O koristi molitve za posednute

Postoji jos jedno cudno pitanje, koje mi cesto postavljaju:”Da li ima mnogo koristi od vasih molebana za bolesne?” ja ne znam koji jedinicama da izmerim molitveno opstenje sa Gospodom, Majkom Bozijom, Svetima, ali shvatam sta oni ocekuju od mene: konkretan odgovor – da li skuplja “dara nego maslo”? da li treba drzati te molebane?

Ne tako davno sam razgovarao sa zenom koja je pocela da posecuje nase molebane, posle prestanka citanja (iz zdravstvenih razloga) molitvi oca Adrijana iz Pskovo-Pecerskog manastira.

•  Da li vam pomaze moleban?

Ona me je pogledala kao da sam bubnuo neku glupost:

•  Kako da ne! samo da ste me videli pre nekoliko godina! Nisam mogla da stojim u hramu, padala sam I veliki deo Sluzbe sam provodila na podu. Gospod bi mi pomogao da se u potpunosti iscelim! Dao bi mi trpljenje I smirenje!

Bolesni o tim stvarima cesto zaboravljaju, ne radeci na sebi, potpuno se uzadju u molebane. Zvuci mozad cudno, ali mene sada ne raduju brza isceljenja. Cesto dolaze ljudi I zahvaljuju sto im je kako oni kazu “prosla” ruka ili noga to jest posle kropljenja Svetom vodom, pomazivanja osvecenim uljem, prinosenjem bolnom mestu Mostiju Bozijih Ugodnika nestalo je to, sto ih je mucilo I donosilo im stradanja. U glasu tih ljudi se moze primetiti zadivljenost, cak I ushicenje, ali brzo izbavljenje od bolesti retko menja njihov zivot I ispravlja ih na bolje. Zahvalnost pripada ocu, a Boga se ni ne sete.

Nedavno su kod mene u hram doveli mladu zenu – nju su, kako sada kazu, “unistili” na pijaci, gde ona sad trguje. Nije mogla da stoji u hramu, potpuno je bila iscrpljena, I ona je histericno ridala. Pravovremena “obrada” (prinosenje Svetih Mostiju, pomazivanje osvecenim jelejem I kropljenje Svetom vodom) je u zeni izazvalo veoma snazno povracanje, neki crni ugrusak, velicine nevelike loptice je izasao iz njenih usta. Posle molitve je iskocila jos jedna mala zmija, duga 15cm. Ali posle ovog olaksanja bolesnica je prestala da odlazi u hram, ponovo se u potpunosti okrenuvsi trgovini. To se nece dobro zavrsiti…

Druga je stvar kada bolesni upornim trudom, uz Boziju pomoc, postizu odredjene rezultate. Koliko onda biva radosti! Jednom sam ukoravao jednu bolesnicu, a ona se cudila:”Zar vi oce ozbiljno ne vidite kako smo se mi izmenili? Niko ne moze da nas prepozna!” ta saradnja coveka I Boga nad gresnom dusom je tako interesantna!

…Baba I deda su doveli u hram dete od cetiri godine. Devojcica je potpuno uznemirena, ne spava nocima, slabo jede… Zamarala je starce, koji je vaspitavaju. Mama je u internatu pod strogim rezimom, a otac je sebi nasao drugu zenu. Devojcicu su na moj savet poceli cesto da pricescuju, pomazuju osvecenim jelejem, poje Svetom vodicom I prestali su da ukljucuju televizor. Dvaputa su je dovodili na moleban. Dete se posle toga prosto nije moglo prepoznati: san I apetit su se normalizovali, cudljivost je prestala.

Kod dece su primeceni veoma dobri rezultati posle molebana. Samo mi je zao sto roditelji ne shvataju uvek da je deci u porodici potrebna posebna duhovna situacija, I posebno pravoslavno vaspitanje uz cvrsto uveravanje u ispravnost nase vere, u njenu lepotu I istinitost.

…Jednom nam je dosao muskarac od svojih 45 godina izdaleka, s Urala. Zbunjeno je molio:”Proverite me oce, veoma sam bolestan, a vi kazu mozete da kazete – da li mi je potrebna molitva za posednute ili ne?”

•  A sta vi mislite?

•  Ne znam. A sta je to u stvari?

Prinosim mu Mosti, I odjednom njegov stomak pocinje strasno da se nadima ? pocinje da drhti, kao da neko udara u njemu. On me zacudjeno gleda I pokazujuci prstom na stomak, pita:

•  Sta je to?

•  Bes. Ovo je – Svetinja (pokazujem mu kutijice sa Mostima), a ovde je – on.

•  Kakav je?

•  Sutra cu videti. I sta je “otcitka”, I ko sedi…

Posle subotnjeg molebana, na kojem ga je bukvalno iscrpeo od povracanja, mnogo toga mu se razjasnilo I postalo jasno. Otisao je kao sasvim drugi covek – ne onakav kakav je dosao: to sto je morao da iskusi I prezivi je u korenu izmenilo njegovo shvatanje zivota. A imao je necastivog duha “hipopotam (nilski konj)” koji je u njemu bio odavno.

Ko god je dolazio na molebane dugo vremena posle ne moze da ih zaboravi. Utisak je toliko snazan, da neki svestenici ne savetuju da se posecuje hram, bojeci se za svoja duhovna ceda. Samo mislim da oni . Vreme je danas veoma surovo, I mi smo obavezni da budemo spremni za hrabre duhovne borbe. Od njih se zahteva znanje I veliko iskustvo u duhovnoj borbi, koja u nasa poslednja vremena dobija zloslutan priznak.

Molebani su veoma potrebni. Ja u to uopste ne sumnjam. Ja I bratija naseg hrama smo neprekidno svedoci ljubavi I pomoci koju Gospod salje Svojim ljudima. Pomoc je raznolika I zadivljujuca. “Gospode, kako si Milostiv nama gresnima!” – dalje ne mogu nista da kazem, jer dusu obuzima trepet, I celo lice mi biva obliveno suzama srece.

Najvaznije cudo je – naravno, covekov prilaz Gospodu. Covek, koji cak nije mislio o Bogu dok nije prestupio prag hrama, I koji je imao potpuno nejasnu predstavu o veri, cesto je sa uverenoscu mogao da kaze samo jedno:”Ja sam krsten”. Ali odjednom mu se lice ozaruje: dolazim u hram ne samo zato da upalim svecu… I evo vec – prva ispovest, prve suze ciscenja, prvo Pricesce… “I radost, sto si sad takodje Bozija”, kako se izrazila jedna zena.

Misli s povodom

(Iz belezaka) 

Ako osecas slabost, bilo bi dobro da se proveri da li posednut. Naravno, ukoliko lekari ne mogu da otkriju nikakvu bolest. U vecini slucajeva bes ce obavezno pokazati. Nekome ce se zavrteti u glavi, neko ce se onesvestiti.

* * *

Obicno bolest postepeno, s vremenom slabi u coveku. Treba samo izmeniti zivot po veri I Hristovim zapovestima, primajuci sa strahopostovanjem Bogodarovane Svetinje.

* * *

Da li djavo I sada iskusava coveka kao sto iskusavao Evu I Adama?

“Braco! Budite uvek na strazi svojih misli I svog srca; djavo I danas iskusava svakog coveka, koji se trudi da zivi blagocetsivo, bogougodno, narocito kada covek radi blagocestiva dela I na sve nacine se trudi da zadobije od srca veru u Gospoda”. (Sveti Jovan Kronstatski)

* * *

Monah Svetogorske pustinje Martirije je voleo antifone posvecene Hristovim Stradanjima na Veliki Petak I cesto ih je citao u svojoj keliji. On je svojim satajnicima govorio, da duhovi tame drhcu od tih antifona, da su oni za njih – ostri mac I da je on sam vise puta bio proganjan od njih zbog citanja.

* * *

Pad zlih duhova je tako veliki I strasan, njihova zla dela u Carstvu Bozijem su tako pagubna, da oni sami nikada ne mogu da se pokaju, I zato ih nesumnjivo ocekuju vecne muke u adu, zajedno sa nepokajanim gresnicima.Sveto Pismo sasvim odredjeno kaze, da ce im Gospod Bog suditi u veliki dan Svog Drugog I Slavnog Dolaska, posle cega ce se muciti u adu u vekove vekova.

* * *

Mnogi se zavaravaju polazuci nadu samo na molitvu za isterivanje necistih duhova. Ona ima veliki znacaj, ali nema svoju snagu bez ispravljanja nacina zivota. Kako kaze Jevandjelje, jedan zli duh moze da izadje, a seda, da udju (Mt.12, 43-45). To se desava onda kada covek nastavlja da bez straha narusava zapovesti, kad ne ide u Crkvu, ne ispoveda se, ne pricescuje, zaboravljajuci da van Crkve nema spasenja.

* * *

Medju samim svestenicima koji citaju zaklinjuce molitve postoji razlika: onu strast koju je on pobedio tog besa moze i da istera.

* * *

Da li je vlast zlih duhova na ljudima bezgranicna? Ne. zli duhovi mogu da nanose stete ljudima samo onoliko koliko Gospod dopusti. I nad zivotinjama nemaju nikakvu vlast, ukoliko to nije po Volji Bozijoj.

* * *

Besi bi, po njima svojstvenoj zlobi, mogli za nekoliko minuta da pogube ceo ljudski rod, ali im Gospod ne dopusta. Njegovoj Drzavi se, kako je pisao Sveti Pravedni Jovan Kronstatski, povinuje celo tamno satansko carstvo.

* * *

Zacudjujuce je to, da svestenstvo, koje ne shvata mnogo od toga sta se desava okolo, nikada nece pitati, niti saznati, sta treba raditi da bi se izbavilo od ove ili one napasti. Da li tome smeta profesionalna sujeta? Covek ne moze i ne treba sve da obuhvati! Moj pokojni nastojatelj, otac Evgenije, Carstvo mu nebesko, je govorio:

- Ako oce u crkvi vidis coveka sa talantom – nemoj da mu pozavidis, vec zablagodari Gospodu, kako je ukrasio Svoje sluzitelje i podelio im razlicite darove: jednom jedan, drugom – drugi. Bio je u pravu mudri starac – svestenik, koji je prosao logor i deportovanja. Treba uvek da se radujemo, a ne da zavidimo.

* * *

-Kako ste vi zadobili takvu mudrost i rasudjivanje? – pitali su jednog starca.

•  Sve sam pitao, birao korisno – i eto tako sam skupio, - odgovorio je starac.

I mi treba tako da radimo. Covek radi korisno saobrazno Ocima Crkve? – Primi. Zbunjen si – pitaj starce, pomoli se, obrati se Gospodu i ako ne nadjes utehu, odbaci. Do dobrog se ne dolazi lako, narocito kada se treba moliti i truditi. Gde treba smanjiti, a gde skratiti – mi se brzo saglasavamo.

* * *

Iskustvo pokazuje, da postoje tri vrste napada na svestenika koji cita zaklinjucu molitvu (ili na onoga koji pomaze pri citanju molebana):

•  Dejstvo preko ljudi

•  Diretktno besovsko dejstvo (kada bes zastrasuje)

•  Raspaljivanjem strasti

Uopsteno, bes neprekidno razradjuje metode svog dejstva na zaklinatelja. Ne uspevsi u jednom, on smislja nesto drugo.

* * *