavaju i pitaju, ukazujuci na grehe. - “Nasi” svestenici zbunjuju istinske svestenike, “nasi” monasi zbunjuju istinske monahe,” nasi” vernici zbunjuju istinske vernike. • Ne volimo kada ljudi na visem duhovnom nivou zahvaljuju Bogu za iskusenja i nevolje. - Posle Liturgije se veoma bojim pepela iz kandila od Heruvimskog tamjana. - Svidja mi se kada grese u horu, kada nastaju prekidi i cutanje. - Kada nastane Strasni sud, svi ce stati, uzeti svoje Krstove s grobova i poci na Sud. A oni koji ne budu imali Krstove, sta mislite, gde ce otici? • Radostan sam ako uspem samo jednog coveka da rastuzim, kako bi otisao rastrojen! • Ne volim Zlatousta – on je mnoge naucio da se mole. • A! Gresite i kajete se? Sve bih vas rastrgao! • Kako mi oduzimamo Blagodat kada se vracate iz Crkve, a narocito posle Pricesca! Mi podsticemo da se ode kod nekoga ili da se vode razgovori o ovozemaljskim stvarima. Tako vi i odlazite sa ovozemaljskim mislima, zaboravivsi o tome sta ste slusali u crkvi. Tako se oduzima Blagodat. - Volim radoznale, narocito u crkvi. - Veoma mi se svidja opsta ispovest! Tad bih samo setao 24 casa! Nikakav greh ne treba kazati i nista sramotno ne treba ispitivati. - Ja podsticem da se sve ostavlja “za kasnije”. Kasnije cete procitati molitve, kasnije – Jevandjelje, kasnije cete otici u crkvu, a kasnije cete i dobro delo uciniti. Ako uspete! • Mrzim sva zapisivanja i prepisivanja iz bozanstvenih knjiga, narocito Svetootackih. • Duga i sporija molitva mi veoma ometa ostvarivanje mojih planova. • Veoma volim neposlusanje. Cak i truncica – i to mi se svidja! • Bojim se onih koji sastradavaju sa posednutim, a svidjaju mi se oni koji se boje tih u kojima mi sedimo. Veoma su mi mili i oni koji se boje magova. - Mrzim one koji citaju Psaltir – posebno nocu. • Ne volim one koji su zadovoljni bilo kakvom hranom. To vas ja ucim da probirate i da se inatite. • Svidja mi se kada se brojanice nose na videlu, i kada se po ustima vidi da se neko moli. I jos kada govore ili pokazuju sta su darovali. • Volim one, koji govore:”Bog je milosrdan, moguce je raditi i ovo i ono”. • Volim kada vernici idu za savet prvo kod jednog svestenika,pa zatim kod drugog, narocito ukoliko je taj drugi neiskusan, i koji cak ponekad skrece sa istinskog puta. • Volim one vernike, koje se danas mole usrdno, iscitavaju celo svoje molitveno pravilo, a sutradan ga ili skracuju ili ostavljaju. • Mislis da se bojim onih koji znaju mnogo o duhovnim stvarima? Ne, meni su strasniji oni koji mnogo rade na tome, koji ispunjavaju ono sto znaju! • Narocito ne volim dvanaestu glavu iz Jevandjelja po Luki! • Da, pise se o Crkvi, ali samo o spoljasnjim, ovozemaljskim stvarima! Nema niceg duhovnog! • Svi negovani, nafrizirani, obrijani, razgoliceni – svi su moji! Volim kad se neko zanima ovosvetskim stvarima, a ne spasenjem duse. • Za one koji puse je ne samo dim moj, vec i vatra! • Svidja mi se kada govore “Ekaterina Vladimirovna”, “Sergej Vasiljevic”…samo ne “sluga Boziji”, ni “sluskinja Bozija”. • Treba cena duhovnih knjiga da bude do 40 hiljada, kako ih ljudi ne bi kupovali…Postajali bi, pogledali i otisli. • Mi podsticemo da se vecernje pravilo zapostavlja! Sta mislis ako covek zaspi a ne pomoli se, i umre u snu – gde ce njegova dusa otici? Da li u raj? • Ispovedaju grehe, ali ne uklanjaju uzroke. • Izljubio bih ti i ruke i noge, kad bi se slikao zajedno sa katolicima, ili luteranima, ili raskolnicima!(pa ko zna na jednoj svadbi ili proslavi kad se slika ko je ko?) • Volim svoje monahe. Moji monasi jedu meso, i piju vino. • Narocito mrzim Svete, koji su dostigli ljubav i trpeli iskusenja i nevolje u zivotu. • Ne trpim smirenje. • Moze li covek koji je umro pred televizorom proci mitarstva? Mozda da je citao novine – mozda bi i prosao, ali ako je gledao televizor: klovnove, magove, razvrat – nikako ne moze da prodje. • Mi takodje organizujemo susrete za svestenstvo, odvracamo ih od svetih misli, samo da ne bi mislili o Bogu i spasenju duse, vec im glave punimo svakakvim glupostima. • Ja se svestenika kao svestenika ne bojim, vec ako on posti, moli se – to je za mene onda borba… Nisam hteo da kazem da me Krst tvoj sa Svetinjom na grudima prinudjuje da kazem – skini ga! • Treba da se spasavate bolestima i nevoljama, inace se necete spasti. • Cim pomislis: "Ona vraca” – ja zapisujem greh. Vracara ne moze nista da ucini bez Bozijeg dopustenja. • Vise se bojim vase osvecene vode nego manastirske jer je ona sa izvora ili iz oltara s cesticama Mostiju. (O toj vodi citajte u glavi “Moleban vodoosvecenja”) |
|---|