POZNANSTVO SA STARCEM

A znaci onima koji vjeruju bice ovi: imenom mojim izgonice djavole … (Mk. 16, 17)

Ko ima zapovijesti moje i drzi ih on je onaj sto ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imace k njemu ljubav otac moj; i ja cu imati ljubav k njemu, i javicu mu se sam. (Jn. 14, 21)

Pre dvadeset godina sam, razmisljajuci, setao po Pskovskom Kremlju, posle Sluzbe u Trojicinom hramu: tada nisam imao ozbiljnog ucitelja – duhovnog oca. Cak i iskusni svestenici nisu mogli da odgovore na sva pitanja koja su se postavljala preda mnom, nedavno obracenim odraslim covekom, koji je u “starom” zivotu uspeo dosta toga da pocini. Obuzet tuznim mislima, sustigao sam mati Aleksandru, majku jednog parohijskog svestenika.

•  Hoces li da podjes sutra sa mnom za N? – upitala me je. – Tamo se cetvrtkom odrzava sluzba za bolesne.

•  A zasto?

•  Veoma je korisno otici, mnogo toga ces shvatiti.

•  Hocu li se zbuniti?

•  Ti? – odgovorila je starica – naprotiv. Mozda ces cak nekako i pomoci. I starac je veoma dobar tamo. Ides?

Sreli smo se u dogovoreno vreme, i poluprazan autobus nas je dovezao u mali grad sa predivnom okolinom. Nedaleko od stanice se nalazi hram u cast Presvete Bogorodice. Sluzba se odrzavala u prijatnom donjem delu sa mnogo ikona, koje su prekrivale sve zidove do plafona. Starac je, sagnuvsi se nad analojem, ispovedao. I odjednom, samo sto smo usli, ostar muski glas je progovorio tako da je ceo hram odjekivao:

•  Stara brbljivice, brbljaces u adu okacena za jezik!

Glas je izlazio – ne mogu da nadjem bolju rec – iz starice, koja je stajala pored same soleje, uhvativsi se rukama za ogradu. Ona se nije okretala i nije mogla da vidi ko ulazi u hram.

Svestenik se ispitivacki okrenuo prema sestri Aleksandri. Zena je, kleknuvsi i istovremeno se krsteci, promrmljala: “Gospode oprosti, Gospode oprosti…” Pokazalo se da je ona putem nekog osudila, i zli duhovi su odmah pokazali svoju obavestenost i “principijelnost”.

Taj dan je ostavio veoma snazan utisak na mene! Prvi put sam prisustvovao sluzbi za bolesne. Bilo je oko 40 ljudi, ali cinilo mi se da ih je bilo i vise zbog mnogobrojnih glasova koji su se razlegali sa svih strana. Bio sam potresen svime sto se desilo. Sa klirosa je govorio zli duh-prorok, kako je on sam sebe hvalio, neprekidno napominjuci:”Ja sam – zli duh-prorok, proricac!” On je govorio iz jedne naizgled prijatne zene srednjih godina. Kada je ona pevala, ni po cemu se nije razlikovala od drugih, ali cim je pocinjala ispovest ili propoved, zli duh je pocinjao glasno da predskazuje buducnost, smetajuci starcu:

- Razracunacu se ja s tobom – ti uskoro neces vise ovde sluziti. Premestice te u zabaceno mesto – videcemo, ko ce dolaziti, kada autobusi idu jednom nedeljno…

Ili je pricao o postupcima svestenika te parohije, odakle je bila vernica:

- Otisao je iz manastira da bi ziveo po svojoj volji. Voli starinske stvari: prevukao je sve iz hrama u svoju keliju. Ja ga razoblicavam jer me on goni. A evo sta sam ja smislio: pocecu da ga razoblicavam za vreme Evharistijskog kanona – od Prestola ne moze da ode, morace da slusa.

Tako je poceo da se hvali, da zna sve o buducnosti, ali ne zeli da govori kako se mi ne bi pripremili… Prvi put sam se licem u lice susreo sa zlobnom silom duhova tame. Uverio sam se u istinitost njihovog postojanja, uvideo njihovo opasno nasilje na konkretnim ljudima, i cini se u potpunosti razumeo reci Apostola: “Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju” (Ef. 6, 12).

Od tada sam poceo drukcije da gledam na duhovni zivot Crkve, kao i na svet koji nas okruzuje uopste. Tako surova slika, koja otvara poglede, nije ostavila mucan utisak jer sam nasao ucitelja, za kim je zudelo moj srce. Susret sa starcem sam primio kao neprocenjivi dar, i sve sto se dalje desavalo je potvrdilo da je to bio Boziji Promisao.